Laku noc ti zelim ....

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Ljubavi moje krvi, smrti ziva, nema,
zalud ocekujem rec pisanu tvoju
i mislim s cvetom koji gubi boju,
kad zivim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna,
ne poznaje senu nit se od nje krije.
Srcu unutrasnjost od upotrebe nije
onaj med smrznuti sto ga toci luna.
No ja to potrpjeh. Razdreh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog recima ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da zivim u tisini,
u noci moje duse vecnoj pomracini.

Federico Garcia Lorca

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

:

 

[Branko Lori]

Dozvoli da čitam iz tvojih očiju reči,
ispisane prozirnim mastilom.
Ako prepoznam rukopis,
možda pronađem stih
za kojim tragam.
Dozvoli da ti priđem i dahom
nateram trepavice da trepere,
malo glasnije od tišine.
Možda tako nastane muzika,
koju do sada nisi čula.
U zenice mi ne daj,
jer ako prođem kroz kapiju duše,
poverovaću da sam poseban.
Ući ću do kraja, saznati sve tajne
i neću izdržati da ti ih ne otkrijem.
G.Tadic

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

ODA
Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke.
Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje,
da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke
(Držimo se za ruke).
Onda ćemo misliti, velika deca, da ovaj život
prolazi i ne staje, ništa ne ostavlja i ne vraća se,
odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini,
dalje od bogova.
Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.
Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka.
No treba znati prolaziti sasvim spokojno
i bez velikih uzbuđenja.
Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas,
bez zavisti koja previše uznemirava oči,
bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći
i uvijek će odlaziti prema moru.
Volimo se spokojno, misleći da možemo,
ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte,
ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga
i da gledamo kako rijeka teče.
Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih
u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak -
ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta,
nevini pagani propadanja.
Bar ćeš ako postanem sjena, sjetiti mene poslije,
a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti,
jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo,
niti bijasmo drugo osim djeca.
I ako prije mene poneseš obol mračnom brodaru,
neću morati da patim kad te se budem sjećao.
Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali,
tužna paganko s cvijećem u krilu.

Ferdinando Pessoa

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

Jesam li te pozdravio,
jesam li ti ostavio,
poljupce za laku noc?

A nije znao,
da je ovu noc
boravio u mom srcu
tako milo, toplo i drago
i ako nisam stigla
da ih primim sve.
Mislicu na tebe i ovaj dan.

Tea

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Molitva
Svake večeri sklopim misli nad paperjastim oltarom,
radoznalo osluškujući šum svojih usana
i molitvu, ometenu uzdahom:

Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš.
Nektar da pije, zvezde da joj skineš,
kao što bih tebi ja.
Da je maziš, da je čuvaš,
da je braniš i ništa joj ne braniš,
kraljica da bude, kao što bi bila ti.
Da bude tvoje Tvoje,
kao što bi Moje bila ti,
da si mi rođena,
moja rođena.
Pogledom dijamante da brusi,
rečima bisere da niže,
zlatne da su joj misli.
U ženu da stasa, željni da je budu,
da vidiš kakva si bila.

Kad zapnem za prag zaključanih vrata budućnosti,
i padnem slab u početni stav za molitvu,
celivaću suvim usnama cveće,
utkano u ivandanski venčić,
prepoznajući te u svakoj latici.
Nošena srebrnim štiklama,
prići će poslednja želja,
naše Naše,
nudeći pomoć.
Hvala, dete moje, reći ću,
ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš.
G.Tadic

 

[Branko Lori]

https://twitter.com/x/status/1231715496128602113

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

https://forum.krstarica.com/threads...-prijatelju-prijateljici.300063/post-39467132

 

[Tea]

 

[Disko Kauč]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

https://s19.****************/images/200304/v9y4neha.jpg

 

[Lada]

Bujica nosi list kestena i kad se opire.Izgubi najlepše boje proleća ili ostane neokrnjen ali dopliva tamo gde mu je sudjeno..
Možda se reka uskomeša?
Možda izgubi pravac!
Šta ako kiše do bezumlja poplave njena korita?
Možda se nikada ne nadjemo na istoj obali vremena..
Ali na onom svetom mestu, gde voda ljubi nebo, za sobom ostavljam sebe..sebe sa tvojim tragom..

 

[Branko Lori]

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneseš od mene samo

tugu i svilu belu
i miris blag…
puteva zasutih lišćem svelim

sa jablanova…

M. Crnjanski

 

[Tea]