LAKŠE JUTRO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)


LAKŠE JUTRO


Mnogo me dana i mnogo rana
Svilo ko granu na vetru ljutom.
Život nas opet rastavi eto,
Ma navikli smo
Da krademo dane
Al’ naše duše nikad nisu same

Snaga mi curi, trebaš mi mnogo
I eto tebe, prizva te srce
Prepoznao si drhtaj nemoći u glasu
I evo ruke na mome stasu

Nestah u rukama tako znanim
Snagu mi daju usne u kosi
Nemire moje udavi strast
Tužna misao nije više vlast.

I kafa ima ukus leta
Šareni lavež kamena i cveta
Napokon malo smeha
U dvorištu opet cveta.

Odoh da legnem
Kraj mira mog
Kraj snage što tako mi treba
Lakše je jer nas život vreba
Jer četvoro očiju imamo mi
I san u boru
I jedno drugo
Uzdah se ote iz punih mi grudi
Lakše je jutro
kad me čovek moj budi.

PS.......noćas ću napokon zaspati



​

 

[zeljena]

Bravo

 

[mari47]

Lepa pesma...ljubavnička Volim takve...

 

[LJILJA MMM]

Bravo

 

[LJILJA MMM]

Lepa pesma...ljubavnička Volim takve...

uf......

 

[Valeria]

I nežno i snažno istovremeno

 

[LJILJA MMM]

I nežno i snažno istovremeno

kao i ljubav i snaga

 

[magdalena48]

Jako lepo.....

 

[LJILJA MMM]

Jako lepo.....

Uh.....napokon mogu da podelim teret.....i sve je nekako odmah lakše

 

[smeh]

tako lepo i tako "ljiljevski" prepoznatljivo.

 

[LJILJA MMM]

tako lepo i tako "ljiljevski" prepoznatljivo.

Najgora nedelja u mom životu u kojoj sam bila bez Mace se završila. Zaista ima nečeg.....kako je došao, a došao je pre vremena, pričali smo telefonom i on je posle dva sata bio ovde, tako je sve počelo da leže na svoje mesto....

 

[Tol]

Lilushka moja...pesmica je predivna...Kako si ti sretnica...bash!

 

[LJILJA MMM]

Lilushka moja...pesmica je predivna...Kako si ti sretnica...bash!

Što sretnica?
Aha, misliš zato što sam bila blizu granice pucanja zbog brata i svega ostalog, a Maca na lečenju, pa je čovek došao ranije jer je u mom glasu prepoznao blizinu granice.......da,... jesam sretnica