Laku noc romanticari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
VEČE NA ŠKOLJU

Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog-
Ištu. Al’ tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.
Aleksa Šantić
 
"Još uvek si moja prva i poslednja misao; onaj kome kao žrtvu prinosim svoje ljudske slabosti; zbog Tebe se presabiram svakodnevno, k'o stara tvrdica skupljam naše ludačke smehove do suza; hvališem se Tobom pred sobom, popijem Te pre sna kao lek protiv nesanice....
I svakog jutra prvo u Tebe pa u sunce pogledam, jer i sunce si mi Ti poklonio..."
Brankica Damjanović

 
''Ako nije problem, sad bih da spavam...
Poštovani strahovi,
cenjene utvare prošlosti,
nedovršene priče,
neizvesnosti,
bolu...
Nemojte me shvatiti pogrešno,
al' ja bih sad malo da samujem.
Tihujem.
Suviše ste bučni.
Govorite istovremeno,
lupate vratima u mojoj glavi,
smetate mojoj uspavanci ...
Svaku moju tišinu ispunjavate bukom bez zvuka i nota, bez reči i ritma....
Ako nije problem, ja bih sad da spavam...''
58376756_2298577610383762_8478667665991270400_n.jpg
 
„Je li ovo dovoljno daleko?“, upita Juče, izmakavši se za još jedan dan.
Koliko god da se odmicalo, Juče nikada nije bilo dovoljno daleko da čovjek preboli. A nepregledno Danas traje već godinama. Sutra nije blizu, ni ne nazire se njegov dolazak, i ko zna da li se uopšte primiče.
„Je li ovo dovoljno daleko?“, upita Juče, izmakavši se za još jedan dan.
Draško Sikimić
 
Mogu ja
Biti od onih
Koji svoje snove
Prožimaju kroz stvarnost
Pa u jednom dahu
Preplivati Atlantik
Osvojiti Kilimandzaro
I prepješačiti Saharu
Bez kapi vode.
Mogu ja
Biti slobodan
I trčati sa vukovima
Kroz guste šume Aljaske
Ili letjeti poput Kondora
Krilima zagrliti Sunce
Izgorjeti I ponovo se roditi iz vatre kao feniks.
Mogu ja
Biti poslednja galaksija
Sa ivice unierzuma
Iz koje će doći
Mali zeleni vanzemaljac
Reći da dolazi u miru
Pa u sledećem trenutku
Raznijeti planetu.
Mogu ja
Biti kerber
Koji umjesto da čuva
Ulaz u podzemlje
Čuva put do tvog srca.
A na tom zadatku me neće
Osujetiti hrabri Herakle,
Niti me svojom muzikom uspavati Orfej
Ili pak Hermes vodom iz rijeke Lete.
Mogu ja
Luda glavo
Ovako lud biti još ludji
Pa u svakoj mogućoj realnosti
Biti toliko nerealno lud
Da se sakrijem ispod šešira
Nekog putnika ka najudaljenijim zemljama
Toliko dalekim
Da kada dotakneš njihovo tlo
Osjetiš da si stranac
Stranac koji balansira
Na ivici jave i sna
A vazduh koji udahneš
Podsjeti te
Koliko si zapravo slab i nemoćan
Budeš svjedok kraja avanturama
I napišeš poslednju riječ
Poslednje pjesme
Poslednji put zagrliš pergament
I napišeš:
Mogu,
Mogu ja biti nemoguće,
Mogu ja raditi nemoguće,
Ali,
Ne mogu ja noću pogledati u mjesec
Ne pomisliti na tebe
I praviti se da ne postojiš.

S.H.
 
Kaže mi da je zaljubljena u moje reči
ali ne i u mene

Kaže mi da imam Daleko si mi manu.
Čak joj se ne sviđa ni to što joj nedostajem
iako me ne poznaje

Često joj se ljubim
i po ko zna koji put grlim

Kaže mi da su joj bliže moje reči
i da mora da ode
jer ne želi da je bolim.
D.Ivan
 
'U tišine svašta stane, mnogo nespokoja, čežnje, izdaje i bola, ali jak čovek samo razvuče osmeh kao lep paravan pa sve iza, ostane samo njegovo i nedokucivo. Trebaš biti i ostati neko ko je vješto savladao sve oluje, i nije otišao sa vjetrovima pobuna i zla, već ostao još čvršće stajati na svom tlu spokoja i sreće.''
 
Dođe,tako,trenutak kad ti je svejedno.Više te ne vrijeđa ni to što ljudi svakodnevno pokazuju svoje pravo lice,što te bliski ljudi izdaju.Pomiriš se s tim da se ljubav, prijateljstvo i privrženost ne mogu i ne smiju forsirati i počneš ljudima od sebe davati tek toliko koliko su i zaslužili.
Ž. Laušević
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Nocna tema
Odgovora
21
Pregleda
468
Buntovnik_Bez_Razloga
Buntovnik_Bez_Razloga

Back
Top