Latinski naziv za Sisak u doba Rimske Republike

Mrkalj:
...ali kako se to čita, niko ne kaže.
Kliknite za proširenje...
cucak.
Шалим се наравно.
У доба Римске републике, а тако је постављач насловио ову тему која је залутала на овај подфорум, Сисциа није постојала, постојало је келтско-илирско насеље Сегестица, по доступним изворима, именовано по келтском племену које је основало то насеље.
Претпостављам да су и Римљани тако звали ово насеље (или га нису звали никако), док га нису освојили (баш како имамо прелаз из републике у царство) и преименовали.
 
Slaven777:
Siskija.
Kliknite za proširenje...
Tako je. I, ako sklonimo grčki sufiks -ia dobijemo SISK, odnosno Sisъk gde se debelo jer menja u štokavskom nepostojanim a (Sisak), a u kajkavskom nepostojanim e (Sisek, kako se donedavnog i zvao).

Prema tome, vidimo da se Sisak, pre dve hiljade godina zvao isto kao i danas - Sisъk. Kod Nemaca i Mađara postoji preuzet samo u kajkavskom obliku - Sissek tj. Sziszek.

Kako je u doba dolaska Slovena latinski naziv mogao u izgovoru biti samo Siscia (sa c tj. ts - Sisstsia) vidimo da je neko od Slovena morao biti nauzočan u Sisku u doba Rimske Republike.

Sama imenica sisak na slovenskom dolazi od glagola sisati i može označavati nešto što se sisa ili onog koji sisa. To može biti vezano, npr. za neki izvor i sl.

Dakle, imamo lingvistički dokaz, da su Sloveni bili u Sisku u doba Rimske Republike preko toponima Sisъk. I sad, idemo dalje sa ovom činjenicom, a ne bez nje.
 
Mrkalj:
Tako je. I, ako sklonimo grčki sufiks -ia dobijemo SISK, odnosno Sisъk gde se debelo jer menja u štokavskom nepostojanim a (Sisak), a u kajkavskom nepostojanim e (Sisek, kako se donedavnog i zvao).

Prema tome, vidimo da se Sisak, pre dve hiljade godina zvao isto kao i danas - Sisъk. Kod Nemaca i Mađara postoji preuzet samo u kajkavskom obliku - Sissek tj. Sziszek.

Kako je u doba dolaska Slovena latinski naziv mogao u izgovoru biti samo Siscia (sa c tj. ts - Sisstsia) vidimo da je neko od Slovena morao biti nauzočan u Sisku u doba Rimske Republike.

Sama imenica sisak na slovenskom dolazi od glagola sisati i može označavati nešto što se sisa ili onog koji sisa. To može biti vezano, npr. za neki izvor i sl.

Dakle, imamo lingvistički dokaz, da su Sloveni bili u Sisku u doba Rimske Republike preko toponima Sisъk. I sad, idemo dalje sa ovom činjenicom, a ne bez nje.
Kliknite za proširenje...
Мркаљу, та ти ни најосновније из историје словенских језика не знаш.

Топоним Siscia посведочен је од првога века старе ере.

Основа сис- потиче од сыс-, посведочене у старословенском сысати, а то је итератив од съсати, сх. сати. Потоњи облик показује нам да је посреди превој /ъ - ы/ < /ǔ - ū/ (превоја /ъ- и/ < /ǔ - i/ није било). Не сећам се, пак, када се датује прелазак прасловенскога дугога *ū у општесловенско ы, али није ни важно, узевши у обзир да је потоњи глас бележен различито од општесловенскога /и/ у инојезичним изворима.

У првом веку старе ере на месту општесловенских полугласника били су још увек пуни кратки вокали.
Суфикс основе о којој говоримо не би могао бити -кǔ већ -ǔкǔ.

Узевши све у обзир, у првом веку старе ере словенски етимон, који неуспешно предлажеш, гласио би отприлике или *sūsǔkǔ(s) или *sysǔkǔ(s), а одатле тешко да се може добити посведочено sisk-, пре би се очекивало нешто попут *susuk-.

С друге стране, основа sisk- може дати у прасловенском ном. *siskǔ, ген. siska, које познијим правилним јужнословенским развојем око 10. века постаје ном. *sisǔk, ген. siska одакле касније ном. Сисак, ген. Сиска.
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
Мркаљу, та ти ни најосновније из историје словенских језика не знаш.

Топоним Siscia посведочен је од првога века старе ере.

Основа сис- потиче од сыс-, посведочене у старословенском сысати, а то је итератив од съсати, сх. сати. Потоњи облик показује нам да је посреди превој /ъ - ы/ < /ǔ - ū/ (превоја /ъ- и/ < /ǔ - i/ није било). Не сећам се, пак, када се датује прелазак прасловенскога дугога *ū у општесловенско ы, али није ни важно, узевши у обзир да је потоњи глас бележен различито од општесловенскога /и/ у инојезичним изворима.

