Kurbe :"Ja ne slikam anđele, jer ih ne vidim"

[Poli46]

Gistav Kurbe (franc. Gustave Courbet; Ornan, 10. jun 1819 — Tur de Pej, 31. decembar 1877) je bio
najveći predstavnik realizma u slikarstvu i dao je pečat celom pokretu. On je rekao:
Ja ne slikam anđele, jer ih ne vidim, čime negira maštu i intuiciju, već koristi isključivo ono što vidi,
i onako kako vidi. Po njemu je svrha realizma da ukaže na socijalne nepravde koje trpe seljaci i
radnici, a ne da prikazuje istorijsko slikarstvo koje je bilo na prvom mestu u hijerarhiji Akademije.

Radi velika monumentalna platna na kojima su anonimni seljaci i radnici, ljudi sa dna društvene lestvice koji nikada do tada nisu bili vredni pažnje.
Wikipedija

Slikar u svom Ateljeu
UNUTRAŠNJOST MOG ATELJEA-Kad su mu slike odbijene za izložbu u Parizu,Kurbe je organizovao
privatnu izlozbu u cijem sredistu je bila ova slika.Ovo ogromno platno je najvece djelo njegovog zivota.
"Istinita alegorija" je neka vrsta šegacenja(alegorije su same po sebi istinite).Okvir je poznat:Kurbeova kompozicija očigledno spada u tip Velaskezovih "Mladih plemkinja".Ali sada je umjetnik u središtu;njegovi posetioci su ovde njegovi gosti,a ne kraljevski pokrovitelji koji ulaze kad oni to zažele.Tu se nalaze dve
grupe:na levoj strani je narod-više tipovi nego pojedinci-koje je umetnik skupio iz okoline zavičaja u Ornansu:lovci,seljaci,radnici,jedan Jevrej,jedan sveštenik...Nasuprot tome,na desnoj strani su kupci,
kritičari i intelektualci.Sav taj svet je čudesno pasivan,kao da očekuje nešto što nama nije znano.
Samo dvoje iz grupe posmatraju umetnika kako radi:mali dečak,koji treba da predstavlja nevino oko,
i naga žena -model.Kakva je njena uloga?Možda bi u njoj mogli videti nadahnuće ili muzu?
Kurbe ju je vjerovatno zamislio kao Prirodu ili nepresušnu istinu Istinu.Značajno je to što je centralna
grupa osvetljena prirodnom ,jasnom,dnevnom svetlosti,a pozadina i likovi sa strane su skriveni u polumraku.

https://www.znanje.org

 

[Poli46]

Tucači kamena

TUCAČI KAMENA(slika iz knjige)-sa ovim platnom se podigla bura 1849 god.,kad ga je izložio.
Prvo platno u kome je dao pun izraz svog programskog realizma.Kurbe je vidio dva čoveka kako na nekom putu tucaju kamen,pa ih je pozvao da mu poziraju u ateljeu.Naslikao ih je u prirodnoj veličini,solidno i činjenički,bez ikakvog Milettovog otvorenog patosa ili osećanja.Mladićevo lice je okrenuto od nas ,a starčevo poluskriveno sa šeširom.No neće biti da ih je Kurbe slučajno odabrao:njihova razlika u godinama je značajna,jer je jedan suviše star, a drugi je suviše mlad.Ispunjeni dostojanstvom svoje simbolike,oni od nas traže saosećanje.Kurbeov prijatelj,socijalista Proudhon,uporedio ih je sa parabolom iz Jevanđelja.

https://www.znanje.org/

 

[Poli46]

Courbet Autoportrait
On je slikar svoje epohe, samo onog vremena u kome živi. Do tog momenta umetnici idealizuju prirodu, ali realisti, naprotiv, slikaju traumatične i banalne situacije. Optužuju ga da uvodi estetiku ružnog. Slike Gustava Kurbea su u potpunoj suprotnosti u odnosu na vladajuće standarde slikarstva. Tada se prvi put razdvajaju zvanični stavovi Akademije i oni nezvanični. 1855. godine je trebalo da Pariz postane centar svetske izlobe. Gustav Kurbe je doneo 40 slika komisiji i oni su sve odbili. Onda je napravio pored izložbe mali paviljon i unutra je izložio sva ta dela.

