Kumanovski sporazum iz 1999 godine i njegove političke posledice, tada, danas i u budućnosti.

Slobodni mislilac

Slobodni mislilac

Aktivan član
Poruka
1.941
Autorska tema.

Na današnji dan 1999. potpisan Kumanovski sporazum.

Na današnji dan 1999. godine generali Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majk DŽekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u južnu srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO. Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Tada je nažalost i na veliku srpsku političku glupost, tim sporazumom agresija NATO pakta "međunarodno pravno legalizovana" i ista "prebačena na nivo Ujedinjenih Nacija" a ista je "legalizovana" u unutrašnjem pravnom poretku tadašnje SR Jugoslavije i Republike Srbije ratifikacijom sporazuma u Narodnoj Skupštini Republike Srbije a moglo je i drugačije na način ukoliko se već Vojska Jugoslavije morala povući zbog sile jačeg od sebe (NATO pakta) , mogla se proglasiti okupacija dela teritorije Republike Srbije , ne potpisivati nikakav "mirovni sporazum", posebno ne takav " sporazum" kao što je "Kumanovski sporazum iz 1999 godine" kao klasična kapitulacija i "legalizacija agresije i okupacije teritorija", ostaviti na pravnoj snazi "stanje rata", makar i "oružje ćutalo", i mnogo je takvih primera u svetu kod država koje se ne mire sa okupacijom, proglasiti privremenu okupaciju teritorije.

Posledice toga kapitulacijskog "sporazuma" su vidljive i danas, gde je nažalost "sve manje države Srbije na okupiranom teritoriju" ali ne samo zbog "vojne premoći protivnika" već zbog "sporazuma".
 
Poslednja izmena:
A kako znate da bi oni prestali sa bombardovanjem i da me bi izveli kopnenu agresiju na Kosovo (mozda i celu SRJ) da nije potpisan taj sporazum?

Mislite da je taj NATO pakt "sisao vesla" a mi ovako pametni,bi ih zeznuli?

A i takodje,uvek sam se pitao zbog kog to sporazima Srbi sa juga Srbije prodaju svoje kuce i imanja Siptarima sa Kosova i sele se u Sumadiju ili Beograd?
 
KNIGHT:
A kako znate da bi oni prestali sa bombardovanjem i da me bi izveli kopnenu agresiju na Kosovo (mozda i celu SRJ) da nije potpisan taj sporazum?

Mislite da je taj NATO pakt "sisao vesla" a mi ovako pametni,bi ih zeznuli?

A i takodje,uvek sam se pitao zbog kog to sporazima Srbi sa juga Srbije prodaju svoje kuce i imanja Siptarima sa Kosova i sele se u Sumadiju ili Beograd?
Kliknite za proširenje...

Da se Vojska Jugoslavije povukla sa i bez sporazuma, prestali bi sa bombardovanjem.
 
Mada,taj sporazum je trebao i Milosevicu koliko i NATO paktu....

Milosevic je na osnovu tog sporazuma gradio svoju politiku kako nas NATO nije porazio,nego eto mi smo se sporazumno povukli sa Kosova plus kako je sve legalno,usvojeno u skupstini bla-ba.....ovako,da je samo vojska "pobegla" mozda bi i prestalo bombardovanje ali sa cime bi Sloba izasao pred narod?

I po tom sporazumu,koliko se secam,na Kosovo ulaze ne NATO nego neke UN snage medju kojima su bili i Rusi...tako je bar bilo na pocetku,sto je Slobi odgovaralo......da nije bilo sporazuma,mozda bi odmah samo NATO usao i nikom nista
 
Poslednja izmena:
Кумановског споразума не би ни било да ДС и странке око њега нису бојкотовале републичке изборе1997, после победе на локалним изборима. Тада, 1997 би Милошевић био скинут са власти и Србија би имала демократску власт.

Таква Србија не би била бомбардована, нити би било окупација КиМ.

Али дате су паре, да се продужи политички живот Милошевића, јер је против њега било "оправдано" бомбардовати Србију. Тако испада да су ДС и странке око њега саучесници ове катастрофе која је задесила Србију.
 