У првом веку старе ере на месту општесловенских полугласника били су још увек пуни кратки вокали.
Суфикс основе о којој говоримо не би могао бити -кǔ већ -ǔкǔ.

Узевши све у обзир, у првом веку старе ере словенски етимон, који неуспешно предлажеш, гласио би отприлике или *sūsǔkǔ(s) или *sysǔkǔ(s), а одатле тешко да се може добити посведочено sisk-, пре би се очекивало нешто попут *susuk-.

С друге стране, основа sisk- може дати у прасловенском ном. *siskǔ, ген. siska, које познијим правилним јужнословенским развојем око 10. века постаје ном. *sisǔk, ген. siska одакле касније ном. Сисак, ген. Сиска.
Kliknite za proširenje...

А које би могло бити порекло назива ове римске колоније?
 
ИгарЈ:
Мркаљу, та ти ни најосновније из историје словенских језика не знаш.

Топоним Siscia посведочен је од првога века старе ере.

Основа сис- потиче од сыс-, посведочене у старословенском сысати, а то је итератив од съсати, сх. сати. Потоњи облик показује нам да је посреди превој /ъ - ы/ < /ǔ - ū/ (превоја /ъ- и/ < /ǔ - i/ није било). Не сећам се, пак, када се датује прелазак прасловенскога дугога *ū у општесловенско ы, али није ни важно, узевши у обзир да је потоњи глас бележен различито од општесловенскога /и/ у инојезичним изворима.

У првом веку старе ере на месту општесловенских полугласника били су још увек пуни кратки вокали.
Суфикс основе о којој говоримо не би могао бити -кǔ већ -ǔкǔ.

Узевши све у обзир, у првом веку старе ере словенски етимон, који неуспешно предлажеш, гласио би отприлике или *sūsǔkǔ(s) или *sysǔkǔ(s), а одатле тешко да се може добити посведочено sisk-, пре би се очекивало нешто попут *susuk-.

С друге стране, основа sisk- може дати у прасловенском ном. *siskǔ, ген. siska, које познијим правилним јужнословенским развојем око 10. века постаје ном. *sisǔk, ген. siska одакле касније ном. Сисак, ген. Сиска.
Kliknite za proširenje...
Бла,бла,бла и на крају СИСАК.
Чињеница зналац, интелектуалац. Ко је овде СИСО весла?
 
Slaven777:
А које би могло бити порекло назива ове римске колоније?
Kliknite za proširenje...

Po Petru Skoku, radilo bi se o utvrdi koja pripada nekom Sisku, ali malo mi je nategnuto to tumačenje

Untitled.png


https://books.google.rs/books?id=U1R_CgAAQBAJ&pg=PA35&lpg=PA35&dq=siscia+podrijetlo+imena&source=bl&ots=IoCasNQzgV&sig=ACfU3U3Gpa9vCEd4u9Op9aHw-jd7CCQsEA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj1qNOoyYLkAhXHfZoKHaS9AYk4FBDoATACegQICRAB#v=onepage&q=siscia podrijetlo imena&f=false

Inače, zanimljivo je njegovo tumačenje porekla imena Segesta. Kavkaski Arapi što bi rekao Lesandar:D
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kao rođeni Siscijanac, uz sve jezične akrobacije kojima inače nisam vičan nemam što dodati ovome što je napisao suave.
Vrlo je važno reći da se naziv Segesta odnosio na pred-rimsku utvrdu i naselje na desnoj obali Kupe, a Siscia je osnovana na suprotnoj strani kao vojni logor na mjestu na kojem nema pred-rimskih nalaza, odnosno do prije koju godinu nije bio niti jedan osim sada nađenog jednog u temeljima nove zgrade Državnog arhiva.

Tako da bi prošla ta teza o lokalitetu nekog Sisciusa na kojoj je osnovana tvrđava.

Logički je teško objasniti zašto bi, sve da su i tada ovdje obitavali neki pra-Slaveni kako Mrkalj tvrdi, tek dolaskom Rimljana dali ime koje ostaje u kontinuitetu dvije tisuće godina. Meni je inače nešto drugo uvijek u uhu "zvonilo", to dvostruko S u imenu, prvo Segeste pa Siscije, ali po mom mišljenju to sa Slavenima veze nema.

Inače, drago mi je da nakon dugo vremena navratim ovdje i nađem zanimljivu temu o mom gradu!
 
suave:
Po Petru Skoku, radilo bi se o utvrdi koja pripada nekom Sisku, ali malo mi je nategnuto to tumačenje

Pogledajte prilog 583952Pogledajte prilog 583952

https://books.google.rs/books?id=U1R_CgAAQBAJ&pg=PA35&lpg=PA35&dq=siscia+podrijetlo+imena&source=bl&ots=IoCasNQzgV&sig=ACfU3U3Gpa9vCEd4u9Op9aHw-jd7CCQsEA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj1qNOoyYLkAhXHfZoKHaS9AYk4FBDoATACegQICRAB#v=onepage&q=siscia podrijetlo imena&f=false

Inače, zanimljivo je njegovo tumačenje porekla imena Segesta. Kavkaski Arapi što bi rekao Lesandar:D
Kliknite za proširenje...