Gustave Courbet - After Dinner at Ornans
https://sr.wikipedia.org/

 

[Poli46]

Gustave Courbet-Burial at Ornans

SAHRANA U ORNANU- prikaz Kurbeovih suseljana sa golim pejzazom.Tu je smešteno 50 figura prirodne veličine .Pozirali su načelnik od 100 kg,župnik ,notar,njegovi prijatelji,njegov otac,grobar,pas,mrtvac i njegovi nosači.Mislio je da ce izbeći 2 parohijska pevača,ali nije mogao
jer su mu rekli da su uvredjeni sto oni u celoj župi nisu pozirali.Ova slika je ponovo utvrdila neoklasičku iluzionističku dubinu.

https://www.znanje.org/

 

[Poli46]

Autoportret sa crnim psom

On mora biti realista.Kao izraz,"realizam "nije sasvim precizan.Za Kurbea on je značio nesto
srodno Karavađovom naturalizmu.Kao poklonik Rembranta,on je dosta čvrsto vezan za tradiciju Karavađa,a njegovo delo ,kao i Karavađovo,optuživali su zbog njegove navodne vulgarnosti i nedostatka duhovnog sadržaja.Na Pariskoj izlozbi 1855 Kurbeove slike nisu bile primljene.
On je na njih privukao ipak pažnju javnosti priredivši privatnu izložbu u jednoj prostranoj baraci ,koju je nazvao "Paviljon realizma".U središtu izlozbe bilo je ogromno platno ,najvece delo
njegovog života,nazvano Unutrašnjost mog ateljea ,istinita alegorija u kojoj je sažeto sedam
godina mog umetničkog života.

The Wheat Sifters-Gustave Courbet

Kurbe je realizam izrazio ne samo u prizorima savremenog života ,vec u materijalizaciji same boje,kroz njen gust,gotovo reljefni namaz,pri čemu se služio ,pored četke i slikarskim nožem.
Umro je u Švicarskoj 1877.

https://www.znanje.org/

 

[Poli46]

Gustave Courbet - Bonjour Monsieur Courbet - Musée Fabre

Pošto je Kurbe bio deklarisani i nepodmitljivi socijalista (odležao je zatvorsku kaznu zbog uloge
koju je odigrao u Pariskoj komuni, a pred kraj života morao je da emigrira u Švajcarsku),
reakcionarni kritičari tvrdili su da njegovi politički stavovi nemaju nikakve veze s njegovom
umetnošću – samu pak njegovu umetnost nisu mogli poreći, ako ni zbog čega drugog, onda
zbog značajnog uticaja koji je imao na kasnije umetnike poput Manea i Sezana; s druge strane, progresivni kritičari bili su skloni da majstorstvo njegove umetnosti pripišu njegovoj političkoj ispravnosti. Stoga je umesno zapitati se kako se socijalizam zapravo iskazivao na njegovim
slikama, kako se njegov odnos prema životu odrazio na inovacije koje je uneo u umetnost.
https://www.xxzmagazin.com/

 

[Poli46]

Poreklo sveta-Gistav Kurbe

To je jedno od najvećih remek-dela u istoriji umetnosti, ali ovom mnogo analiziranom, proučavanom, cenjenom, žaljenom delu možda je nedostajala najvažnija informacija: ko se krije iza tog nagog tela koje je naslikao Gistav Kurbe (Ornans, 1819 - La Tur -de-Peilz, 1877) u čuvenom Kurbeovom delu Poreklo sveta. Bar do danas. Francuski nedeljnik Paris Match je, naime, u svetskoj ekskluzivi objavio istragu koja otkriva lice glavne junakinje, tvrdeći da je stopostotno sigurna da je otkrila pravi identitet žene.

Istina, nije prvi put da ljudi pokušavaju da daju lice ženi prikazanoj na delu. Već u prošlosti, drugi naučnici su pretpostavili da su genitalije koje je Kurbe naslikao pripadale jednoj od Halil-Begovih ljubavnica, koja je imala reputaciju slobodne žene: istoričar Žerar Dezanž je 2011. pomenuo ime Žane de Turbi, Do danas, međutim, najpriznatija teza se približila figuri Džoa Hifermana, irske ljubavnice američkog umetnika Džejmsa Vislera, a kasnije i Kurbea. Žena je bila muza francuskog umetnika u četiri varijante slike Jo, la belle irlandaise, koje su nastale između 1865. i 1866. godine, slučajno u istom periodu kao i Origin du monde. Hipotezu je dugo podržavao Žan-Žak Fernije, jedan od vodećih Kurberovih stručnjaka u svetu. Ali sumnje su i dalje ostale, pogotovo zato što tamne stidne dlake na slici nisu odgovarale Hifernaninoj plameno crvenoj grivi. Do otkrića novog identiteta.
https://www.artribune.com/

