Quantcast

Kviz pitanje - ciji su ovo citati?

UbicaDecijegaLica

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.071
Killer , sta ces , ako ti amputiraju Kvebek???
Mislim, bajo..........imas moju punu podrsku u borbi za jedinstvenu Kanadu....Kvebek je , bre ,dusa Kanadskog naroda, tamo su vam vekovna ognjista, i to.........:):):)
Quebec, Kanadu i celu Severnu Ameriku su prvo naselili francuzi i oni imaju mnogo vece pravo na drzavu na ovom kontinentu vec bilo ko drugi. Ako su siptari bili na Kosovu pre srba mene je onda stid za postupke i politiku mog' naroda i moje drzave ;)

btw. Kanada je ostala po strani sto se tice Kosova i izjavila je da se nece mesati u to pitanje. Isto tako pitaj "krajisnike" o kanadjanima, a mozes isto tako da procitas knjigu Gen. Louis MacKenzie i sta je rekao o srbima a sta o ostalima. ;) :)
 

jomini

Buduća legenda
Banovan
Poruka
33.105
Ovo je rekao onaj DJINDJIC **** mu Hitler mater,a to je dao izjavu kad je stigao iz CG u Nemacku i bio na ARD kada je rekao ove reci samo si zaboravio staviti da ga je na ove reci novinar konstatovao: "posle nece biti Predsednika sta mislite vi o tome mestu ..."
ps. dmauka nije on pozivao na bomb. Milosevica vec na bomb. SRBIJE i dobio je to sto je zasluzio nije stigao daleko...
Ovo je prva žrtva Subarua.

 

BG5

Veoma poznat
Poruka
11.580
Sonja Liht o NATO bombardovanju SCG
Malo je neverovatno da je prošlo već osam godina od trenutka kada je krenulo bombardovanje SRJ. Obično se govori o bombardovanju Kosova, a to je, samo po sebi, jedna pogrešna deskripcija situacije. Bombe su padale i na Beograd i na Novi Sad i u nekim delovima Crne Gore. Počelo je to pre osam godina i toliko toga se desilo od tada da sam bila na neki način zapanjena kada sam shvatila da je prošlo toliko godina od tada. Bila sam zatečena. Moguće je da je to i zbog toga što čovek pomalo hoće da potisne neke od najgorih trenutaka koje smo doživeli u poslednje dve-tri decenije.

Od prvog trenutka sam bila izrazito protiv bombardovanja, kao i ogromna većina naši građana, iako sam bila svesna i toga, kao i relativno veliki broj ljudi, da se na Kosovu počeo događati jedan apsolutno neprihvatljivi proces, da je Milošević iskoristio trenutak bombardovanja. Kada je shvatio da više nema šta da izgubi, nije hteo da igra nikakvu igru sa Zapadom, već je krenuo u jedno apsolutno neprihvatljivo etničko čišćenje. Dozvolili su da se pod kontrolom srpskih snaga dogode i događaju zločini. Od prvog trenutka bilo mi je neprihvatljivo i jedno i drugo - i zločin i etničko čišćenje na Kosovu, ali i bombardovanje.

Smatrala sam da bombardovanje nije način na koji se bilo koji problem u međunarodnim odnosima može razrešiti. Bila sam ubeđena da se time neće dogoditi kraj Miloševićevog režima. Bila sam ubeđena da se na taj način ništa neće rešiti.

Neko bi danas mogao da kaže da to nije tačno. Rešilo se utoliko što su srpske snage otišle sa Kosova – potpisan je Kumanovski ugovor. Šta je bila neposredna posledica odlaska srpskih snaga? Od 100 do 200 hiljada ljudi je moralo da napusti Kosovo, pa i oni koji ni za šta nisu bili krivi. Pripadnici srpske manjine su napustili Kosovo, nekoliko desetina hiljada Roma, koji se često zaboravljaju, pa i neki drugi ljudi. Ipak bi smo morali da naglasimo u ovoj vremenskoj perspektivi od osam godina da je, bez obzira koliko se ta intervencija tumačila kao humanitarna intervencija, koja mi je bila neprihvatljiva i tada i sada, ona, po mom dubokom ubeđenju, bila uvod u čitav niz drugih intervencija, uključujući i Afganistan i Irak.

