Latinski naziv za Sisak u doba Rimske Republike

[Pumpaj Dinstanović]

A kada se prvi put u istoriji javlja naš naziv; Sisak?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tako je. I, ako sklonimo grčki sufiks -ia dobijemo SISK, odnosno Sisъk gde se debelo jer menja u štokavskom nepostojanim a (Sisak), a u kajkavskom nepostojanim e (Sisek, kako se donedavnog i zvao).

Prema tome, vidimo da se Sisak, pre dve hiljade godina zvao isto kao i danas - Sisъk. Kod Nemaca i Mađara postoji preuzet samo u kajkavskom obliku - Sissek tj. Sziszek.

Kako je u doba dolaska Slovena latinski naziv mogao u izgovoru biti samo Siscia (sa c tj. ts - Sisstsia) vidimo da je neko od Slovena morao biti nauzočan u Sisku u doba Rimske Republike.

Sama imenica sisak na slovenskom dolazi od glagola sisati i može označavati nešto što se sisa ili onog koji sisa. To može biti vezano, npr. za neki izvor i sl.

Dakle, imamo lingvistički dokaz, da su Sloveni bili u Sisku u doba Rimske Republike preko toponima Sisъk. I sad, idemo dalje sa ovom činjenicom, a ne bez nje.

Da pojasnim postavljeno pitanje...po doseljavanju Slovena, ime grada; domaće, dakle, jeste Sitec. Naziv Sisak (Sisek) uvode Habzburzi kada dolaze na vlast, u 16. stoleću, nakon čega će u narednim stolećima naziv dobiti i naš štokavski oblik.

Ako je rimsko ime grada bilo u bliskoj vezi sa slovenskim življem, iz kog razloga su ga oni odbacili posle pada Rimskog carstva i uzeli ga natrag tek kada su došli na vlast sveti rimski carevi? Koji su, vrlo moguće, iz upravo očiglednih razloga odlučili gradu vratiti staro ime?

 

[Mrkalj]

(1) po doseljavanju Slovena, ime grada; domaće, dakle, jeste Sitec.

(2) Naziv Sisak (Sisek) uvode Habzburzi kada dolaze na vlast, u 16. stoleću,

Koje su ti reference/istorijski izvori za ovo; očigledno s tim nije bio upoznat ni Georg Holcer budući da uvodi vulgarnolatinsku protezu *SISKA pretpostavljajući ime sisъk za početno slovensko.

 

[cronnin]

Пазите, можемо да проверимо ово. Колега је на другу тему поставио песму, па хајде да је нас 10 транбскрибује у ћирилицу и да упоредимо резултате. Али немојте да читате текст на турском.

 

[nije_lako]

Сусек је једна од најстаријих месних заједница у беочинској општини и по катастарским књигама са површином од 3940 хектара највећа је у општини Беочин. Спомиње се још у првом веку наше ере када је имао утврђење и звао се Cornacum. У средњем веку граница између сремске и вуковарске жупаније ишла је линијом од Сусека до Лаћарка. У папским списима ово село, које се налази на надморској висини од 87 до 120 метара, се наводи као Силзек или Зилзег. Највећи део породица у Сусек се доселио за време сеобе Срба 1690. године. У списима се Сусек појављује и као Сасек, да би од 18 века носио данашњи назив. Име је, како се верује, добио по положају села јер ту Дунав засеца и рони обалу под планином. Српска православна црква представља значајан културно-историјски споменик. Саграђена је 1770. године од камена и била је покривена шиндром. Иконостас је 1779.године урадио Теодор Крачун, барокни сликар.

http://www.beocin.rs/sr/?m=c7&sm=c7_9&nav=mz_susek

Имењак Сиска? Спомиње се и Корнакум... можда се ради о неком круњење зрна? Планина је Фрушка Гора, подаци у тексту су скромни...

Сусе́к (за́сек, за́кром, сукро́м) — место в амбаре, забранное досками в виде неподвижного ларя (большого ящика). Предназначено для ссыпки зерна или хранения муки, а также закладки овощей и картофеля.
Дно сусека — горизонтальное или с наклоном к выпуску. В картофеле- и овощехранилищах между досками существует пространство для циркуляции воздуха вокруг хранимого продукта.

В. Даль считал словом восточного происхождения[1], в то время как многие другие составители словарей либо не имели таких данных, либо указывали на наличие аналогичных слов у других славянских народов, например, польское są-siek с аналогичным значением.

Рязанцы сусеком называли чан, кадь для хранения зерна, большей частью цельной дуплянки из липового пня.

Слово «закром» образовано от глагола закромити (кромити) — «(от)городить». Кромити возникло на основе существительного крома — «край». Родственные слова: кромка, укромный.

