Laku noc romanticari

560089
 

"...volim proljeće, mislio sam, volim proljeće, neumoreno i neotežalo, budi nas vedrim lakomislenim zovom da počnemo iznova, varka i nada svake godine, novi pupovi niču iz starih stabala, volim proljeće, vičem u sebi uporno, prisiljavam se da povjerujem, krio sam ga od sebe ranijih godina, a sad ga zovem, nudim se da me obuzme, dodirnem cvijet jabuke kraj puta, i glatku novu grančicu, sokovi žubore njenim bezbrojnim žilicama, tok im osjećam, neka mi kroz jagodice pređu u tijelo, jabukov cvat da nikne na mojim prstima, i prozirno zeleno lišće na mojim dlanovima, da budem blagi miris voćkin, i njena tiha nebriga, nosiću ocvjetale ruke pred zadivljenim očima, pružaću ih kiši hraniteljki, u zemlju ukopan, nebom hranjen, proljećima obnavljan, jesenima smirivan, dobro bi bilo početi sve iz početka." Meša Selimović (Derviš i smrt)

:bye::zag:
 

Možda sve može da bude i neka drukčija vrsta ovde
možda iza svakog tvog verovanja
postoji neka druga vrsta iste vere
iza svakog tvog novog boga
neka prastara vrsta pobožnosti
možda smisao postojanja i nije ništa drugo
nego da nešto
uvek isto -
sasvim drukčije bude
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljivo
isti mi -nismo uvek isti
možda iza svake tebe postoji neka druga ti
možda neka druga ti tebe bolju pamti
možda ti neku drugu pamtiš kao sebe
kao dve bulke
dve tvoje ruke kroz mesečinu
kraj pruge nikle

to zagrljeni vozovi
noćas nebom putuju
MITA GOLIĆ
:bye::kpozdrav:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top