Laku noc romanticari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
- NIKADA ME NIJE PUSTILA U SVOJU SAMOĆU - Nikada me nije pustila u svoju samoću. Nije htela ili nije smela... Nikada me nije pustila u svoj stan, svoju sobu, krevet. Nikada mi nije dala svoje ruke, svoj osmeh, dodir. Nikada mi nije dala ništa a želeo sam je kao ni jednu drugu... Posebno tih dana kada su se sve želje sveta sklopile u potrebi za njom. Posebno tih noći kada sam se budio i uspavljivao sa njenim likom... Nisam stigao ni da je poljubim a već sam stigao da je zavolim. Nisam stigao ni da je zagrlim a već sam stigao da je poželim samo za sebe i ukradem od svih. Nikada me nije pustila u svoj život, u svoj svet. Nije htela ili nije smela... Rekla je da ne mogu da shvatim njen haos, njene navike i da je bolje da ne započinjemo ništa. Rekao sam joj da zajedno možemo sve, i da smo potrebni jedno drugom. Pretvarala je milimetre koji su nas delili u kilometre, sekunde u godine. Bio sam spreman da ih pređem, preletim, sačekam, govorio sam joj to, ubeđivao je ali uzalud... ...ipak nije htela. Mimoišli smo se tada, te noći, ne sluteći da se mimoilazimo zauvek... Prošle su godine, naravno. Prošla je i ona nedodirljivost, utisak da smo važni, pale su maske. Prošle su sve one kiše i ulice koje smo prepešačili sami. Prošla su sva ona mora kojima nismo zaplivali. Prošle su sve one tajne koje nismo podelili. Prošli su filmovi, koncerti, prošla su sva ona jutra... Prošla je i jedna mladost, onako, tiho i neprimetno... ...a prošla je i ona, nedavno, isto tako tiho i neprimetno pored mene, kao da se ne poznajemo. A prošla je i potreba za njom... U međuvremenu sam se raspitivao, bolje da nisam. Pričali su mi i slušao sam o njoj, bolje da nisu. Trčala je za onima koje nije trebalo ni da pogleda, davala se tamo gde se samo gubi, živela je za one za koje ne vredi živeti... ...ali šta sam mogao? Reći ću samo, život, sudbina, ne pada mi na pamet ništa pametnije. Znao sam, još tada, da njen svet ne može svako da razume. Sa svih strana zidovi, zidovi a onda ako se ne izgubiš u tom silnom odbijanju nailaziš na dušu. Čistu, staru, beskrajnu kao horizont želja jedne mladosti... Ipak se ona prva izgubila u tom silnom odbijanju... Ili se jednostavno nije našla? Ili je drugi nisu našli... Meni, eto, nije uspelo... Njena priča mi je danas tako poznata, kao toliko puta odgledani film. Poznate su mi njene ruke, grudi, njen glas, kao da sam to već negde video... Sva ona posebnost pretvorila se u osrednjost, zagonetka u očekivani šablon a čežnja za njom u prevaziđeni refren koji odavno više ne pevam. Nije to više ista pesma, potrošili su je pogrešni... Nije to više ista melodija, od silnog ponavljanja izgubila je suštinu... Nije to više ista lepota, sve više liči na svaku drugu... Ostala je u tom gradu, u toj ulici a ja sam otišao negde daleko, negde gde ni jedan put, ni jedna prečica ne vodi ka njoj. Ostala je nasamo sa svojom samoćom a ja sam otišao u susret nekim drugim obalama. Nema tu više ničega, samo uspomena na nešto što je moglo da se desi a nije... Nema tu više ničega, samo sećanje koje je zanimljivo još jedino dok se o njemu priča.

:bye:
 
EQP9b-QXYAAN52O

:bye:
 
Staklenom ulicom
Svaku večer staklenom ulicom prolazim
i kao da nikada nisi otišla
sakupljam te u krhotinama svojih misli
i gledam, kako u kapima mjesečine
izmedju drvoreda sjećanja plamtiš.

Hodam, tako rano, jutarnjim satima
a ti me svojom sjenom pratiš
i ne remetimo nježnost krošnji,
jer one poznaju mirisni šum pjesme
i naše korake pamte kao svakodnevne,
pamte i ne zamjeraju im prolaznost,
ne plaču, već onako sjetno
u kutu naših zjenica, šute.
Dobrodošla si,
iako im je teško podijeliti tvoje osmjehe u pamćenju,
za njih si uvijek dobro došla,
jer kad završi dan ili započne noć,
ti si kao utjeha i vjerovanje ili obratno,
ne sjecam se više,
ali pamtim, kako si jednom već dolazila
s nadom na obrazima niz staklenu ulicu
i kako si kazaljke na satu zanemarivala,
i onda, …onda si u srcu,
s tim svojim glasom što ga pamtim
niz staklenu ulicu opet otišla,
i po tko zna koji puta si,
izmedju drvoreda sjećanja
u kapima mjesečine ostala plamtiti.
- Zal Kopp
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Nocna tema
Odgovora
21
Pregleda
468
Buntovnik_Bez_Razloga
Buntovnik_Bez_Razloga

Back
Top