(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Igra sastavi priču
11.01.2011.
Данашњи
трен
Моћ
Лом
Превазићи
LAŽ
Na današnji dan, pre mnoooogo godina, sakupiše se reči da se dogovore koja je najjača, najmoćnija, najupotrebljivanija..... Svakakvih predloga je tu bilo.....te ljubav je najjača.....te novac je najmoćniji, pa sreća.....tuga.....suza.......osmeh.....misao......izlaziše reči na maleni podijum, u svrhu te debate postavljen, i obrazlagaše same sebe sve strpljivo čekajući u dugačkom redu.
Na kraju izadje laž, koja je namerno poslednja stala u red, i poče svoju besedu
„Ja sam najjača, najmoćnija, najviše upotrebljavana jer pomeriti mogu planine i mora....ako hoću....jer mogu lom napraviti od svega što moje reči prethodnice načiniše, mogu stvoriti nemoguće jer imam moć da ubedim i razum pobedim samo ako sam pametna i znam šta hoću.....mogu za tren da uništim što ljubav napravi...a mogu vala i ljubav da stvorim, kao i sreću, mir.....mogu i da posredujem kad se ostale reči posvadjaju pa čak i da pomognem prevazići problem.....mogu časkom suze da nateram ili osmeh izmamim.....mogu da zabolim i da razveselim....mogu da se kamufliram tako da me niko prepoznati ne može.....mogu sve što poželim jer me najviše koriste i to svi ljudi ama baš svakoga dana.....i sve vi ostale drugarice moje znate da je tako i da će uvek biti tako.
PS Dobro vam jutro i još bolji dan
