Сви желе да иду пречицом. Путем минималног отпора. Најновије вести: нема пречице. Барем не на путу развоја.
Да, знате све оне рекламе, "уз наш производ, вежбаћете 60 секунди дневно и изгледати секси" или чуо сам за "пилуле за боље учење и концентрацију" , ха ха. Да ли на овом свету има веће комедије. Колико реклама видите које покушавају да поставе свој производ као замену за труд, рад, самодисциплину, вољу? "Брзо и лако", гарантују се немогући резултати у веома кратком року...
Али знате шта... труд функционише. Велике ствари не настају "преко ноћи". Ако немате храбрости да одрадите оно што треба, и да останете усмерени на путу, убрзо ћете испати са пута и гутати прашину. Они који су спремни да одреде циљеве и гледају далеко напред у будућност, неће бити лако обесхабрени.... они су спремни да се боре и труде годинама.
А ако ме питате "зашто?"
Зашто патити да би остварио свој циљ? Зашто се борити за своје циљеве до стања исцрпљености и мучнине? Зашто не седети у хладу и пити пиво? Зашто радим то себи? Да ли се исплати чекати годинама? Зашто уништити себе да би се поново изградио већи, јачи, бољи?
Рећи ћу вам, да не очекујете од мене неку филозофију као одговор. То радим зато што сам рођен за то, и зато што не у тренутку победе, већ утренутку рада и труда, у мени нешто оживи.
Да ли сте приметили да, да би постигли нешто што је веома тешко постићи, морамо да радимо нешто што нам се не свиђа? Некад чак мрзимо ствари које морамо урадети. Ако прихватимо да нас тешки задаци воде до достигнућа на свим пољима, ми ћемо убрати награде које долазе са успеом и победом.
Реч "успех" је постала отрцана и ограничавајућа. Зато кад кажем успех, често мислим на рад, самодисциплину, вољу и труд, а не на празно веровање да ће уз мало труда доћи велика награда. Морамо се трудити много да би заслужили награду.
Ако тежимо за радом, напором и трудом, нико неће моћи да нам "украде" победу.
Да, знате све оне рекламе, "уз наш производ, вежбаћете 60 секунди дневно и изгледати секси" или чуо сам за "пилуле за боље учење и концентрацију" , ха ха. Да ли на овом свету има веће комедије. Колико реклама видите које покушавају да поставе свој производ као замену за труд, рад, самодисциплину, вољу? "Брзо и лако", гарантују се немогући резултати у веома кратком року...
Али знате шта... труд функционише. Велике ствари не настају "преко ноћи". Ако немате храбрости да одрадите оно што треба, и да останете усмерени на путу, убрзо ћете испати са пута и гутати прашину. Они који су спремни да одреде циљеве и гледају далеко напред у будућност, неће бити лако обесхабрени.... они су спремни да се боре и труде годинама.
А ако ме питате "зашто?"
Зашто патити да би остварио свој циљ? Зашто се борити за своје циљеве до стања исцрпљености и мучнине? Зашто не седети у хладу и пити пиво? Зашто радим то себи? Да ли се исплати чекати годинама? Зашто уништити себе да би се поново изградио већи, јачи, бољи?
Рећи ћу вам, да не очекујете од мене неку филозофију као одговор. То радим зато што сам рођен за то, и зато што не у тренутку победе, већ утренутку рада и труда, у мени нешто оживи.
Да ли сте приметили да, да би постигли нешто што је веома тешко постићи, морамо да радимо нешто што нам се не свиђа? Некад чак мрзимо ствари које морамо урадети. Ако прихватимо да нас тешки задаци воде до достигнућа на свим пољима, ми ћемо убрати награде које долазе са успеом и победом.
Реч "успех" је постала отрцана и ограничавајућа. Зато кад кажем успех, често мислим на рад, самодисциплину, вољу и труд, а не на празно веровање да ће уз мало труда доћи велика награда. Морамо се трудити много да би заслужили награду.
Ако тежимо за радом, напором и трудом, нико неће моћи да нам "украде" победу.