- Poruka
- 1.895
Пол Еџкомб: На дан мог суда, када стојим пред Богом, а Он ме пита зашто сам убио једно од његових правих чуда, шта ћу рећи? Да је то мој посао? Мој посао?
Џон Кофи: Кажете Богу Оцу да сте учинили љубазност. Знам да те боли и бринеш, осећам то на теби, али би требало да престанеш са тим сада. Зато што желим да се заврши и заврши. Ја радим. Уморан сам, шефе. Уморан да будем на путу, усамљен као врабац на киши.
Уморан сам од тога да ми никo не буде пријатељ, или да ми каже одакле долазимо или идемо, или зашто.
Углавном сам уморан од тога да су људи ружни једни према другима.
Уморан сам од свог бола који свакодневно осећам и чујем у свету.
Има тога превише.
Стално ми је као комадићи стакла у глави.
Можете разумети?
Пол Еџкомб: Да, Џоне. Мислим да могу.
Џон Кофи: Кажете Богу Оцу да сте учинили љубазност. Знам да те боли и бринеш, осећам то на теби, али би требало да престанеш са тим сада. Зато што желим да се заврши и заврши. Ја радим. Уморан сам, шефе. Уморан да будем на путу, усамљен као врабац на киши.
Уморан сам од тога да ми никo не буде пријатељ, или да ми каже одакле долазимо или идемо, или зашто.
Углавном сам уморан од тога да су људи ружни једни према другима.
Уморан сам од свог бола који свакодневно осећам и чујем у свету.
Има тога превише.
Стално ми је као комадићи стакла у глави.
Можете разумети?
Пол Еџкомб: Да, Џоне. Мислим да могу.
Poslednja izmena: