ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.219
Kakvi majstori, takva i kuca,
-
- Popularno:
- Tiktoker popravlja rupe i pukotine na...
- Novosti: NATO može potpuno da nas zgazi...
- POKS pozvao princa Filipa da stane na...
- SNS udar na standard gradjana: Za...
- Da li je jugoistok Srbije bas toliko...
- Festival svingera beleži rast u...
- Maja Gojković na bizarnom svečanom...
- Režim tvrdi da su studenti opljačkali...
- Oglasila se Tozovčeva unuka nakon vesti...
- Vučić ispod šatora junački brani Kosovo!
Kvadrat stana u Beogradu na vodi 10.400 evra, prodata i kuća za pet miliona evra
- Začetnik teme Cosmopolite
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- bgnavodi nekretnine urbanizam
Kizanovic
Aktivan član
- Poruka
- 1.744
Tacno tako! Ne znam kolika je istina s obzirom da u Beogradu nikome vise ne mozes da verujes ali se prica da ce dve zadnje zgrade pre Gazele (BW Echo i BW Sensa) biti uradjene najbolje. Kazu uigrala se ekipa koja gradi a i da ima previse zalbi. Mnogi cute i sami popravljaju. Sta da rade, da pricaju kako su platitli stanove po 300 - 400 hiljada Evra a wc solja se pomera ili da je ventilacija katastrofa pa zovu majstore za ugradnju vratanaca.
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 80.629
Uigrali su se oni komplet.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 22.473
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 40.877
kad opali earthquake setices se babe i reci ces kud ne kupih noivogradnju
deda tripko
Ističe se
- Poruka
- 2.013
poznajem licno jedno desetak ljudi koji su radili razne poslove u beogradu na vodi.
i keramicara,elektricara, gradjevince i montera kuhinja.
uas bozji u svakom segmentu
to nikako ne vredi cenu po kojoj se prodaju
dok sa druge strane za 20 000 evra u jednom Botosu mozes uzeti kucu sa okucnicom,demitkom i centralnim grejanjem..
i keramicara,elektricara, gradjevince i montera kuhinja.
uas bozji u svakom segmentu
to nikako ne vredi cenu po kojoj se prodaju
dok sa druge strane za 20 000 evra u jednom Botosu mozes uzeti kucu sa okucnicom,demitkom i centralnim grejanjem..
Poslednja Igra Leptira
Veoma poznat
- Poruka
- 14.117
Vode ga kao solidarnog duznika.
Mislim da to nase banke praktikuju ako jedan sam ne moze da podnese maksimalno opterecenje plate kreditom.
Dosta veliki rizik.
Све док некретнине служе као инвестиције, станови ће бити скупи
На тржиште непокретности у Србији је прошле године пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 процента више него 2021. године
За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем пре свега каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, цене некретнина у Србији у протеклој години бележе снажан раст од око 20 одсто у просеку. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него претходних година, показују подаци из годишњег извештаја Републичког геодетског завода.
На тржишту некретнина у Србији 2022. је пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више него годину дана раније. Продаја станова повећана је за три одсто, али је приметно смањен број станова купљених из кредита. Тек 26 процената су кредитни купци, што је за пет одсто мање него претходне године.
Небојша Нешовановић, виши директор и руководилац одељења за процене и саветовање консултантске фирме за некретнине ЦБРЕ, објашњава да код нас доминирају купци који имају готовину и на њих не утичу директно каматне стопе. Наше тржиште станова је тржиште капитала, те не чуди да је 7,5 милијарди евра пласирано у некретнине. У банкама се чува 10 милијарди евра.
– Наши грађани се одлучују да капитал чувају у некретнинама, односно становима. На свим развијеним тржиштима берзе су места где се богати људи играју и инвестирају, а станови им служе за живот. На западу станове углавном купују кредитни купци где дизање каматних стопа аутоматски значи и пад тражње за становима. То се и код нас десило код кредитних купаца, али код нас они нису доминантни на тржишту – наглашава Нешовановић.
Прошлогодишња очекивања да ће почетком 2023. тржиште ући у благу стагнацију, да ће се смањити промет и стабилизовати цене, нису се обистинила. Разлог је, каже наш саговорник, долазак Руса, којих је према неким проценама у Србији око 200.000, што је дуплирало ренту.
– Станови су постали врло атрактивна инвестиција, што се тиче генерисања прихода. То је охрабрило доста људи да наставе да купују зато што могу да имају солидне стопе повраћаја. Далеко више него што имају камате у банци – наводи Нешовановић.
Додаје да тржиште некретнина код нас има системске проблеме што станове чини скупим и недоступним добром делу популације којима су они потребни за живот. Најпре треба обезбедити велике површине уређеног и плански покривеног земљишта, где могу да се граде нова насеља. Неопходно је убрзати издавање дозвола што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи. И најзад унапредити финансијско тржиште, односно направити право тржиште капитала како би се одвукао инвестициони новац са тржишта станова на тржиште капитала.
– Потребно је са једне стране стимулисати грађане да инвестирају у финансијске производе, а са друге када заживе финансијска тржишта дестимулисати држање великог броја станова – наглашава Нешовановић.
Стање на српском тржишту некретнина у 2022. показује да је оно и даље инвестиционо тржиште, као и у неколико претходних деценија, слаже се и Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора удружења „Кластер некретнине”. Наши грађани и привреда купују некретнине као најсигурнију инвестицију.
