Legende fudbala

https://www.efotbal.cz/clanek-19645...E-V-Chile-ho-ale-rozesmutnili-Masopust-a.html

Zemřela legenda evropské kopané. Bral stříbro z olympiády i ME. V Chile ho ale rozesmutnili Masopust a spol.



Nejen v Bělehradě mají důvod ke smutku. V sobotu totiž zemřel legendární fotbalista Dragoslav Šekularac. Kromě hvězdné kariéry ve slavné Crvené Zvezdě zářil i v reprezentačním dresu.


2019015-18-38-48-sekularac2-thumb-700-1000-1546709928.jpg

V barvách CZ Bělehrad debutoval v roce 1955 a během následující dekády za jugoslávský klub odehrál 375 zápasů s bilancí 119 branek. Pětkrát získal domácí titul a třikrát jeho tým ovládl i pohárovou soutěž.

Šekularac ale nezářil jen na klubové úrovni. Řadu momentů slávy si prožil i v reprezentačním dresu. Největší úspěch slavil v roce 1956, kdy reprezentace tehdejší Jugoslávie brala na olympijských hrách v australském Melbourne stříbrné medaile. Ze stejného kovu byla i placka, kterou získal o čtyři roky později na evropském šampionátu ve Francii.

Dva roky nato se hrálo mistrovství světa v Chile, kde Jugoslávie došla až do semifinále. V ní ale narazila na slavnou československou generaci utvořenou kolem Josefa Masopusta. Šekularac byl u toho, když Čechoslováci vyhráli 3:1 a odsoudili Jugoslávii jen k zápasu o třetí místo. I ten pak jeho tým prohrál.

Šekularac skonal podle místních médií v bělehradské nemocnici na následky mrtvice.
 
Jedno pitanje za fanatike istorije fudbala:
Za vreme svetskog prvenstva na sajtu Fife postoji slika svakog igraca slikana za vreme svetskog prvenstva.
Ja poskidam te slike i napravim katalog tj. kao neki album sa slicicama koji ima slike svih 23 igraca za svaki tim i trenere dok u pravom albumu nema svih igraca.
Poskidao sam slike igraca za 2018, 2014 i 2010 prvenstva.Zanima me da li postoji jos neki fanatik koji radi slicnu stvar a da je skinuo svojevremeno slike igraza za 2006 i 2002 ako ih je bilo tada.Hvala!
 
Jedno pitanje za fanatike istorije fudbala:
Za vreme svetskog prvenstva na sajtu Fife postoji slika svakog igraca slikana za vreme svetskog prvenstva.
Ja poskidam te slike i napravim katalog tj. kao neki album sa slicicama koji ima slike svih 23 igraca za svaki tim i trenere dok u pravom albumu nema svih igraca.
Poskidao sam slike igraca za 2018, 2014 i 2010 prvenstva.Zanima me da li postoji jos neki fanatik koji radi slicnu stvar a da je skinuo svojevremeno slike igraza za 2006 i 2002 ako ih je bilo tada.Hvala!

Ovde nema takve vrste fanatika. Samop se povremeno pojave budale kojwe ne razlikuju sport od divljaštva.
ps: Želim ti uspešan hobi kojim se baviš. :ok:
 
Nikada nijednog fudbalera nisam volio kao Milosa Sestica.Bio sam 10-godisnjak kada je bilo SP u Spaniji.Dobija sansu tek u trecoj utakmici kada smo vec otpali.Igramo protiv Hondurasa kojem treba rezultat protiv nas.Sestic dribla i ruse ga.Penal.Pizon daje gol i kuci idemo i mi i Honduras.
 
