inagadadavida:
Ima jos bisera, kako je Ljubomir Magas ( Hrvat ) , najveci Srbin.......
MUNZE KONZA
Branislav Lainović Dugi o Ljubi Zemuncu
Zoran Marokanac upoznao je Dugog s Ćentom, ali i s Ljubom Zemuncem. Prema sopstvenom priznanju tada se osećao kao da je uhvatio boga za bradu.
- Došao je kod mene u kafanu. Nisam je*avao nikog u Frankfurtu. Bio sam u punoj formi da ih sve je*em, pa da ih 'ladim, a para koliko sam hteo. I, vidim da s ovim čovekom nešto ne štima. Jer, Ljuba je bio nenormalno jaka ličnost. Gde god se pojaviš osetiš neki naboj. Neverovatno nešto. Tako se mi sprijateljimo i počnemo zajedno da treniramo. Družili smo se jedno dva meseca, svakog dana, sve dok nisam počeo da mu punim glavu kako ga ostali ne zarezuju ni za suvu šljivu. Bio je strašno sujetan. Zbog toga nismo govorili šest meseci.
Ipak, "Ljuba je bio jači i od Tajsona... Ljuba je bio pit bul terijer... To više majka ne rađa... Postojao je samo jedan Ljuba Zemunac. Svi drugi su obični krompiri".
Od Ćente i Ljube Zemunca je, kako kaže, naučio da je u inostranstvu najvažnije biti okružen ljudima od poverenja.
- Obojica su mi govorila da bi Jugosloveni bili savršeni kad bi umeli da drže jezik za zubima. Do tada sam skupo plaćao brbrljivost i hvalisanje pojedinih prijatelja - priznao je.
Kad je Dugi dobio sina Ljuba mu je dao ime Srboljub i krstio ga u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Darmštatu, 1983.
- Da me nije bilo sramota tražio bih da se pojanje skrati. Ruke me, brate, zaboleše od kumčeta - rekao je Ljuba Dugom posle krštenja koje je potrajalo čitav sat.
Ljuba Zemunac bio je iskreno vezan za Srboljuba, pričao je Dugi.
Učio ga je srpskim pesmama koje tada nisu smele da se pevaju u Srbiji. Pitao bi Srboljuba "Može li, kume?" a on bi, još tepajući, odgovarao: "Može". To bi obično bila pesma "Kralju Pero..."
- Ljuba je nešto najhrabrije, najpoštenije, najopasnije i sve naj... Mogao je da plače s tobom i da bude ti. Ljuba je održavao ravnotežu u Evropi, posebno u Nemačkoj. Pogledaj kako sad tamo žive Srbi otkako je Ljuba mrtav. Pojedoše ih Šiptari... Bio je veliki Srbin, "do jaja", ali nikad šovinista. Za njegovu smrt saznao sam na robiji i to mi je najteži trenutak u životu - poverio se Lainović Gordani Jovanović u ispovesti za "Dugu", 1992. godine.
U Nemačkoj je postao kockar. Iako je već tada imao ogroman kapital - od nekoliko miliona maraka nije ostalo ništa.
- Godinama sam svake večeri gubio tri, četiri, pet soma za jedno veče. Kockam se celu noć i ujutro na posao. Zalomi se i neka provala... Vozio sam "poršea" turbo, nosio prstenje, lance, narukvice... - prisećao se Dugi svojih "roterdamskih dana".
- U Roterdamu sam tada bio državni neprijatelj broj jedan. Tukao sam cinkaroše.
Nekoliko godina uoči povratka u Jugoslaviju s prijateljem iz Holandije kupio je bar na granici između Belgije i Holandije. Iako se uglavnom bavio ugostiteljstvom u iznajmljenim objektima (u Frankfurtu je bio iznajmio kafanu, a u Roterdamu i Antverpenu barove), pokušavao je da se bavi i trgovinom, povezujući neka jugoslovenska preduzeća s uspešnim firmama u Nemačkoj i Holandiji. Od toga je odustao kad se, "zbog poznate balkanske aljkavosti domaćih preduzeća", obrukao pred inostranim prijateljima.
Prokrstarivši Belgijom, Francuskom, Švajcarskom, Italijom i Engleskom i "patentirajući" nošenje dva pištolja u Evropi ("To je bila fora. Kad izbije neka svađa jedan trijumfalno bacim, tip krene na mene, izvučem drugi, lupim ga po glavi i razbijem k'o konja"), Dugi se u Novi Sad vraća 1989, kako kaže, s 30.000 guldena.
- I to sam potrošio za deset dana - priznao je. - Lako je praviti veliku lovu među glupim komunistima. To sam i radio vrativši se u Jugoslaviju.
