Ne znam... do takoreći juče, verovatno bi mi automatski odgovor bio - ne. I mi smo u familiji imali dete sa posebnim potrebama, ali ne kao posledica bolesti, već porodjaja. Ostala je bez kiseonika na rodjenju, pa oživljavana i ceo život je bila dete. A živela je do 40 i neke. Zadnjih 15-tak godina u domu i tamo se jedino osećala dobro. Bila je medju sebi sličnima, nije štrčala, i bila je srećna. Dovede je majka malo kući, ma dan-dva izdrži i traži nazad. Jeste bila lakši slučaj, završila osnovnu školu, znala da čita, piše i računa, išla sama gradskim busom na poznatim relacijama... ali opet... Rano je umrla i to kao posledica organskih bolesti. Lekari kažu da su te organske bolesti posledica primarne, mentalne. Tj. da su prateće. KO bi znao.
Elem, od ovog zadnjeg što sam doživela i preživela, malo drugačije razmišljam. Sve sam sigurnija da se spontani desio jer sa bebom nešto nije bilo dobro. Počelo je savršeno, školski primer ok trudnoće. Ma čak i one odvratne mučnine. Do 15- te nedelje je sve bilo u savršenom redu. I onda odjednom problemi. Nešto mi to ne liči da je moje telo krivo. Kontam, da je to, bilo bi problema od početka. Ne znam... Ali me je lupilo po glavi, po mnogim osnovama.
U svakom slučaju, da sad opet imam nameru da rodim, kao što nemam, obavila bih sve analize. S obzirom na to da ću u aprilu napuniti 35, verovatno bih i tu amnio uradila. Sve ono što u ove dve trudnoće nisam.
I, ako bi se pokazalo da nešto sa bebom nije ok, genetski, verovatno bih prekinula trudnoću. Verovatno, ne znam... Gledam ovo moje dvoje dece... Zdravi su, srećni, imaju lepo detinjstvo za sada. Oboje imaju podjednaku pažnju i maminu i tatinu. I nebi bilo fer prema njima da se nadju u sred nečeg što ne razumeju, a shvataju i vide da su mama i tata 100% okrenuti novoj bebi. A kada je dete, daleko bilo, bolesno, to je neminovno.
Eto, ova beba mi ode, a ni pokrete nisam osetila, pa mi je teško, teško, i verovatno ću se još dugo boriti sa tim. Svakako bi bilo teže prekinuti kada se već ritka i pomera. ALI... najteže bi bilo da se rodi i nakon kratkog vremena umre. Ili ostene kao biljčica. Ili bolesno bilo kako. Svejedno, uglavnom umru pre roditelja.
Eto... kao što zdravu bebu nikada ne bih mogla abortirati, tako mi se polako kristališe stav da bolesnu ne bih mogla roditi. Zbog nje, zbog Micke i Stefketa. A opet, sve je pod verovatno... ma, ne daj Bože nikada nikome!
.
verujem....ja u okolini nisam imala ni jedan primer problema sa amnio a bas znam dosta zena koje su isle, i sve su me ohrabrivale....
..kakav si ti lik.. 
) kao neeeeemoguce da sam trudna ... mada kad prerachinam izdatke , kredite i sl, dodje mi da se roknem 