Hm. Interesantno.

Ali da li je ikada (igde) stvarno i postojalo ime Siscia, ili je to samo potpuna Skokova hipoteza, na osnovu muškog imena?
 
matijakupa:
Kao rođeni Siscijanac, uz sve jezične akrobacije kojima inače nisam vičan nemam što dodati ovome što je napisao suave.
Vrlo je važno reći da se naziv Segesta odnosio na pred-rimsku utvrdu i naselje na desnoj obali Kupe, a Siscia je osnovana na suprotnoj strani kao vojni logor na mjestu na kojem nema pred-rimskih nalaza, odnosno do prije koju godinu nije bio niti jedan osim sada nađenog jednog u temeljima nove zgrade Državnog arhiva.

Tako da bi prošla ta teza o lokalitetu nekog Sisciusa na kojoj je osnovana tvrđava.

Logički je teško objasniti zašto bi, sve da su i tada ovdje obitavali neki pra-Slaveni kako Mrkalj tvrdi, tek dolaskom Rimljana dali ime koje ostaje u kontinuitetu dvije tisuće godina. Meni je inače nešto drugo uvijek u uhu "zvonilo", to dvostruko S u imenu, prvo Segeste pa Siscije, ali po mom mišljenju to sa Slavenima veze nema.

Inače, drago mi je da nakon dugo vremena navratim ovdje i nađem zanimljivu temu o mom gradu!
Kliknite za proširenje...

U kontinuitetu? Iz rasprave koju je suave postavio:

ovo.PNG


:think:
 
Етимологија каже од образованијих кадрова од горе , да ме не схвате погтрешно верујем у њих и да ће под утицајем критике проговорити нешто паметно сем књишких примера за walshmech а биће ИГРАЈ је активан да ме не схвати погтршно да не поштујем његов допринос поштујем и текакко али оно што је Славен бранио свог аналног колегу прва самосталност почиње одбраном доктората.
Ви сте Тандоријеви пулени а Тандорија ценим без обзира на све разлике у мишљењу.

Салавен шалим се!"!" Шалим се!
 
Уффф не могу тражити Жупанићев одговор а поставио сам га много је богатији од твог укључујучи римскр кодексе и шта хоћеш , верујем да на жалост нећеш пбратити пажњу на "Друштво мртвих песника" јер си у експанзији јак и недодирљив ,м поздрави они буљу коју волим Тандорија , фали ти овде имаш на Славеновој теми "Порекло Срба " Ја не могу 505 пут да вртим скенове да пребацујем јер сам 43. превише за ИГРАЈ гари имао си палеолингвисту у време Цвијића којег нико није имао муда да побије јер у то време није било тако образованих кадрова , неће ни бити то је замајац краљевине Југославије али осим Цвијића ниси имао тако зајебаног лика у то време , палеолингвиста , етнолог , археолог , историчар , на жалост неће се поновити на нашем ФФ он је деградиран и умире и уносим део емоција у ово можда последње године када ћемо причати овако.

Дао бих живот да гређим.....
 
Slaven777:
Nego deder ti Mrkalj hajde rastumači onaj popis starinačkih imena...da vidimo koliko tu ima onih koja se mogu dovesti u vezu sa proto-Slovenima.

Pogledajte prilog 583391
Pogledajte prilog 583393
Pogledajte prilog 583394
Pogledajte prilog 583398

Pogledajte prilog 583404
Pogledajte prilog 583407
Kliknite za proširenje...
To će biti druga tema, pa je i otvori.

Nego, da li ti vidiš nekoliko kontradikcija između navoda koje je postavio IgarJ, jer on to - kako smo videli - nije sposoban, kao i činjenicu koju smo i ja i Holcer otkrili - da ime Sisak nije moglo nastati iz Siscija, samo Holcer, za razliku od mene dogmatski polazeći od odsustva Slovena pre 6. veka na tom području, izmišlja navodno postojanje navodno vulgarnolatinskog naziva *SISKA koji mu je potreban da bi se iz njega razvio slovenski Sisek. To je naopaka nauka i zato sam rekao ono što sam gore rekao.

Ovaj drugi (Skok) uzima zdravo za gotovo kao da su u Sisku živeli Gali, pa mu se viđa da Sisak analogizira sa francuskim gradom.

U nauci možeš da napreduješ sve dok si u sklopu vladajuće paradigme. Ako iskočiš iz nje postaješ šarlatan, ludak, nepodobnik. Zbog toga "veliki" naučnici gledaju svoje malo dupe i izmišljaju nepostojeće vulgarnolatinizme i špansko- francuska sela.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Pravoslavni Benediktinci: Amalfion, latinski manastir Svete Gore
Odgovora
8
Pregleda
365
Casual Observer
Casual Observer
zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
440
zbiljaš
zbiljaš
Mrkalj
Argumenti za nelegalnost Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije
Odgovora
5
Pregleda
269
DzoniDzon
D

Back
Top