A sta bi radila demokratska vlast sa Siptarima na Kosovu?.......mislis da bi Siptari da je DS 1997 dosao na vlast odmah postali uzorni gradjani Srbije?......(i redovno izlazili na izbore njih milion i kusur,dovoljno da imaju premijera ili predsednika skupstine Srbije)

Uostalom,jedna od teorija Djinjdicevog streljanja je to da je poceo nesto aktivnije da se bavi Kosovom,nesto da predlaze oko statusa i to mu je bilo zadnje....
 
zofr:
Кумановског споразума не би ни било да ДС и странке око њега нису бојкотовале републичке изборе1997, после победе на локалним изборима. Тада, 1997 би Милошевић био скинут са власти и Србија би имала демократску власт.

Таква Србија не би била бомбардована, нити би било окупација КиМ.

Али дате су паре, да се продужи политички живот Милошевића, јер је против њега било "оправдано" бомбардовати Србију. Тако испада да су ДС и странке око њега саучесници ове катастрофе која је задесила Србију.
Kliknite za proširenje...

Izlaznost je 1997. godine bila 57,4 odsto.

Priča da je opozicija mogla tada pobediti, puka je fantazija koju pripovedaju Zoran Živković i još pojedini učesnici tog vremena. Socijalisti i radikali su osvojili 2.580.252 glasa, iliti 35,79% upisanih birača. Da li neko zaita misli da bi DS i SRS tada formirali vladu, protiv Miloševića?
 
Slaven777:
Izlaznost je 1997. godine bila 57,4 odsto.

Priča da je opozicija mogla tada pobediti, puka je fantazija koju pripovedaju Zoran Živković i još pojedini učesnici tog vremena. Socijalisti i radikali su osvojili 2.580.252 glasa, iliti 35,79% upisanih birača. Da li neko zaita misli da bi DS i SRS tada formirali vladu, protiv Miloševića?
Kliknite za proširenje...
Разумем те, али то се није знало пре избора, када је донета одлука о бојкоту.. Образложење је било: лоши изборни услови, а са локалним медијима у свим иоле већим градовима ти услови су били 100 пута бољи него данас. Ако се сећаш у преговорима за формирање владе учествовао је и СПО, а онда су за једну ноћ упали радикали. Да није било бојкота избора ја сам сигуран да Милошевић не би са Радикалима добацио већину, већ би влада изгледала сасвим другачије.

Прави разлог бојкота је продужење политичког живота Милошевића да би нам узели КиМ. И онда лако оправдање: Србија коју воде Милошевић и Шешељ може се бомбардовати.
 
zofr:
Разумем те, али то се није знало пре избора, када је донета одлука о бојкоту.. Образложење је било: лоши изборни услови, а са локалним медијима у свим иоле већим градовима ти услови су били 100 пута бољи него данас. Ако се сећаш у преговорима за формирање владе учествовао је и СПО, а онда су за једну ноћ упали радикали. Да није било бојкота избора ја сам сигуран да Милошевић не би са Радикалима добацио већину, већ би влада изгледала сасвим другачије.

Прави разлог бојкота је продужење политичког живота Милошевића да би нам узели КиМ. И онда лако оправдање: Србија коју воде Милошевић и Шешељ може се бомбардовати.
Kliknite za proširenje...

Socijalisti i radikali su osvojili skoro 2,6 miliona glasova. Da bi bio iole moguć taj scenario, to b značilo da DS, DSS i GSS osvoje, a 0,8 SPO-ovih, još celih 1,8 miliona glasova. Iliti, to bi značilo da je sveukupna izlaznost morala biti ni manje ni više no 6 miliona, odnosno preko 83%. Odnosno, bez glasova kosovskih Albanca, to znači da je izlaznost morla biti preko 90 odsto. To znači da je ta izlaznost morala tada biti značajno veća nego ikada od 1990. godine do danas, odnosno da bude na nivou vremena Titove diktature.

Koliko to tebi zvuči realno? Ili ti hoćeš da kažeš da su GSS, DSS i DS imale kapacitete da na tim izborima i preotmu dosta glasova od SPS-a i SRS-a (doslovno, na stotine hiljada)?
 
Slaven777:
Socijalisti i radikali su osvojili skoro 2,6 miliona glasova. Da bi bio iole moguć taj scenario, to b značilo da DS, DSS i GSS osvoje, a 0,8 SPO-ovih, još celih 1,8 miliona glasova. Iliti, to bi značilo da je sveukupna izlaznost morala biti ni manje ni više no 6 miliona, odnosno preko 83%. Odnosno, bez glasova kosovskih Albanca, to znači da je izlaznost morla biti preko 90 odsto. To znači da je ta izlaznost morala tada biti značajno veća nego ikada od 1990. godine do danas, odnosno da bude na nivou vremena Titove diktature.

Koliko to tebi zvuči realno? Ili ti hoćeš da kažeš da su GSS, DSS i DS imale kapacitete da na tim izborima i preotmu dosta glasova od SPS-a i SRS-a (doslovno, na stotine hiljada)?
Kliknite za proširenje...
Уреду, али ни слова о мотивима бојкота, као и о последицама. Знам да је незахвално причати "шта би било кад би било", тако да изражавам само моје веровање у другачију могућност.
 
zofr:
Уреду, али ни слова о мотивима бојкота, као и о последицама. Знам да је незахвално причати "шта би било кад би било", тако да изражавам само моје веровање у другачију могућност.
Kliknite za proširenje...

Mi slova nisam ulazio zato što to moju poentu ne menja. Da je dobar deo tadašnje opozicije bio na različite načine u kontaktu sa stranim, konkretno zapadnjačkim, silama, mislim da je dobro poznata stvar.

Ali jednostavno ne možemo govoriti o tako nekakom scenariju, bez obzira na moto e bojkota, jerbo prosto, matematički nije bilo izvodivo. Ne ulazeći u motive pojedinaca, prilično sam siguran da bi ljudi izašli na te izbore da je bilo teoretskih mogućnosti da na njima pobede, zato jednostavno nije fizički postojalo to biračko telo koje bi dovoljnu podršku pružilo. O SPS-ovim malverzacijama, nepostojećih glasova sa Kosova i Metohije, da ni ne govorim (opozicija nije imala nikakve kontrole nad tim listićima; zato je to potpuno drugačija stvar u odnosu na lokalne izbore u Beogradu, i sa tog stanovišta, odnosno kapaciteta sprečavanja izvorne kradje, doslovno neuporedivo).
 
Slaven777:
Mi slova nisam ulazio zato što to moju poentu ne menja. Da je dobar deo tadašnje opozicije bio na različite načine u kontaktu sa stranim, konkretno zapadnjačkim, silama, mislim da je dobro poznata stvar.

Ali jednostavno ne možemo govoriti o tako nekakom scenariju, bez obzira na moto e bojkota, jerbo prosto, matematički nije bilo izvodivo. Ne ulazeći u motive pojedinaca, prilično sam siguran da bi ljudi izašli na te izbore da je bilo teoretskih mogućnosti da na njima pobede, zato jednostavno nije fizički postojalo to biračko telo koje bi dovoljnu podršku pružilo. O SPS-ovim malverzacijama, nepostojećih glasova sa Kosova i Metohije, da ni ne govorim (opozicija nije imala nikakve kontrole nad tim listićima; zato je to potpuno drugačija stvar u odnosu na lokalne izbore u Beogradu, i sa tog stanovišta, odnosno kapaciteta sprečavanja izvorne kradje, doslovno neuporedivo).
Kliknite za proširenje...
Заиста не могу предвидети какви би изборхи резултати били да није било бојкота.

Сигуран сам у умешаност запада (подизање пара у Сегедину и уношење у џаковима) јер бојкот није био усмерен против Милошевића, већ против СПО-а који је изашао на изборе, сећаш се магарећих ушију на плакатима.

Западне аналитичарске владине службе су правиле пројекције могућег исхода избора, па је индикативно подржавање бојкота и обилно финансијско помагање опозиције.

Али да не дужимо, ти мислиш да је бојкот био оправдан јер излазак на изборе не би променио ништа. И био је бојкот, и било је бомбардовање и окупираше део Србије, и сада који је смисао бојкота био, обећење да ће помоћи скидању Милошевића на следећим изборима, али када узму КиМ. Не чини ли ти се да је то превелика цена бојкота.
 
zofr:
Заиста не могу предвидети какви би изборхи резултати били да није било бојкота.

Сигуран сам у умешаност запада (подизање пара у Сегедину и уношење у џаковима) јер бојкот није био усмерен против Милошевића, већ против СПО-а који је изашао на изборе, сећаш се магарећих ушију на плакатима.

Западне аналитичарске владине службе су правиле пројекције могућег исхода избора, па је индикативно подржавање бојкота и обилно финансијско помагање опозиције.

Али да не дужимо, ти мислиш да је бојкот био оправдан јер излазак на изборе не би променио ништа. И био је бојкот, и било је бомбардовање и окупираше део Србије, и сада који је смисао бојкота био, обећење да ће помоћи скидању Милошевића на следећим изборима, али када узму КиМ. Не чини ли ти се да је то превелика цена бојкота.
Kliknite za proširenje...

O opravdanosti ja nisam rekao jednu reč. Samo o ishodima sam pisao.

Što se tiče SPO, ta je partija u početku takođe bila za bojkot tih izbora, ali je priču napustila jer je Vuk u pregovorima od Slobe 25. jula postavio uslov šta da se ispuni da i SPO ne bojkotuje. On je tražio da se suspenduje odluka o masovnom zatvaranju lokalnih televizija i radio stanica. To je bila jedna od odluka vlasti iz 1997. godine koja je najvše potresla opoziciju; preko 170 medija bi bilo pozatvarano i više opozicija ne bi mogla nigde da se čuje. E, Slobo je to prihvatio i zato je SPO izašao na izbore, inače odustajući od sopstvenog stanovišta da se kompromis o izbornim uslovima mora održati na okruglom predstavnika i vlasti i cele opozicije.

Tako da se ne može reći da je to bilo upereno protiv SPO-a. Nesporno jeste da je Vuk Drašković bio definitivno svojevrsni lider opozicije, ali daleko od toga da je SPO bio sad neki džin protiv koga svi treba da se ujedinjuju. To je ta partija postala upravo tim izborima, koje su ostali bojkotovali, iz prostog razloga što su mnoge pristalice generalno opozicije upravo i glasale za SPO na tim izborima (tako da bi u eventualnom učešću ostale opozicije svakako bilo oduzimanja glasova od SPO, a ne socijalista/radikala, još više smanjujući zapravo mogućnost pobede opozicije na tim parlamentarnim izborima). DS i DSS su na prethodnim izborima (1993. godine) imali sveukupno oko 16-17 odsto, a toliki uspeh Vukove koalicije nije bio tada čisti rezultat SPO-a, već upravo DEPOS-a, u kojem je tada bio i Građanski savez.

A evo da se podsetimo i rezultata izbora sa Veće građana Savezne skupštine Savezne republike Jugoslavije, sa područja Republike Srbije, 3. novembra 1996. godine:

* SPS-JUL-ND 1.848.669 (45,41%)
* Koalicija Zajedno 969.296 (23,81%)
* SRS 764.430 (18,78%)
* SVM 81.311 (2%)
* Lista za Sandžak 62.111 (1,53%)
* Koalicija Vojvodina 57.645 (1,42%)

Dakle, ujedinjena koalicija SPO, DS, DSS i GSS (Zajedno) — ta politička grupacija za koju tvrdiš da bi tada odnela pobedu — nešto manje od godinu dana ranije osvojila je doslovno manje od 24% glasova. Socijalisti i radikali, sa manjim partnerima, uzeli su čak 64%. To je, u apsolutnim vrednostima, gotovo potpuno identična brojka koju su uzeli i 21. septembra 1997. godine (oko 2,6 miliona).
 
Poslednja izmena od moderatora:
Slaven777:
O opravdanosti ja nisam rekao jednu reč. Samo o ishodima sam pisao.

Što se tiče SPO, ta je partija u početku takođe bila za bojkot tih izbora, ali je priču napustila jer je Vuk u pregovorima od Slobe 25. jula postavio uslov šta da se ispuni da i SPO ne bojkotuje. On je tražio da se suspenduje odluka o masovnom zatvaranju lokalnih televizija i radio stanica. To je bila jedna od odluka vlasti iz 1997. godine koja je najvše potresla opoziciju; preko 170 medija bi bilo pozatvarano i više opozicija ne bi mogla nigde da se čuje. E, Slobo je to prihvatio i zato je SPO izašao na izbore, inače odustajući od sopstvenog stanovišta da se kompromis o izbornim uslovima mora održati na okruglom predstavnika i vlasti i cele opozicije.

Tako da se ne može reći da je to bilo upereno protiv SPO-a. Nesporno jeste da je Vuk Drašković bio definitivno svojevrsni lider opozicije, ali daleko od toga da je SPO bio sad neki džin protiv koga svi treba da se ujedinjuju. To je ta partija postala upravo tim izborima, koje su ostali bojkotovali, iz prostog razloga što su mnoge pristalice generalno opozicije upravo i glasale za SPO na tim izborima (tako da bi u eventualnom učešću ostale opozicije svakako bilo oduzimanja glasova od SPO, a ne socijalista/radikala, još više smanjujući zapravo mogućnost pobede opozicije na tim parlamentarnim izborima). DS i DSS su na prethodnim izborima (1993. godine) imali sveukupno oko 16-17 odsto, a toliki uspeh Vukove koalicije nije bio tada čisti rezultat SPO-a, već upravo DEPOS-a, u kojem je tada bio i Građanski savez.

A evo da se podsetimo i rezultata izbora sa Veće građana Savezne skupštine Savezne republike Jugoslavije, sa područja Republike Srbije, 3. novembra 1996. godine:

* SPS-JUL-ND 1.848.669 (45,41%)
* Koalicija Zajedno 969.296 (23,81%)
* SRS 764.430 (18,78%)
* SVM 81.311 (2%)
* Lista za Sandžak 62.111 (1,53%)
* Koalicija Vojvodina 57.645 (1,42%)

Dakle, ujedinjena koalicija SPO, DS, DSS i GSS (Zajedno) — ta politička grupacija za koju tvrdiš da bi tada odnela pobedu — nešto manje od godinu dana ranije osvojila je doslovno manje od 24% glasova. Socijalisti i radikali, sa manjim partnerima, uzeli su čak 64%. To je, u apsolutnim vrednostima, gotovo potpuno identična brojka koju su uzeli i 21. septembra 1997. godine (oko 2,6 miliona).
Kliknite za proširenje...
Дакле, коалиција Заједно 1996 узела скоро 24%, и победила на локалним изборима. Који је онда резон, по теби, да не учествују 1997 на републичким изборима, зар идеш на изборе само ако си сигуран да ћеш да освојиш власт? Како си то разумео и како их оправдаваш?
 
zofr:
Дакле, коалиција Заједно 1996 узела скоро 24%, и победила на локалним изборима. Који је онда резон, по теби, да не учествују 1997 на републичким изборима, зар идеш на изборе само ако си сигуран да ћеш да освојиш власт? Како си то разумео и како их оправдаваш?
Kliknite za proširenje...

Iz nekoliko razloga. Ovaj o zatvaranju lokalnih medija, a protiv kojeg se SPO izborio, bio je samo jedan od njih. Drugi jeste upravo iskustvo na saveznim izborima iz 1996. godine. Vlast je, možda u neku ruku nalik menjanja izbornih uslova kao sada kad su spustili cenzus sa 5 na 3 odsto, pred održavanje samih izbora izmenila zakon i primenila gerrymandering. Broj izbornih jedinica bio je povećan sa 9 na 29. To je dovelo do izuzetno nereprezentativnog parlamenta, koji je SPS-u davao prilično značajnu prednost. U prevodu za vladinu koaliciju trebalo je 28.869 glasova, a za opoziciju čak 44.058. Isto kao i tada, vlast je pred izbore, u julu 1997. godine, podelila Srbiju na istih 29 izbornih jedinica. Opozicija je zahtevala da se taj zakon povuče. Drugi zahtev je bio da se iz izbornog procesa isključe ljudi koji su učestvovali u pokušaju izborne krađe na lokalnim izborima u Beogradu 1996. godine. To nije bilo ispoštovano i, uprkos svemu, za predsednika RIK-a je bio izabran Balša Govedarica. Opozicija je, takođe, zahtevala da se ispoštuje još jedan niz raznih izmena, po preporuci OEBS, po izveštaju bivšeg španskog premijera Felipea Gonzalesa, koji je analizirao situaciju u decembru 1996. godine. Milošević je sve zahteve odbio, prihvativši samo u februaru '97. da preda vlast na lokalu u mestima gde su izgubili.

Dakle, uslovi za parlamentarne izbore bili su još gori nego što su bili na pređašnjim, 1993. godine. I za razliku od Beograda i još 39 opština na kojima su pobedili na lokalnim izborima '96. nije bilo teorije nikakve da se ovde pobedi. Nije bilo mehanizma kojim bi izborni rezultati mogli biti odbranjeni; nikakav pritisak međunarodne zajednice, protesti ili bilo šta slično.
 
Slaven777:
Iz nekoliko razloga. Ovaj o zatvaranju lokalnih medija, a protiv kojeg se SPO izborio, bio je samo jedan od njih. Drugi jeste upravo iskustvo na saveznim izborima iz 1996. godine. Vlast je, možda u neku ruku nalik menjanja izbornih uslova kao sada kad su spustili cenzus sa 5 na 3 odsto, pred održavanje samih izbora izmenila zakon i primenila gerrymandering. Broj izbornih jedinica bio je povećan sa 9 na 29. To je dovelo do izuzetno nereprezentativnog parlamenta, koji je SPS-u davao prilično značajnu prednost. U prevodu za vladinu koaliciju trebalo je 28.869 glasova, a za opoziciju čak 44.058. Isto kao i tada, vlast je pred izbore, u julu 1997. godine, podelila Srbiju na istih 29 izbornih jedinica. Opozicija je zahtevala da se taj zakon povuče. Drugi zahtev je bio da se iz izbornog procesa isključe ljudi koji su učestvovali u pokušaju izborne krađe na lokalnim izborima u Beogradu 1996. godine. To nije bilo ispoštovano i, uprkos svemu, za predsednika RIK-a je bio izabran Balša Govedarica. Opozicija je, takođe, zahtevala da se ispoštuje još jedan niz raznih izmena, po preporuci OEBS, po izveštaju bivšeg španskog premijera Felipea Gonzalesa, koji je analizirao situaciju u decembru 1996. godine. Milošević je sve zahteve odbio, prihvativši samo u februaru '97. da preda vlast na lokalu u mestima gde su izgubili.

Dakle, uslovi za parlamentarne izbore bili su još gori nego što su bili na pređašnjim, 1993. godine. I za razliku od Beograda i još 39 opština na kojima su pobedili na lokalnim izborima '96. nije bilo teorije nikakve da se ovde pobedi. Nije bilo mehanizma kojim bi izborni rezultati mogli biti odbranjeni; nikakav pritisak međunarodne zajednice, protesti ili bilo šta slično.
Kliknite za proširenje...
Подсетио си ме на неке чењенице, да, тако је било. За разлику од локалних избора, где је могла да се спроведе успешне контрола резултата, на републичким је то било готово немогуће због КиМ. Сећам се захтева да Србија буде једна изборна јединица, тај захтев се провлачио из избора у изборе, па је Слоба попустио тако што је наптавио 9 ИЈ а за те изборе 29. Извини што понављам оно што си написао, али хоћу да кажем да је Србија као једна изборна јединица најгоре решење. То видимо данас, по саставу парламента који не заступа равномерно грађане Србије. Превагнули су партијски интереси над општим интересом.

Написао си "nije bilo teorije nikakve da se ovde pobedi", али не иде се на изборе само да би се победило, па ако за то нема шансе онда у бојкот.
Гледано са ове дистанце, знајући шта је уследило за непуне 3 године, јача опозиција у парламенту је била неопходна Србији, упркос интересима странака.

И све оно што се десило после 5 октобра само потврђује да се наставила политика у корист странака, а тек иза тога су били интереси држжаве и друштва. На неки начин бојкот је показао каква ће бити политичка будућност Србије. А била је разочараајућа, као добар увод у садашњу катастрофалну политику.

И још једна опаска, после 5 октобра смо увели Србију у зависност од светских финансијских институција, што повлачи и политичку зависност. Када се прича о утицају споља, нису претеривања, 1997 су подржали бојкот, а данас када су изборни услови много гори, против су бојкота. О другим утицајима нећу ни да пишем.

Све у свему, био сам против бојкота 1997, а сада јесам за бојкот 2020. Опет из разлофа што покушавам да сагледам шта нас чека у блиској будућности, није то питање да ли ће на овим изборима победити опозиција или не, већ сам за то да парламент изгуби на легитимитету при доношењу судбоносних одлука које су пред нама.
 
zofr:
Подсетио си ме на неке чењенице, да, тако је било. За разлику од локалних избора, где је могла да се спроведе успешне контрола резултата, на републичким је то било готово немогуће због КиМ. Сећам се захтева да Србија буде једна изборна јединица, тај захтев се провлачио из избора у изборе, па је Слоба попустио тако што је наптавио 9 ИЈ а за те изборе 29. Извини што понављам оно што си написао, али хоћу да кажем да је Србија као једна изборна јединица најгоре решење. То видимо данас, по саставу парламента који не заступа равномерно грађане Србије. Превагнули су партијски интереси над општим интересом.

Написао си "nije bilo teorije nikakve da se ovde pobedi", али не иде се на изборе само да би се победило, па ако за то нема шансе онда у бојкот.
Гледано са ове дистанце, знајући шта је уследило за непуне 3 године, јача опозиција у парламенту је била неопходна Србији, упркос интересима странака.

И све оно што се десило после 5 октобра само потврђује да се наставила политика у корист странака, а тек иза тога су били интереси држжаве и друштва. На неки начин бојкот је показао каква ће бити политичка будућност Србије. А била је разочараајућа, као добар увод у садашњу катастрофалну политику.

И још једна опаска, после 5 октобра смо увели Србију у зависност од светских финансијских институција, што повлачи и политичку зависност. Када се прича о утицају споља, нису претеривања, 1997 су подржали бојкот, а данас када су изборни услови много гори, против су бојкота. О другим утицајима нећу ни да пишем.

Све у свему, био сам против бојкота 1997, а сада јесам за бојкот 2020. Опет из разлофа што покушавам да сагледам шта нас чека у блиској будућности, није то питање да ли ће на овим изборима победити опозиција или не, већ сам за то да парламент изгуби на легитимитету при доношењу судбоносних одлука које су пред нама.
Kliknite za proširenje...

Ja nisam nigde pričao o smislu bojkota. Ja iskreno ne vidim neku logiku u tome, osim ako se ne planira da se izvrši totalni bojkot države, što znači da su građani spremni da u velikom broju kao znak protesta i popune sve zatvore zemlje, zbog potpunog bojkota sistema koji uključuje i neplaćanje poreza državi. Generalno u istoriji bojkoti izbora nisu nešto što urođuje plodom, odnosno doslovno je bez stvar koja najčešće nema rezultate. Ako ih ima, jedan od najbitnijih razloga jeste strančarenje tj. politikantstvo; u prevodu, da se sakrije neučešćem slabost političkih stranaka, kako bi docnije u budućnosti mogla situacija biti bolje iskorišćena. Ali to je toliko retko da zavisi od izuzetno specifičnih slučaja. U ovom slučaju o kojem govorimo, jedna stvar koju je bojkotujuća opozicija postigla jeste da ne bude u situaciji NATO agresije kada je važna tema bila vlada nacionalnog jedinstva na saveznom nivou. Odbijanje takve jedne opcije vrlo lako bi bilo predstavljeno kao nacionalna izdaja, ali u isto vreme ta koalicija, uprkos činjenici da su oni crveno-crnoj koaliciji bili opozicija na republičkom nivou, skupo je koštala Srpski pokret obnove i 2000. godine i u svakom smislu i dalje, jerbo se prosto SPO do današnjeg dana nikada više nije oporavio do te mere.