 

[Neprilagođena]

Sleep (1866)
Le Sommeil (na engleskom se prevodi kao The Sleepers and Sleep)
je erotska slika ulja na platnu francuskog umetnika Gustava Kurbea.
Slika, koja prikazuje lezbejski par, poznata je i Les Deuk Amies i Paresse et Lukure.


Le Sommeil je prvobitno naručio turski diplomata i kolekcionar umetnosti kasnog osmanskog doba,
Halil Šerif Paša, koji je živeo u Parizu od 1860. godine.
Slika nije bila dozvoljena za javno prikazivanje , kao i brojna druga njegova dela .
Jedan od modela za sliku bila je Džoana Hifernan, koja je u to vreme bila ljubavnica kolege slikara Džejmsa Abota Vislera.
Vistlerova veza sa njom ubrzo je prekinuta, a njegovo mišljenje o Kurbeu se pogoršalo.

Danas se Le Sommeil nalazi u kolekciji Petit Palais, pariskog muzeja.


Slika prikazuje dve nage žene kako spavaju na krevetu
isprepletene erotskim zagrljajem.
Okolina predstavlja spavaću sobu sa raznim tekstilima i ukrasnim nameštajem.
U pozadini je tamnoplava somotna zavesa a u desnom uglu sto sa ukrasnom vazom za cveće.
U prvom planu je mali drveni sto na kome se nalaze tri predmeta –
bočica u boji (mala posuda), providna kristalna vaza i šolja.
Osim ovih nekoliko predmeta, na slici nema ničega što bi zasenilo glavnu temu ..Žene.
Jedna od uspavanih žena je crvenokosa, druga brineta.
Za kontrast boja, Courbet je radio "krive" između žena.
Slomljena biserna ogrlica i ukosnice razbacane po krevetu
upućuju na prirodu njihove prethodne aktivnosti.


Slika je inspirisana pesmom Šarla Bodlera „Delphine et Hippolite“.
Le Sommeil je tumačena kao realistička slika,
koja prikazuje detalje tela bez prikrivanja njihove nesavršenosti.


Izvor:
https://en.wikipedia.org/wiki/Le_Sommeil

​

 

[Poli46]

Poreklo sveta

Gustave Courbet-Reuters-foto-Jacky Naegelen

Slika je zbog provokativnog motiva bila sklonjena od očiju javnosti preko sto godina,
a anonimni ljubitelj umetnosti je 2010. slučajno nabasao na njen izgubljeni deo, platno sa naslikanom glavom žene, u jednoj pariskoj antikvarnici.
Ne znajući šta kupuje, za nju je tad platio 1.400 evra, ni ne sluteći da je vrednost prvobitnog
remek dela čak 40 miliona evra!
Čuvena slika "Poreklo sveta u pariskom Muzeju Orsej, zloglasna je po prilično živopisnom
prikazu ženskih genitalija u krupnom planu, ali francuski stručnjaci veruju da je glava
pronađena u prodavnici polovnog namešaja, a naučni nalazi potvrdili su da je čuveno
međunožje dobilo i lik.

Proishozhdenie Mira-Kartina Gyustava Kurbe


- "Poreklo sveta" konačno ima lice - kazao je Žan-Žak Fernije, stručnjak za Kurbea za pariski
"Pari mač", dodavši da je ovo jedno od "najsmelijih dela u istoriji slikarstva".

http://arhiva.alo.rs/vesti/svet

 

[Neprilagođena]

Young Bather (1866)
G.Kurbe

 

[Poli46]

Courbet, Gustave (1819-1877)-Opremanje neveste

Kada je Pariska komuna ugušena 1871. morao je da pobegne, ali je na kraju uhapšen i zatvoren
na 6 meseci. Nakon puštanja na slobodu, novoimenovana vlada Francuske poslala mu je račun
za obnovu porušenog Vandomskog stuba: 323.091 franak i 68 centima. Na kraju je pobegao u Švajcarsku 1873. ali je sklopio nagodbu da plaća 10.000 franaka godišnje do svog 91. rođendana. Umro je od bolesti jetre u 58. godini od obilnog pijenja 31. decembra 1877, dan pre nego što je trebalo da plati prvu ratu.
https://art-facts.com/

