Latinski naziv za Sisak u doba Rimske Republike

Tako je. I, ako sklonimo grčki sufiks -ia dobijemo SISK, odnosno Sisъk gde se debelo jer menja u štokavskom nepostojanim a (Sisak), a u kajkavskom nepostojanim e (Sisek, kako se donedavnog i zvao).

Prema tome, vidimo da se Sisak, pre dve hiljade godina zvao isto kao i danas - Sisъk. Kod Nemaca i Mađara postoji preuzet samo u kajkavskom obliku - Sissek tj. Sziszek.

Kako je u doba dolaska Slovena latinski naziv mogao u izgovoru biti samo Siscia (sa c tj. ts - Sisstsia) vidimo da je neko od Slovena morao biti nauzočan u Sisku u doba Rimske Republike.

Sama imenica sisak na slovenskom dolazi od glagola sisati i može označavati nešto što se sisa ili onog koji sisa. To može biti vezano, npr. za neki izvor i sl.

Dakle, imamo lingvistički dokaz, da su Sloveni bili u Sisku u doba Rimske Republike preko toponima Sisъk. I sad, idemo dalje sa ovom činjenicom, a ne bez nje.

Da pojasnim postavljeno pitanje...po doseljavanju Slovena, ime grada; domaće, dakle, jeste Sitec. Naziv Sisak (Sisek) uvode Habzburzi kada dolaze na vlast, u 16. stoleću, nakon čega će u narednim stolećima naziv dobiti i naš štokavski oblik.

Ako je rimsko ime grada bilo u bliskoj vezi sa slovenskim življem, iz kog razloga su ga oni odbacili posle pada Rimskog carstva i uzeli ga natrag tek kada su došli na vlast sveti rimski carevi? Koji su, vrlo moguće, iz upravo očiglednih razloga odlučili gradu vratiti staro ime?
 
Сусек је једна од најстаријих месних заједница у беочинској општини и по катастарским књигама са површином од 3940 хектара највећа је у општини Беочин. Спомиње се још у првом веку наше ере када је имао утврђење и звао се Cornacum. У средњем веку граница између сремске и вуковарске жупаније ишла је линијом од Сусека до Лаћарка. У папским списима ово село, које се налази на надморској висини од 87 до 120 метара, се наводи као Силзек или Зилзег. Највећи део породица у Сусек се доселио за време сеобе Срба 1690. године. У списима се Сусек појављује и као Сасек, да би од 18 века носио данашњи назив. Име је, како се верује, добио по положају села јер ту Дунав засеца и рони обалу под планином. Српска православна црква представља значајан културно-историјски споменик. Саграђена је 1770. године од камена и била је покривена шиндром. Иконостас је 1779.године урадио Теодор Крачун, барокни сликар.
http://www.beocin.rs/sr/?m=c7&sm=c7_9&nav=mz_susek

Имењак Сиска? Спомиње се и Корнакум... можда се ради о неком круњење зрна? Планина је Фрушка Гора, подаци у тексту су скромни...

Сусе́к (за́сек, за́кром, сукро́м) — место в амбаре, забранное досками в виде неподвижного ларя (большого ящика). Предназначено для ссыпки зерна или хранения муки, а также закладки овощей и картофеля.
Дно сусека — горизонтальное или с наклоном к выпуску. В картофеле- и овощехранилищах между досками существует пространство для циркуляции воздуха вокруг хранимого продукта.

В. Даль считал словом восточного происхождения[1], в то время как многие другие составители словарей либо не имели таких данных, либо указывали на наличие аналогичных слов у других славянских народов, например, польское są-siek с аналогичным значением.

Рязанцы сусеком называли чан, кадь для хранения зерна, большей частью цельной дуплянки из липового пня.

Слово «закром» образовано от глагола закромити (кромити) — «(от)городить». Кромити возникло на основе существительного крома — «край». Родственные слова: кромка, укромный.

Согласно М. А. Караулову[2] забранное досками в виде неподвижного ларя место в амбаре, житнице — это закрома (еще называли «хлебник»), а сусек — это небольшой амбар без закромов, засыпаемый зерновым хлебом сплошь, тогда как в амбаре хлеб и мука лежат в закромах. Сусек не имеет ни окон, ни дверей, и насыпается через небольшое отверстие в потолке, плотно закрываемое. Служит он для хранения «запасного» хлеба, а не «расхожего».
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Сусек
 
Koje su ti reference/istorijski izvori za ovo; očigledno s tim nije bio upoznat ni Georg Holcer budući da uvodi vulgarnolatinsku protezu *SISKA pretpostavljajući ime sisъk za početno slovensko.

Bukvalno imaš raspravu na prethodnoj stranici iz loje sam izdvojio i okačio isečak.

content


Tako da, koliko je meni poznato, reč smo mi tako upoznali i uveli zahvaljujući Habzburzima.
 

Citat je gornji iz rada iz 1982. godine...ima na Google Books i nekoliko novijih...pitah par ljudi; ništa ne bi trebalo da je pronađeno. Dakle ime koje poznajemo i o kojem pričamo dolazi tek sa Habzburzima. Vrlo verovatno i iz određenih (rimsko-katoličkih) ideoloških razloga.
 
Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.
Btw ja sam rođen u tom gradu.

Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima...Još ako uzmemo da su se Germani razvili poslednji iz grupe Kelti,Sloveni,Germani? Vidi se ozbiljna razlika između pravih Kelta i ovih juznijih kripto kelta koji bi mogli vrlo lako biti nešto drugo.
 
Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.
Сегеста.
У времену бивше Југе играли би углавном републичку лигу, повремено коју сезону II.лигу запад.
У Сиску бјеше тих година још један клуб, Металац, постојао је одређени ривалитет, Сегеста бјеше у самом граду популарнији клуб.
Не знам како су послије 1990их гурала ова два клуба.
Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima.
Баш и не. У хроникама послије VIII.вијека имали смо површнији приступ код описа догађаја или личности, тежило се и уопштавању, јединственијем називу за групу различитих народа, у древном Риму су напротив тежили што бољем и детаљнијем опису различитих народа, ако би имали довољно сазнања.
А боља сазнања су имали за народе и колективитете унутар републике која се ширила, ван граница би мало знали и ту су једно вријеме заисте бркали Гале (које су већ јако добро познавали, упознали су их 390. п.н.е, а Полибије који је живио у II.вијеку п.н.е. даје детаљан опис Гала) и германске народе.
Већ Гај Јулије Цезар у књизи "Записи о галском рату" јасно разликује Гале од Германа, а Тацит који је живио на прелазу из I. у II.вијек н.е. даје доста детаљан опис германских племена, и то је понајбољи извор о животу Германа из тих времена.
Сам град Сегестица бјеше некако дуго на самој граници, тј иза границе римске републике, и ту су како написах Римљани имали мање сазнања.
 
Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.
Btw ja sam rođen u tom gradu.

Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima...Još ako uzmemo da su se Germani razvili poslednji iz grupe Kelti,Sloveni,Germani? Vidi se ozbiljna razlika između pravih Kelta i ovih juznijih kripto kelta koji bi mogli vrlo lako biti nešto drugo.
За време СФРЈ постојало је сирће са тим називом, производили су и жестока алкохолна пића. Некад су имали рум одличне ароме, са којим су домаћице правиле колаче. :kolac:
 

Back
Top