– У претходној деценији и поред стабилног курса и добрих макроекономских показатеља, учешће купопродајних трансакција финансираних из кредита на тржишту некретнина није било веће од 15 до 16 одсто. Највише је средствима стамбених зајмова финансирана куповина станова, тако да је 2020. више од 30 процената станова купљено из кредита. У развијеним западним економијама од 80 до 90 одсто трансакција на тржишту некретнина финансира се из зајма, због чега пад економске активности, повећање незапослености и неизвесност изазвана ратом по правилу доводи и до пада промета на тржишту некретнина – објашњава Ђорђевић.
Највећи број купаца станова у Србији су грађани који су претходно продали неку некретнину и желе да средства која су добили уложе у куповину неке друге некретнине.
– Процењује се да се на нашем тржишту средствима добијеним од продаје једне некретнине финансира купопродаја још три до пет некретнина „у ланцу” купопродаје. Продаја прве финансира се из кредита, или дознаком из иностранства, односно средствима која су повучена са штедног рачуна у банци. Када опадне број одобрених стамбених зајмова због раста еурибора изазваног инфлацијом у Еврозони, што се десило током 2022, повећава се број купаца који куповину прве некретнине „у ланцу” финансирају повлачењем средстава са штедног рачуна у банци и дознакама наших грађана из иностранства, због страха од последица рата у Украјини по стабилност евра и домаће валуте. Захваљујући томе, раст промета на тржишту и раст цена некретнина се наставио и током прошле године – наглашава Ђорђевић.
Повећаће се понуда грађевинског земљишта
Укидањем накнаде за конверзију права коришћења у право власништва на грађевинском земљишту, што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи повећаће се понуда грађевинског земљишта, нарочито у Београду и другим већим градовима у Србији, што ће довести до стабилизације тржишта некретнина и наставка раста грађевинског сектора, сматра Ненад Ђорђевић.– Нацртом закона је предвиђено да јавни бележници и привредни субјекти регистровани за израду докумената просторног и урбанистичког планирања добију право да издају информацију о локацији. До сада је то било у искључивој надлежности државне управе. Удружење „Кластер некретнине” је захтевало од ресорног министарства да се посредницима у промету и закупу непокретности да право да издају информацију о локацији. Раније смо тражили да се изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова агенцијама за некретнине омогући да издају извод из листа непокретности, тако да грађани и привреда на једном месту могу да обаве више радњи, чиме се олакшава процес купопродаје и издавања некретнина – наводи Ђорђевић.
(Фото А. Васиљевић)
Izvor: https://www.solis-nekretnine.com/ve...ао-инвестиције-станови-ће-бити-скупи-201.html
Има рома али нису само они. Ту су и Турци, Пакистанци, Индијци и из Бангладеша. Они појма немају да раде. Турци још и некако да прођу мада је све то дискутабилно.
Што се тиче квалитета о томе можемо да причамо. Углавном је лошег квалитета мада сам приметио и пар скроз ок објеката.
Највећу кривицу сносе они који дају употребне дозволе као и они који врше технички пријем и инвеститори.
Постоји још један проблем а то је слаба, скоро никаква контрола квалитета уграђеног материјала.
Ово ти причам јер сам ја у градњи већ дуже време. Не учествујем директно у самој физичкој изградњи али радим на зградам у свим фазама. Ја сам машинац топлотне пумпе, климатизација, вентилација, цеви, спринклери.............
- Poruka
- 22.473
Gde se gradi u kom delu grada kvalitetna novogradnja u Beogradu?
Ako uopšte danas postoji kvalitet i nije fuš za visoku cenu zbog lokacije.
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 80.629
Pričao sam sa dosta buržuja koji su kupovali te stanove na nbgd i bgd h2o. Svi su debelo razočarani. Imali su milion zamerki i reklamacija. Kupiš novo i sve kroz par godina popuca i klima se. Jeftini materijali veća zarada.
Što u bliskoj budućnosti znači još para na popravkama. Isto kao auto put bg ns koji je napravljen na glini - narednih milion godina će neko to da popravlja za milione. Non stop grebu i tanko presvlače dok ne propadnu u kinu mame im ga spalim lopovske.
Što u bliskoj budućnosti znači još para na popravkama. Isto kao auto put bg ns koji je napravljen na glini - narednih milion godina će neko to da popravlja za milione. Non stop grebu i tanko presvlače dok ne propadnu u kinu mame im ga spalim lopovske.
Poslednja izmena:
Данас је, на жалост, квалитет прилично неуједначен и узроци тога су бројни и највећи, што директно што индиректно, кривац је држава која је својом неодговорношћу и лошим радом направила овај хаос на тржишту.
Што се квалитета конкретних објеката тиче локација није уопште гарант квалитета него то иде од инвеститора до инвеститора тј шта он жели и хоће у смислу да ли је ту због 1-2-3 објекта да опере паре и оде или хоће да га знају по квалитету и жели да дуго остане на тржишту. Има једних и других али, на нашу велику жалост, ових других је 20-30% максимум.
Ако желиш да провериш јури неког ко ради на тим објектима али да је на одгворнијој функцији јер такви имају увид у многе детаље које се не виде класичним прегледом. Неког искреног и да га лично познајеш или да знаш неког ко таквог зна добро.
Најискренији савет.
- Poruka
- 22.473
