Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду. Почео је са писањем 1998. године, и многе његове кратке приче биле су објављене у часописима Дуга, Трећи трг, Експрес и Блиц њуз, као и у збиркама прича „Пројекат Буковски“ и „Подгоричке приче“[1]. Године 2001. је издао свој први роман „Плес ситних демона“ у коме описује одрастање шеснаестогодишњег панкера. Исте године је издао и наставак романа под називом „Ђаво је мој друг“, оба за издавачку кућу Народна књига.
Прославио се романом „Канџе“ (2004) за „Самиздат Б92" о грађанским протестима 1996-97. године. Најпознатији роман је издат 2006. године под називом „Све црвенкапе су исте“. Затим 2009 издаје „Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах“. Сарадњу са издавачком кућом „Самиздат Б92" прекида 2012. године и прелази у „Ренде“, напушта место уредника у Плејбоју и постаје самостални уметник. Следећу књигу, „Уредник", о искуству уређивања часописа и о Лас Вегасу, издаје за кућу "Лагуна" 2014. године, а збирку прича „Приче с дијагнозом" објављује марта 2015. године.[2][3]
Каријера
Своју прву причу је објавио 2000. године у часопису Збиља. У мају 2000, објавио је причу у часопису Дуга, у едицији „БГ блуз“, и до јуна 2001. у тој едицији објављено је још 20 његових прича. Писао колумне за часописе „Дуга“, „Практика“, „Балкан“, „Марка“, „Belgrade Life“ и „Плејбој“. Био је извршни уредник српског издања „Плејбоја“, потом главни и одговорни уредник часописа „Максим“, затим је био заменик уредника „Плејбоја“. Тренутно је самостални уметник.
Његов роман „Канџе“ је од октобра 2004. до маја 2005. доживео пет издања, и добитник је награде „Златни бестселер“ као једна од најтраженијих књига у српским књижарама и најпродаванија је књига домаћег аутора[1]. За исти роман је у марту 2006. добио награду „Кочићево перо“.
Романи су му превођени на енглески, немачки и словеначки језик.