Согласно М. А. Караулову[2] забранное досками в виде неподвижного ларя место в амбаре, житнице — это закрома (еще называли «хлебник»), а сусек — это небольшой амбар без закромов, засыпаемый зерновым хлебом сплошь, тогда как в амбаре хлеб и мука лежат в закромах. Сусек не имеет ни окон, ни дверей, и насыпается через небольшое отверстие в потолке, плотно закрываемое. Служит он для хранения «запасного» хлеба, а не «расхожего».
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Сусек

 

[ИгарЈ]

Сусек може потицати од префикса су- и основе сек-, или је прилагођавање мађарскога назива Szilszeg [силсег]. Шта год био, фонетски не одговара Сиску.

 

[NickFreakyrgios]

Раније колико се сећам Јајце и Сисак су доводили у везу са сарматским.
Међутим према Жупанићу ти први Срби који стижу почетком нове ере ту говоре черкешки са можда примесам сарматског.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koje su ti reference/istorijski izvori za ovo; očigledno s tim nije bio upoznat ni Georg Holcer budući da uvodi vulgarnolatinsku protezu *SISKA pretpostavljajući ime sisъk za početno slovensko.

Bukvalno imaš raspravu na prethodnoj stranici iz loje sam izdvojio i okačio isečak.

Tako da, koliko je meni poznato, reč smo mi tako upoznali i uveli zahvaljujući Habzburzima.

 

[Mrkalj]

Bukvalno imaš raspravu na prethodnoj stranici iz loje sam izdvojio i okačio isečak.

Tako da, koliko je meni poznato, reč smo mi tako upoznali i uveli zahvaljujući Habzburzima.

To je Skokov esej star 70 godina.
https://books.google.rs/books?id=U1...B#v=onepage&q=siscia podrijetlo imena&f=false

Treba videti da li je u međuvremenu nauka nešto otkrila po tom pitanju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je Skokov esej star 70 godina.
https://books.google.rs/books?id=U1R_CgAAQBAJ&pg=PA35&lpg=PA35&dq=siscia+podrijetlo+imena&source=bl&ots=IoCasNQzgV&sig=ACfU3U3Gpa9vCEd4u9Op9aHw-jd7CCQsEA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj1qNOoyYLkAhXHfZoKHaS9AYk4FBDoATACegQICRAB#v=onepage&q=siscia podrijetlo imena&f=false

Treba videti da li je u međuvremenu nauka nešto otkrila po tom pitanju.

Citat je gornji iz rada iz 1982. godine...ima na Google Books i nekoliko novijih...pitah par ljudi; ništa ne bi trebalo da je pronađeno. Dakle ime koje poznajemo i o kojem pričamo dolazi tek sa Habzburzima. Vrlo verovatno i iz određenih (rimsko-katoličkih) ideoloških razloga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[gost 371695]

Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.
Btw ja sam rođen u tom gradu.

Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima...Još ako uzmemo da su se Germani razvili poslednji iz grupe Kelti,Sloveni,Germani? Vidi se ozbiljna razlika između pravih Kelta i ovih juznijih kripto kelta koji bi mogli vrlo lako biti nešto drugo.

 

[Khal Drogo]

Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.

Сегеста.
У времену бивше Југе играли би углавном републичку лигу, повремено коју сезону II.лигу запад.
У Сиску бјеше тих година још један клуб, Металац, постојао је одређени ривалитет, Сегеста бјеше у самом граду популарнији клуб.
Не знам како су послије 1990их гурала ова два клуба.

Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima.

Баш и не. У хроникама послије VIII.вијека имали смо површнији приступ код описа догађаја или личности, тежило се и уопштавању, јединственијем називу за групу различитих народа, у древном Риму су напротив тежили што бољем и детаљнијем опису различитих народа, ако би имали довољно сазнања.
А боља сазнања су имали за народе и колективитете унутар републике која се ширила, ван граница би мало знали и ту су једно вријеме заисте бркали Гале (које су већ јако добро познавали, упознали су их 390. п.н.е, а Полибије који је живио у II.вијеку п.н.е. даје детаљан опис Гала) и германске народе.
Већ Гај Јулије Цезар у књизи "Записи о галском рату" јасно разликује Гале од Германа, а Тацит који је живио на прелазу из I. у II.вијек н.е. даје доста детаљан опис германских племена, и то је понајбољи извор о животу Германа из тих времена.
Сам град Сегестица бјеше некако дуго на самој граници, тј иза границе римске републике, и ту су како написах Римљани имали мање сазнања.

 

[nije_lako]

Postojao je fudbalski klub segestica iz Siska.
Btw ja sam rođen u tom gradu.

Nevezano za ovu konkretno, nesto me već duže vremena muči, rimljani su izgleda sve i svakoga nazivali Keltima i Galima...Još ako uzmemo da su se Germani razvili poslednji iz grupe Kelti,Sloveni,Germani? Vidi se ozbiljna razlika između pravih Kelta i ovih juznijih kripto kelta koji bi mogli vrlo lako biti nešto drugo.

За време СФРЈ постојало је сирће са тим називом, производили су и жестока алкохолна пића. Некад су имали рум одличне ароме, са којим су домаћице правиле колаче.