Сталкер
Elita
- Poruka
- 23.163
Osnovni sud u Pančevu izrekao je danas prvostepenu presedu i osudio hirurga iz pančevačke Opšte bolnice dr Aleksandra Ivicu na 11 meseci kućnog zatvora, kao i godinu dana zabrane obavljanja hiruške prakse, zbog nesavesnog lečenja Marijane Jojkić (30).
Mlada Pančevka i majka dvoje dece preminula je u martu 2006. od upale trbušne maramice, izazvane nekonstatovanjem perforacije slepog creva.
Na današnjem pretresu iznete su najpre završne reči, da bi nakon nekoliko sati sudija Dalea Irinel izrekao presudu i proglasio hirurga krivim.
Osuđujuća presuda izrečena je najpre zbog nalaza i mišljenja sudsko-medicinskih odbora iz Beograda i Niša. Komisije veštaka su potvrdile da je dr Ivica postupio nesavesno i da je smrt mlade majke nastupila zbog neblagovremenog konstatovanja upale slepog creva.
Na ovu presudu osuđeni lekar, kao i tužilaštvo i porodica Jojkić imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.
Postupak je trajao punih šest godina, a od pre tri meseca vodio ga je i novi sudija Dalea Irinel jer je prethodni Mojsa Kostić otišao u penziju.
Tokom suđenja saslušani su i medicinski veštaci iz Beograda i Niša čije su komisije potvrdile da je dr Ivica nesavesno postupao i počinio brojne propuste u zbrinjavanju Jojkićeve, koji su na posletku doveli do tragičnog ishoda.
U njihovim izveštajima naznačeno je da postupanje hirurga dr Ivice nije bilo u skladu sa pravilima struke i hiruške prakse već od samog trenutka kada je Marijanu primio u bolnicu.
“Smrt je u direktnoj uzročno posledičnoj vezi za upalom slepog creva, koja je nastupila zbog očiglednog nesavesnog postupanja hirurga Opšte bolnice”, navedeno je u izveštaju beogradske komisije veštaka, u koju je “Blic” imao uvid.
Slični stav imala je i niška komisija koja je u svom nalazu navela da je dr Ivica mogao da postavi pravu dijagnozu, da nije odmah prepisao antibiotik i lek protiv bolova, a da prethodno nije sproveo neophodne analize i utvrdio šta je izvor Marijaninog lošeg stanja.
Na taj način je primenio očigledno “nepodobno sredstvo lečenja” čime je zamaskirana opšta klinička slika, što je u narednim danima zakomplikovalo i postupanje drugih lekara, što ih, po mišljenju veštaka, ne oslobađa odgovornosti.
Dvoje dece ostalo bez majke
Marijanu Jojkić primio je dr Ivica u pančevačku Opštu bolnicu 10. marta 2006, sa simptomima napada slepog creva. Lekar je to isključio kao mogućnost, pa ju je narednih pet dana pogrešno lečio antibioticima i lekovima protiv bolova. Nakon pet dana Marijana je prebačena u Urgentni centar, gde joj je konstatovana upala trbušne maramice izazvana pucanjem slepog creva i zakasnele hirurške intervencije. Umrla je 20. marta, ostavivši za sobom dvoje dece.
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/61...ADE-MAJKE-osudjen-na-11-meseci-kucnog-zatvora
- - - - - - - - - -
Шта рећи на ово.
Још мало па ће се осуђеници за најтежа кривична дела слати на егзотичне туристичке дестинације.
Mlada Pančevka i majka dvoje dece preminula je u martu 2006. od upale trbušne maramice, izazvane nekonstatovanjem perforacije slepog creva.
Na današnjem pretresu iznete su najpre završne reči, da bi nakon nekoliko sati sudija Dalea Irinel izrekao presudu i proglasio hirurga krivim.
Osuđujuća presuda izrečena je najpre zbog nalaza i mišljenja sudsko-medicinskih odbora iz Beograda i Niša. Komisije veštaka su potvrdile da je dr Ivica postupio nesavesno i da je smrt mlade majke nastupila zbog neblagovremenog konstatovanja upale slepog creva.
