Laku noc romanticari

Znam da ćeš razumeti kad ti kažem...
hladno mi je...
hladno do kostiju,
ispod noktiju,
po kosi...
Sunce je danas raskošno oblilo život.
Ali ja znam da ćeš razumeti.
Samo jedno želim:
ne brini...
evo obukla sam neku poslednju haljinu,
umotala telo bojama duge,
i stojim...
gledam nebo,
misli mi padaju na gore...
Spušta se noć.
Raširit ću svoju poslednju haljinu,
i u nju uhvatiti mesečinu.
 
Laku noć sanjari...
Gledam te....

U tihoj postelji noći, dok nebo čarolije piše
Gledam te, usnulu, milujem pogledom, volim sve više
Jer, sve što sam htio, sve što Gospoda odavna molim
Bilo je: otvoriti oči kraj one koju volim

Spavaj, neka te ne muče more i ružni snovi
Tu sam, štitim te, ovdje te vrijeme ne lovi
Postoji jedino mir, prekrivač od ljubavi i toplina
Gledam te, moj komadić bajke, otet od tmina

Anđele, sklopljenim kapcima još si ljepša no prije
Uspavani cvijet što se siguran rubom usana smije
Dišem te, tvoj lotosov miris zaspat' mi ne da
Gledam te, sve dok ti duša svoje svjetlo ne preda

U tihoj postelji noći, dok nebo čarolije piše
Gledam te, usnulu, milujem pogledom, volim sve više

Autor: Darko Balaš

565736
 
Tragovi... Jedan pjesnik nedavno na jedne od mojih škrabanja između ostalog napisa da je najteže ostaviti trag iza sebe.
Kao Crnjanski i svi pisci prije i poslije njega, pa i ovi današnji, svi su pisali i razmišljali i na tu temu.
Samo sam škrabalo, ali često sam i o tragovima škrabala...a i ove večeri nešto mi se baš oni motaju po mislima.

Branko Lori:
Noć je majka misli !:bye::kpozdrav:
Kliknite za proširenje...

Dodala bih samo, noć je odgovor na sva pitanja dana ...

Želim Vam svima noć bez misli,
tragove pune Svjetlosti,
i naravno, šareno sanjajte .


Mislim da mi je ovo Tinova najdraža pjesma.
 

"Dok je žena pesnika,
nek se u proleće peva o ljubavi,
o srcu što ga,kao plod granu,
ona polomi,do zemlje povi.
Neka niču ti topli stihovi
kao proleće goluždravi."

"Dok nam je zemlje,
dok je njenih zelenih griva,
zlatnih nedara,
hrabrosti njene gordih plima,
neka je pesnik u stih saliva,
nek večno o njoj pesama ima"
DESANKA MAKSIMOVIĆ

U PROLEĆE....
 
Oni koji ne osećaju ovu ljubav
kako ih nosi poput reke,
oni koji zoru ne piju
kao da je čaša izvorske vode,
i koji zalazak sunca ne večeraju,
oni koji se ne žele promeniti,
neka spavaju..

Ova ljubav nadilazi
izučavanje teologije,
te stare prevare i licemerja.
Želiš li tako razvijati svoj um,
spavaj i dalje.

Ja sam od svog uma odustao,
razderao sam odeću i bacio je.

Ako još nisi sasvim go,
svoj lepi ogrtač od riječi omotaj oko sebe…
i spavaj.

Rumi

 
Sve manje delimo
ona naša ćutanja.
Umesto kolača,
na stolu počivaju
ubuđale mrve i rupe od noža

Sve češće
gubim prisutnost tvoju
u onaj najteži modri sat
pred zoru
kada me strahovi probude.

Nema te da mi umiriš disanje.

Odavno te ne dosežem u vremenu
Prostor među nama je utišani odjek
Koliko god da ga oblikujem
On se otima i
klizi kroz sve pukotine koje nađe.

Sve manje se osećamo.
Sve manje se sećamo.

Mene nema i kad tebe ima.

Bibelot de Verre
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top