Preduzeta je intervencija bez podrške Saveta bezbednosti, što je učinjeno i sa Irakom. Ušlo se u jednu ratnu intervenciju. Konačno, kada se ušlo u bombardovanje, nije se znalo da li će to moći da se završi samo tim tipom intervencije, ili će morati da se dovedu i kopnene snage. Srećom, to se nije desilo, ali desilo se da je jedna nova vrsta intervencije, predvođena jedinom supersilom, SAD-om, dobila legitimitet. Onda se to desilo i u Afganistanu i u Iraku. Kao što vidimo, ni u Iraku, ni Afganistanu, situacija nije dobra. Jeste da je u Iraku takva vrsta intervencije dovela do Sadamovog pada, ali i dotle da se stvorila jedna situacija u kojoj cela zemlja krvari, iz koje se ne vidi izlaz, i koja će, najverovatnije, za sada već po mnogim analitičarima, pa i samim Iračanima, rezultirati raspadom Iraka.

Od prvog trenutka, koliko god se to moglo, pokušala sam da se pomalo izdvojim iz nekog ličnog doživljaja, koji je bio težak, kao i doživljaj svih ostalih koji su sedeli u Beogradu pod bombama, sirenama i pod tom celom psihozom koja je s tim išla. Pokušala sam da analiziram, i na jedan više strateški način, šta se to događa. Jedna grupa nas je upravo zbog toga i napisala pismo javnosti sveta, koje je potpisalo nas 27, u kojem smo rekli da smo protiv bombardovanja i protiv etničkog čišćenja jer smo ubeđeni da to nisu metodi kojima se može voditi politika u XXI veku.
http://www.slobodnaevropa.org/content/Transcript/699456.html
 

Ha-Nocri

Iskusan
Poruka
6.818
Evo ja cu da ti pokazem cek samo malo.

Am 9. Mai veröffentlichte er gemeinsam mit dem montenegrinischen Präsidenten Milo Djukanovic eine Erklärung, in der er die Nato aufforderte, sie dürfe sich auf keine Vereinbarung zur Beilegung der Kosovo-Krise einlassen, die Milosevic den Erhalt seiner Macht gestatte - eine kaum verhüllte Aufforderung zur Verlängerung des Krieges. Auch Vuk Draskovic, der inzwischen von seinen Regierungsämtern zurückgetreten war, sei kein möglicher Partner des Westens, sondern ein Instrument Milosevics.

http://www.wsws.org/de/1999/jul1999/djin-j29.shtml



http://www.aikor.de/info/03041401.pdf



9. maja je izdao zajedničku izjavu sa crnogorskim predsjednikom Milom Đukanovićem, u kojoj je pozvao NATO da ne doprinosi ikakvom rješenju kosovske krize koje bi omogućilo Miloševiću da ostane na vlasti.

To je bio jedva prikriven zahtjev da se nastavi sa ratom. Vuk Drašković, koji je u međuvremenu podnio ostavku sa svog položaja u vladi, više nije bio smatran za korisnog zapadnog partnera, nego za Miloševićevog instrumenta.


Sad ce jos samo da pronadjem...


Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch
Am 21. Mai 1999 beklagte es Zoran Djindjic gegenüber der Nachrichtenagentur Reuters als Teil
der „Strategie des Regimes“, ihn zu beschuldigen, er habe „die Fortsetzung der Bombardierung
gefordert“. Am 25. Mai 1999 stellte ihm die tageszeitung die Frage: „Fordern Sie vom Westen einen
Stopp der Luftangriffe?“ Antwort: „Das ist nicht realistisch“. Tatsächlich war Djindic schlau
genug, die Bombardierung Jugoslawiens durch die Nato nicht offen zu unterstützen, aber – und
darauf bezogen sich die Vorwürfe – am 9. Mai 1999 veröffentlichte er gemeinsam mit dem montenegrinischen
Präsidenten Milo Djukanovic eine Erklärung, in der er die Nato aufforderte, sie dürfe
„keine Vereinbarung“ zum Ende des Krieges „unterzeichnen, die Milosevic den Erhalt seiner
Macht gestattet“. Was sollte dies anderes darstellen als die Aufforderung zur Verlängerung des
Krieges?
Eine Woche zuvor gab Djindjic den Bombenwerfern bereits wertvolle Hinweise, wie sie das Leid
der Bevölkerung in ihr politisches Kalkül einbeziehen können: „Wenn sich die Lebensbedingungen
der Bevölkerung zusehends verschlechterten und die Strom- und Gasversorgung zusammenbreche,
könne sich Milosevic den Nato-Forderungen nicht länger verschließen. Danach, ‚in zwei bis drei
Wochen’, werde der jugoslawische Präsident die Forderungen der Nato akzeptieren, prophezeite
der serbische Oppositionspolitiker Zoran Djindjic in der israelischen Zeitung ‚Haaretz’“ – soweit
der Bericht der Rhein-Zeitung online vom 03.05.1999.



http://www.wsws.org/sh/1999/jul1999/dind-j30.shtml
Sta je bre sve ovo? Clanci za pljuvanje Djinjdjica. Ko da Kurir pise. Lupetaju strasno...
 

Top