Na ovu presudu osuđeni lekar, kao i tužilaštvo i porodica Jojkić imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.
Postupak je trajao punih šest godina, a od pre tri meseca vodio ga je i novi sudija Dalea Irinel jer je prethodni Mojsa Kostić otišao u penziju.
Tokom suđenja saslušani su i medicinski veštaci iz Beograda i Niša čije su komisije potvrdile da je dr Ivica nesavesno postupao i počinio brojne propuste u zbrinjavanju Jojkićeve, koji su na posletku doveli do tragičnog ishoda.
U njihovim izveštajima naznačeno je da postupanje hirurga dr Ivice nije bilo u skladu sa pravilima struke i hiruške prakse već od samog trenutka kada je Marijanu primio u bolnicu.
“Smrt je u direktnoj uzročno posledičnoj vezi za upalom slepog creva, koja je nastupila zbog očiglednog nesavesnog postupanja hirurga Opšte bolnice”, navedeno je u izveštaju beogradske komisije veštaka, u koju je “Blic” imao uvid.
Slični stav imala je i niška komisija koja je u svom nalazu navela da je dr Ivica mogao da postavi pravu dijagnozu, da nije odmah prepisao antibiotik i lek protiv bolova, a da prethodno nije sproveo neophodne analize i utvrdio šta je izvor Marijaninog lošeg stanja.
Na taj način je primenio očigledno “nepodobno sredstvo lečenja” čime je zamaskirana opšta klinička slika, što je u narednim danima zakomplikovalo i postupanje drugih lekara, što ih, po mišljenju veštaka, ne oslobađa odgovornosti.
Dvoje dece ostalo bez majke
Marijanu Jojkić primio je dr Ivica u pančevačku Opštu bolnicu 10. marta 2006, sa simptomima napada slepog creva. Lekar je to isključio kao mogućnost, pa ju je narednih pet dana pogrešno lečio antibioticima i lekovima protiv bolova. Nakon pet dana Marijana je prebačena u Urgentni centar, gde joj je konstatovana upala trbušne maramice izazvana pucanjem slepog creva i zakasnele hirurške intervencije. Umrla je 20. marta, ostavivši za sobom dvoje dece.
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/61...ADE-MAJKE-osudjen-na-11-meseci-kucnog-zatvora
- - - - - - - - - -
Шта рећи на ово.
Још мало па ће се осуђеници за најтежа кривична дела слати на егзотичне туристичке дестинације.
Da ne beše moje virtuelne prijateljice, koja je igrom slučaja lekar, do danas ne bih dobila izveštaj bronhoskopije, koja je rađena 14.10. A lekarku mog oca, pulmologa u Zemunu, uopšte nije interesovala ni brinula činjenica da rezultat nije gotov mesec ipo dana. Najviše što je mogla da mi kaže je da nema pojma zašto se tako dugo čeka, a da ne zna ni kolega koji je radio intervenciju na Bežanijskoj kosi. Da bih ja, na svoje insistiranje, jer sam znala i gde je urađena analiza, i ko je radio, i kada je poslat rezultat, bukvalno naterala medicinsku sestru da ga pronađe u fascikli sa rezultatima. Tu je stajao tri nedelje, a kada god sam zvala, oni samo vikali nema, pa nema, nije stigao gospođo, zovite sutra. Da je po rezultatu koji je stigao, moj otac bi izgubio dragoceno vreme, jer je imao niskogradusni kancer pluća, koji se operiše. Uveliko bi bio u postoperativnom postupku da je svako radio svoj posao kako treba. Njegovo stanje zapravo nikog nije interesovalo, nisu imali pojma ni da bronhoskopija nije urađena kako treba, ni da već ima metastaze u mozgu...Oni su na pulmologiji odradili svoj deo posla, i pustili ga kući...Verovatno mirno spavaju, jer to je njihov način razmišljanja. Ja sam svoje uradio, sada gledajte šta ćete. Posle deset dana smo ga potpuno nepokretnog vodili u tri bolnice, i iz svake su nas ispratili rečima:"On nije pacijent za nas." Tada možda i nije bio, ali se prethodno sve moglo rešiti na daleko humaniji način.
