@***Saint***
Vidis, slazem sa tobom i znam da je idiotarija, ali ja se nazalost bojim da rizikujem i da kazem ljudima sta mislim, bas zbog tog straha od gubitka i sukoba.
Ovde niko jos nije nasao razlog da ode, ali svi kritikuju i bojim se da ce naci razlog da odu jer niko nije dovoljno razuman i tolerantan u mom drustvu.
Ja nazalost nisam osoba koja lako stice prijateljstva, koja se druzi sa ljudima i sl. tako da ne zelim da izgubim te ljude, jer realno nisu toliko losi, pored svoje neopisive nezrelosti.
Ja sam imao slicnu situaciju tu za rodjendan, i na svu srecu iako je bilo ogorcenih ljudi, donekle su presli preko toga, ali verujem da jos to tinja u njima, delimicno.
Ja se nikada tako ne bih ponasao, jedino u situaciji da me neko odbije, ako mi istinski treba pomoc da prezivim (tipa da me pusti da prespavam kod njega ako nemam gde da odem ili takva neka situacija).
Moje okruzenje to smatra nebrigom, da li ce mi neko doci, da li cemo se videti ili ne, ali ja sam skapirao da se njihov zivot ne vrti oko mene, da imamo razlicite poglede, interesovanja, aktivnosti. U pocetku sam i ja bio ljut (kada mi je bilo 13-16 god), a onda skapiras neke stvari i prestane da te bude briga da budes centar necijeg zivota i osecas se mnogo bolje (iako u pocetku malo nepotrebno i bedno), ali to je zivot i odrastanje.
A za milionce, pa ne znam, ako bi me dobro ucenila, pozivajuci ne svetinju prijateljstva ili neke druge gluposti (pod uslovom da to milionce imam), mozda bi i dao, mada ne verujem, jer ne pozajmljujem novac nikada, tako da nemoj da se ljutis. 