 

[Poli46]

Courbet, Gustave (1819-1877)-Zaliv

Gustave Courbet je na kraju postao jedan od najuticajnijih umetnika 19. veka. Ne samo zato
što je bio pionir likovnog pokreta Realizma, već i zato što su mu se divili brojni umetnici budućih generacija.
https://art-facts.com/

 

[Neprilagođena]

La Femme au perrokuet (Žena sa papagajem) 1866
G.Kurbe

je slika ulja na platnu francuskog umetnika Gustava Kurbea.
Bio je to prvi umetnikov akt koji je prihvaćen od strane Pariskog salona 1866.
Nalazi se u kolekciji Metropoliten muzeja u Njujorku.


Slika prikazuje ženu koja leži na leđima, a ljubimac papagaj sleće na ispruženu ruku.
Iako je naslikana u stilu da dobije priznanje Akademije u svojoj pozi i glatkim tonovima tela,
odbačena odeća modela i razbarušena kosa bili su kontroverzni,
iako manje nego Le Sommeil, naslikan iste godine.
Džoana Hifernan je verovatno pozirala za obe slike, kao i za druge Kurbeove slike.

 

[Neprilagođena]

G.Courbet
Devojka sa psom

 

[Poli46]

Gustave Courbet (French,1819–1877) The Fishing Boat 1865

Pošto je Kurbe bio beskompromisan u stavovima, pošto je svojim delom i načinom života „vulgarno“ posvedočio da je umetnost podjednako prikladna za prikazivanje scena iz sporednih prostorija, radionice i tamnice, kao i iz gostinskih soba, pošto njegove slike nisu nudile ni najmanju mogućnost bekstva iz sveta kakav jeste, za života je bio zvanično proskribovan, a u godinama koje će slediti tek nevoljno priznat. Optuživali su ga da je pun sebe.

https://www.xxzmagazin.com/poslednji-veliki-majstor

 

[Neprilagođena]

After Dinner 1848
G.Courbet

 

[Poli46]

Gustave Courbet

Gustave Courbet

Gustave Courbet-Pejzaž

 

[Neprilagođena]

The Gust Of Wind 1865
G.Courbet

 

[Nina]

Gistav Kurbe- magični realizam

Gistav Kurbe ( 1819 — 1877) bio je francuski slikar. Kurbe je najveći predstavnik realizma u slikarstvu i dao je pečat celom pokretu.
On je rekao“: Ja ne slikam anđele, jer ih ne vidim“, čime negira maštu i intuiciju, već koristi isključivo ono što vidi, i onako kako vidi

Žan Dezire Gistav Kurbe rođen je u Ornanu, malom gradu u regionu Jura u istočnoj Francuskoj. Smeštena na granici sa Švajcarskom, ova planinska oblast je bogata šumama i pašnjacima, dok se sam Ornans ugnezdi u stenovitom dolinom reke Lu blizu planine Jura

Slike Gistava Kurbea spadaju među najmoćnije i najkontroverznije slike 19. veka. Bio je sin dobrostojećeg farmera. Preselio se u Pariz sa 20 godina i godinama se borio da stekne priznanje kao umetnik. Šansa mu je došla nakon revolucije 1848. kada je bio slavljen kao vođa nove realističke škole.

Realisti su tvrdili da je savremeni svet jedini odgovarajući predmet za književnost i umetnost. A 1850. Kurbe je šokirao parisku javnost monumentalnim slikama seljaka iz svoje seoske domovine. Njegova ličnost veća od života bila je zapanjujuća skoro kao i njegova umetnost. Ali ubrzo je stekao priznanje, ali i ozloglašenost, sve dok njegovo učešće u revolucionarnoj Komuni 1871. nije dovelo do njegovog izgnanstva. Umro je 1877.u Švajcarskoj, u 58.života

 

[Nina]

 

[Nina]

Kurbe ima dosta svojih portreta i svoje porodice

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Kurbe ima dosta svojih portreta i svoje porodice
Ovo mu je otac