Land art ili pejzažna umetnost

[Nina]

Land art, ili pejzažna umetnost, jedan je od novih pravaca u umetnosti. Inspiracija za ovu umetnost treba tražiti u konceptualnoj umetnosti i minimalizmu.
Po svojim dimenzijama dela pejzažne umetnosti su ogromna i egzistiraju izvan muzejskih postavki.

U okviru ove umetnosti se nalaze trodimenzionalna kompleksna dela instalirana u prostoru, često kao dela prolaznog karaktera koja ispunjavaju kompletne enterijera ili se uklapaju u spoljašnje prostore naglašavajući arhitekturu u jednom teško definišućem stanju između slikarstva, objekta u umetnosti, skulpture ili instalacije u kojem ove umetničke vrste mogu različito da se ispolje i da nastanu različite skulpture. Kao prethodnica se mogu shvatiti neka dela od umetnika posle dvadesetih godina 20. veka umetnika El Lisickog ili Kurta Švitersa.

Ova umetnost se razvija od kraja 50-ih godina 20. veka u spoju sa hepeningom i akcijama Alana Kaprova. Kao klasičan primer su dela umetnika Edvard Kinholca i Georg Segala, a dalji primeri su kod Janis Kundelisa, Maria Noldman ili Volf Vostel.

 

[Nina]

"Spiralni Jeti" Roberta Smitsona predstavlja jedno od najznačajnijih umetničkih dela dvadesetog veka. (Severoistočna obala Velikog slanog jezera)

 

[Nina]

Marko Kasagrande,Peščanmi crv,

 

[Nina]

Milton Besera

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Land art je oblik savremene umetnosti koji se pojavio između '67. i '68. u SAD, a sastoji se od umetnikove intervencije u svom okruženju, čineći sebe delom umetničkog dela. Ove kreacije dovode do svesti o tako hitnoj temi u debatama: pitanju životne sredine.

Umetnička forma koja reaguje na često statičnu muzejsku atmosferu, ostavljajući tako tradiciju izložbenih prostora i način koncipiranja umetničkog dela.
Godine 1984. pisac i kustos Džon Berdsli definiše ga kao „integrisanu formu skulpture kao pejzaža i pejzaža kao skulpture u kojoj kontekst sa svojim promenljivim uslovima poprima vrednost glavnog subjekta u formiranju i percepciji dela“.

 

[Nina]

Kada je reč o savremenom land artu, treba pomenuti umetnika Džona Formana. On stvara neverovatne skulpture koristeći prirodne materijale različitih oblika, boja i veličina.

Još od mladosti, plaža na obali Pembrokeshire u Velsu bila je njegovo platno, a pesak, kamenje i školjke njegovo oruđe. On tako interveniše na pejzaž, ustvari, vaja ga, toliko da sam definiše i nazivs svoj umetnički projekat „Izvajaj svet“.

Foremanove fascinantne kompozicije obuhvataju dela najrazličitijih dimenzija, od nekoliko desetina centimetara do dela prečnika čak 100 metara: u ovom slučaju, magija se zaista može uhvatiti odozgo.

 

[Nina]

 

[Nina]

Jon Foreman eksperimentiše sa materijalima, istražuje boje, proučava efekte svetlosti i senke ne samo na obali, već iu drugim sredinama: međutim, on koristi samo materijale koji se uvek nalaze na licu mesta. U šumi koristi lišće, granje i kamenje, dok u napuštenim prostorima koristi razbijeno staklo, krhotine ili pepeo.
U skulpturama umetnika postoji oblik koji se neprekidno ponavlja: krug. Mogu se napraviti mnoga simbolična čitanja, od oblika planete zemlje do mandala, do koncepta večnog povratka: ovaj drugi je posebno zanimljiv jer podseća na specifičnu prolaznost ove umetničke forme.

S tim u vezi, umetnik navodi: „ Da navedem primer, ove kamene kreacije su napravljene nekoliko metara od mesta gde sam ih sakupio. Tada dolazi plima i vraća ih na početnu tačku. Na taj način se moja umetnost uklapa u ekološki ciklus prirode ”.
Efemerna i prolazna umetnost, koju umetnici često vide ne samo kao sredstvo izražavanja, već i kao neku vrstu terapije: Land Art je način bekstva od stresa i nemira svakodnevnog života.
A upravo je prolaznost ove umetničke forme ono što je čini posebnom, fascinantnom i edukativnom: ona nas uči važnosti trenutka.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]