Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.133
Партизан и Звезда, српски евролигаши су ове сеззоне нагомилали стране играче у тиму. Оба тима имају тренутно по осморицу странаца. Како је Еврилига све захтјевније и све јаче такмичење, ови тимови су морали формирати конкурентне саставе, тако да ти странци нису јефтини, напротив. Ови тимови су зато морали и "подебљати" буџете, иако ти подаци нису транспарентни, по једном израелском порталу Партизан је са 20 мил.€ 12. по висини вуџета а Звезда са 15,8 мил.€ 16. по висини буџета пве сезоне у Евролиги. Велика пара али ако хоћеш бити део кошаркашке елите цијена која се мора платити.
Ипак између оријентације Звезде и Партизана, иако имају исти број страних играча, када је у питању однос према српским кошаркашима постоји не мала разлика. Звезда не одустаје од играча из свог погона млађих категорија, улаже у њихов развој, дал преко првог тима (Никола Топић) дал преко свог развојног тима ФМП-а дал преко клубова српске лиге (КК Вршац, Дунав из Старих Бановаца) којима су уступили на позајмицу своје јуниоре, не одустају од њих и прате њихов развој.
На другој страни у Партизану неће да се бахћу са тим играчима из свог погона млађих узраста, под условом да нису потенцијал минимум Богдана. Они јесу задњих година имали перспективне јуниоре, или би довели најнадереније српске клинце у свом годишту, или макар у тој кадетској доби међу тројицом најнадаренијих. И заједничко свим тим перспективним српским клинцима и данас младим играчима, Лазару Стефановићу, Луки Тарлачу (год.2002), Михаилу Петровићу, Николи Радовановићу (2003.), Илији Милијашевићу (2004.), Огњену Станковићу (2005.) те Сави Дрезгићу (2006.), јесте да је Партизан једноставно дигао руке од њих. Данас лутају од немила до недрага, од Америке до српске лиге, уз помоћ тренера који нису дигли руке покушавају остати на добром путу. Мукотрпно то иде.
Наравно, у Партизану ће увијек правдати да то није потенцијал за Партизан, навијачи ће подржати да такви не требају Партизану, ваљда сви очекују неког новог Џордана, одмах и сад. Но младе играче ваља истрпити у том процесу формирања, сазревања, радити и радити на унапређењу игре, отклањати мане, најлакше је дићи руке и казати није то то.
И имамо задњи случај играча којег су као јуниора довели из Реала (Tristan Vukčević u Vašingtonu! Partizan Mozzart Betu 600.000 dolara), Тристан Вукчевић у јеку сезоне напушта Партизан и сезону наставља у Вашингтону, дал у ен-би-еју дал у џи лиги у њиховомк развојном тиму.
Навијачи Партизана су позитивно дочекали вијест, неки били и одушевљени "супер, 600.000 $ одштете за превару од играча који не игра одбрану", но Партизан је сада остао у саставу само са шест српских играча од 14 колико имају. И без јединог млађег играча од 24 године којег су имали у саставу.
Тако су дошли у ситуацију да за финалну утакмицу купа због ограничења броја странаца (4) уопште нису имали пријављених 12 играча. Што је недопустиво. А одласком Вукчевића имаће грднијих проблема за финиш КЛС да уопште комплетирају састав, мада је упитно да ли ће играти, претходне двије сезоне једноставно не зарезују српску лигу. Као што је несхватљиво да за куп нису придружили свог јуниора Алексу Димитријевића (центар, по сајту ЕЛ 213 цм), који је учинио изванредан напредак задњу годину и који је оставио одличан утисак на полуфиналном турнирум У-18 ЕЛ и који је због посвећености и напредка требао бити награђен уврштавањем у тим макар за куп.