No, moja jedina poenta tj. razlog iz kojeg sam se uključio u diskusiju jeste ta priča o tome eee mogli su da pobede, ali nisu hteli. Iskreno malo mi je dosta više tih priča, posebno zato što su postale aktuelne i sada jer se sada priča o bojkotu jednog dela opozicije predstojećih izbora, pa se povremeno vraćamo na temu 1997. godine. O tome najviše priča, čini mi se, predsednik Nove stranke, Zoran Živković. A ta priča jednostavno nema smisla; doslovno je pisanje nove istorije. Na nivou je, recimo, tvrdnje da bi Zoran Đinđić mogao na predsedničkim izborima 1990. mogao biti izabran za predsednika Srbije i da ne bi bilo ništa od Miloševića, niti rata ni uopšte raspada Jugoslavije. Samo da se kandidovao. :eek:

Tako će isto neko verovatno u budućnosti pričati da deo opozicije, u prvom redu oko Saveza za Srbiju, bojkotuje predstojeće izbore kako bi vlast dobila dvotrećinsku većinu u parlamentu, potrebnu za izmenu ustava. Kao da vlast nema dvotrećinsku većinu već 6 punih godina (od 2014. godine godine do dana današnjeg), kao da postoje ikakve iole teoretske mogućnosti da je neće zadržati i u sledećem izbornom ciklusu, i kao da se delovi ustava o kojima govorimo mogu menjati samo skupštinskom većinom tj. bez referenduma.
 
Tadasnja SR Jugoslavija je naslednik Jugoslavije i potpisnik povelje ujedinjenih nacija, NATO je sila koja povremeno daje vojsku za sprovodjenje odluka ujedi jenih nacija, osim kada su u pitanju interesi SAD. Posto je uticaj ustaske, srpske i siptarske emigracije u politici SAD tog trenutka bio u skladu sa skretanjem paznje na ( za SAD nevazni predmet) bio dobar povod, jersu finansije malo izostale, a udruzeni ustaski, srpski i albanski kriminalci placa u unipolarnom svetu drugacije nije ni moglo da se desi.
Zasto su placali? Onaj koga su pozvali da opljackanu drzavu vadi iz bankrota je pretio da postane vazan faktor u medjunarodnoj politici, jer se kina potpisivanjem trgovinskog sporazuma podizala naglo, a rusi vracali u politicke vode sveta i nije bilo vremena za cekanje.
!997. je Milosevic tesko porazio njihove pulene i trebalo ih je vratiti na vlast u srbiji koja je oporavila svoje finansije pod milosevicem i Borkom....
 
Pored vazdusnih napada NATO je pokusao pesadijski proboj u srbiju koristeci tada teroristicke organizacije, a najvise albance. Svoje gradjane nisu smeli da koriste jer bi u americi dobili crveni karton.
Dakle, pored visemesecnih pokusaja da udju na kosovo pesadijskom snagom i besomucnog bombardovanja sa politickom podrskom svih medija koje su finansirali srbiamerikanci, ustase i siptarski kriminalci da bi opravdali invaziju NATO je trazio samo jedno....predaju Milosevica i da ne bi teret kosova ostao na marionetskoj vlasti DS kompromis je snage UN na Kosovo vojska i policija oko kosova. Toliko su UN mogle da urade protiv agresije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
440
zbiljaš
zbiljaš
Gedeon
Kako je Srbija prikazana u udžbeniku geografije iz vremena NDH
Odgovora
21
Pregleda
819
Beli Gibson
Beli Gibson
M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.835
pilatovic
P

Back
Top