Адријано и Адријан-најносталгичнији тандем Калча
https://pbs.twimg.com/media/BLRiAjGCAAEIOt7.jpg
Aaaaa, far l'amore comincia tu...
И опет се враћам у тај период кад сам био мањи, а фудбал био бољи, и опет у мојој глави одзвања та мелодија Рафаеле Каре која је најављивала пренос Калча на Пинку, Трећем, БК...
Јер било је већих од њих двојице. Било је тандема који су давали више голова, освајали више титула, али тешко да је иједан нападачки тандем, у то раније време, када се играло са 4-4-2 тактиком, у којој је један нападач био високи сидраш а други мали брзи дриблер, освојио толике симпатије навијачке публике широм Србије као њих двојица. Два краља ноћних клубова, алкохола, дроге, лаких жена и, најбитније, противничких шеснаестераца.
А били су практично имењаци. Адријано и Адријан. И обојица су почели инострану каријеру у Интеру...
Различити као ноћ и дан, као и други тандеми у 4-4-2 формацији, а толико слични, и толико нам недостају.
Овај први, Адријано је био виђен као наследник легендарног Зубе. И имао је готово све-висину, снагу, шут да сруши гол. Бразилци су у њему видели будућег лидера репрезентације. Испашће на крају да је он био та последња заиста моћна деветка бразилске репрезентације пре него што ће та позиција доживети дегенерацију до мере да Бразилци немају ниједну светску деветку. Његов пад као да је био и симбол пада позиције која је била симбол Бразила...
Овај други, Адријан Муту(чији дрес имам из доба када је наступао за Фиорентину) је био мало нижи(мада је са 181 низак само у односу на свог парњака) и био је виђен као истински наследник Георгеа Хаџија. Био је отеран из Интера(у конкуренцији Вијерија, Заморана, Бађа и Зубе није ни имао шансе) да би у граду љубави, Верони показао сав свој раскошан таленат због чега ће и бити доведен у Парму.
Било је лето 2002. када је Ћезаре Прандели(код аутора овог текста омражен због лошег вођења Валенсије у сезони 2016/7) одлучио да их упари. Само ту једну сезону ће играти заједно, а разумеће се и играће као да заједно играју 10 година.
Била је то година у којој је Парма играла најлепши фудбал у Италији(а кад Парма није грала леп фудбал), када су њих двојица решетали противничке мреже и када смо сви навијали да Млекаџије уђу у ЛШ(Лацио ће им на крају побећи 4 корака). Превише је тога што су њих двојица учинили у тој једној сезони да би аутор могао да набраја. Довољно је рећи да је Муту завршио сезону са 21, а Адријано са 17 голова.
Тог лета 2003. требао је у Парму да дође и један млад момак од 18 година којег је Партизан добро запамтио, а који ће прерасти у светску звезду. Е каква би то тројка била да је и он тада дошао, уместо што је изабрао већи и јачи Манчестер Јунајтед, иако су и он и Парма и Спортинг имали све договорено, док Пармалат није објавио крах. Тај младић је, веровали или не, нико други него Кристијано Роналдо. И ко зна, да је и он дошао у Парму, можда би дуо прерастао у страшну тројку, можда би Парма после толико година могла да пуца и на Скудето. А можда би и било обрнуто. Можда би он пропао и био данас познат само као Зубин презимењак...
Тако да долазимо до тужнијег дела приче. Уместо свега, Муту је на крају продат Челзију у коме ће почети добро са 3 гола у 4 меча, пре него што ће му наћи кокаин и суспендовати га. Муту ће окренути нови лист, вратиће се у Италију, биће солидна резерва у Јувентусу, постаће легенда Фиорентине, али никада није постао оно што су му Румуни предвиђали-нови Хаџи. На крају ће Челзи добити судски спор и Муту је, у овом тренутку осуђен да исплати Челзију суму а коју је доведен из Парме.
Адријано је прошао још горе. Потрајаће још једну добру полусезону у тандему са Ђилардином пре повратка у Интер(правило двојног власништва које у Италији и данас постоји). Почеће добро до смрти оца, онда ће се његова каријера сурвати. Вратиће се у Бразил, биће познатији по инцидентима са алкохолом и дрогом, завршиће каријеру и данас живи у фавелама. Далеко од престижа, пара и славе. А можда је и боље тако. Можда је сво ово време само желео да буде обичан...
Ни Парма више неће бити иста. Ђилардино ће им донети још једно полуфинале Лиге Европе, као лабудову песму клуба, и од тада креће пад. А то је нека друга прича...
Нису испунили предвиђања скаута, тренера и фанова. Нису постали све што су им предвиђали. Али су и даље вољени. И данас, у мноштву других играча, сећам их се. И те једне сезоне. једне сезоне у којој су рушили све пред собом. Те сезоне у којој су њих двојица, Адријано и Адријан, Бразилац и Румун, играли најбољи фудбал у Италији и у којој смо сви гледали у њих као у будуће богове фудбала и надали се да могу Парми да донесу Скудето једног дана...
 

Back
Top