Оваква оријентација и гомилање страних кошаркаша у српским клубовима неће донијети ништа добро, друге лиге су тај проблем ријешиле ограничењем броја странаца, но АБА коју играју понајбољи српски тимови није национална лига, а КЛС гдје постоји то ограничење видимо у Партизану ни не зарезују. А нешто ваља учинити. Једна од ствари јесте промјена оријентације српских клубова, посебно оних који су (на разне начине) обезбиједили импозантније буџете. Ту краткорочни интереси морају бити потиснути и водиља мора бити дугорочна корист српске кошарке.
Ипак између оријентације Звезде и Партизана, иако имају исти број страних играча, када је у питању однос према српским кошаркашима постоји не мала разлика. Звезда не одустаје од играча из свог погона млађих категорија, улаже у њихов развој, дал преко првог тима (Никола Топић) дал преко свог развојног тима ФМП-а дал преко клубова српске лиге (КК Вршац, Дунав из Старих Бановаца) којима су уступили на позајмицу своје јуниоре, не одустају од њих и прате њихов развој.
На другој страни у Партизану неће да се бахћу са тим играчима из свог погона млађих узраста, под условом да нису потенцијал минимум Богдана. Они јесу задњих година имали перспективне јуниоре, или би довели најнадереније српске клинце у свом годишту, или макар у тој кадетској доби међу тројицом најнадаренијих. И заједничко свим тим перспективним српским клинцима и данас младим играчима, Лазару Стефановићу, Луки Тарлачу (год.2002), Михаилу Петровићу, Николи Радовановићу (2003.), Илији Милијашевићу (2004.), Огњену Станковићу (2005.) те Сави Дрезгићу (2006.), јесте да је Партизан једноставно дигао руке од њих. Данас лутају од немила до недрага, од Америке до српске лиге, уз помоћ тренера који нису дигли руке покушавају остати на добром путу. Мукотрпно то иде.
Наравно, у Партизану ће увијек правдати да то није потенцијал за Партизан, навијачи ће подржати да такви не требају Партизану, ваљда сви очекују неког новог Џордана, одмах и сад. Но младе играче ваља истрпити у том процесу формирања, сазревања, радити и радити на унапређењу игре, отклањати мане, најлакше је дићи руке и казати није то то.
И имамо задњи случај играча којег су као јуниора довели из Реала (Tristan Vukčević u Vašingtonu! Partizan Mozzart Betu 600.000 dolara), Тристан Вукчевић у јеку сезоне напушта Партизан и сезону наставља у Вашингтону, дал у ен-би-еју дал у џи лиги у њиховомк развојном тиму.
Навијачи Партизана су позитивно дочекали вијест, неки били и одушевљени "супер, 600.000 $ одштете за превару од играча који не игра одбрану", но Партизан је сада остао у саставу само са шест српских играча од 14 колико имају. И без јединог млађег играча од 24 године којег су имали у саставу.
Тако су дошли у ситуацију да за финалну утакмицу купа због ограничења броја странаца (4) уопште нису имали пријављених 12 играча. Што је недопустиво. А одласком Вукчевића имаће грднијих проблема за финиш КЛС да уопште комплетирају састав, мада је упитно да ли ће играти, претходне двије сезоне једноставно не зарезују српску лигу. Као што је несхватљиво да за куп нису придружили свог јуниора Алексу Димитријевића (центар, по сајту ЕЛ 213 цм), који је учинио изванредан напредак задњу годину и који је оставио одличан утисак на полуфиналном турнирум У-18 ЕЛ и који је због посвећености и напредка требао бити награђен уврштавањем у тим макар за куп.
Оваква оријентација и гомилање страних кошаркаша у српским клубовима неће донијети ништа добро, друге лиге су тај проблем ријешиле ограничењем броја странаца, но АБА коју играју понајбољи српски тимови није национална лига, а КЛС гдје постоји то ограничење видимо у Партизану ни не зарезују. А нешто ваља учинити. Једна од ствари јесте промјена оријентације српских клубова, посебно оних који су (на разне начине) обезбиједили импозантније буџете. Ту краткорочни интереси морају бити потиснути и водиља мора бити дугорочна корист српске кошарке.
Poslednja izmena:
