Laku noc romanticari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Пол Еџкомб: На дан мог суда, када стојим пред Богом, а Он ме пита зашто сам убио једно од његових правих чуда, шта ћу рећи? Да је то мој посао? Мој посао?
Џон Кофи: Кажете Богу Оцу да сте учинили љубазност. Знам да те боли и бринеш, осећам то на теби, али би требало да престанеш са тим сада. Зато што желим да се заврши и заврши. Ја радим. Уморан сам, шефе. Уморан да будем на путу, усамљен као врабац на киши.
Уморан сам од тога да ми никo не буде пријатељ, или да ми каже одакле долазимо или идемо, или зашто.
Углавном сам уморан од тога да су људи ружни једни према другима.
Уморан сам од свог бола који свакодневно осећам и чујем у свету.
Има тога превише.
Стално ми је као комадићи стакла у глави.
Можете разумети?
Пол Еџкомб: Да, Џоне. Мислим да могу.
 
Poslednja izmena:
Пол Еџкомб: На дан мог суда, када стојим пред Богом, а Он ме пита зашто сам убио једно од његових правих чуда, шта ћу рећи? Да је то мој посао? Мој посао?
Џон Кофи: Кажете Богу Оцу да сте учинили љубазност. Знам да те боли и бринеш, осећам то на теби, али би требало да престанеш са тим сада. Зато што желим да се заврши и заврши. Ја радим. Уморан сам, шефе. Уморан да будем на путу, усамљен као врабац на киши.
Уморан сам од тога да ми никад не буде пријатељ, или да ми каже одакле долазимо или идемо, или зашто.
Углавном сам уморан од тога да су људи ружни једни према другима.
Уморан сам од свог бола који свакодневно осећам и чујем у свету.
Има тога превише.
Стално ми је као комадићи стакла у глави.
Можете разумети?
Пол Еџкомб: Да, Џоне. Мислим да могу.
💛💛💛💛
 
Shadows of a thousand faces keep on turning in your mind,
Forgotten names and places never really left behind.
Is it here imagination seeking shelter from the rain,
or a long self conversation once again.
Shadows never point a finger at the things you say or do,
silently they seem to linger anywhere you may run to.
Sharing every joy or torment, every laughter or despair,
facing you at any moment if you dare.
Gentle hearts that once surrendered what you didn't understand,
conquest of the night that ended holding you with trembling hands.
In a book a fall leaf-clover marks the day you said hello,
till she found that it was over long ago.
Little things have lost their meaning leaving only emptiness,
tender words and simple feelings never eased your hungriness.
Yesterdays remain so certain and tomorrow’s round the bend,
can you read the line that darkens on your hand.
Both ends of a candle burning shine so brightly for a while,
wrinkles of a life reflecting in your smile.
Shadows never point a finger at the things you say or do,
silently they seem to linger anywhere you may run to.
Sharing every joy or torment, every laughter or despair,
facing you at any moment if you dare.
 
A tu su i oni:
Oni ljudi zbog kojih se osjećaš dobro, zbog kojih se osjećaš živim, koji se pojavljuju kad se najmanje nadaš... i smiješi se i misli.... anđeli postoje.
Loredana Bertone
374734401_698069752357852_1153798927338584684_n.jpg
 
LAKU NOĆ
Dođe li do tebe nekad ili ne smije
Onaj lahor tuge mene lako ubije
Otkuda mu snaga otkuda mu moć
Kad smo jedno drugom rekli laku noć

Uđe li u tvoje zjene ili ne smije
Blesava ko moje srce ljubav poznaš je
Mislio sam svijet je velik pa će i to proć
Jer smo jedno drugom rekli laku noć

Ja više ne znam kako je kod tebe
Kod mene isto tugom vraćam dug
U tvom sam srcu zaboravio sebe
Pa gdje god krenem vrtim se u krug

Dođe li do tebe nekad ili ne smije
Miris naših zora meni dušu prelije
Mislio sam Bog će dati pa će tuga proć
Al je isto ko da si nismo rekli laku noć
ŽELJKO KRZNARIĆ

370668326_599126889097964_4421265055463433601_n.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top