Куда иде српска кошарка?

Подржавате ли у српским клубовима довођење страних играча за милионске уговоре?

  • Не, превише је то пара, ваља ангажовати јефтиније играче.

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    7
Партизан и Звезда, српски евролигаши су ове сеззоне нагомилали стране играче у тиму. Оба тима имају тренутно по осморицу странаца. Како је Еврилига све захтјевније и све јаче такмичење, ови тимови су морали формирати конкурентне саставе, тако да ти странци нису јефтини, напротив. Ови тимови су зато морали и "подебљати" буџете, иако ти подаци нису транспарентни, по једном израелском порталу Партизан је са 20 мил.€ 12. по висини вуџета а Звезда са 15,8 мил.€ 16. по висини буџета пве сезоне у Евролиги. Велика пара али ако хоћеш бити део кошаркашке елите цијена која се мора платити.

Ипак између оријентације Звезде и Партизана, иако имају исти број страних играча, када је у питању однос према српским кошаркашима постоји не мала разлика. Звезда не одустаје од играча из свог погона млађих категорија, улаже у њихов развој, дал преко првог тима (Никола Топић) дал преко свог развојног тима ФМП-а дал преко клубова српске лиге (КК Вршац, Дунав из Старих Бановаца) којима су уступили на позајмицу своје јуниоре, не одустају од њих и прате њихов развој.

На другој страни у Партизану неће да се бахћу са тим играчима из свог погона млађих узраста, под условом да нису потенцијал минимум Богдана. Они јесу задњих година имали перспективне јуниоре, или би довели најнадереније српске клинце у свом годишту, или макар у тој кадетској доби међу тројицом најнадаренијих. И заједничко свим тим перспективним српским клинцима и данас младим играчима, Лазару Стефановићу, Луки Тарлачу (год.2002), Михаилу Петровићу, Николи Радовановићу (2003.), Илији Милијашевићу (2004.), Огњену Станковићу (2005.) те Сави Дрезгићу (2006.), јесте да је Партизан једноставно дигао руке од њих. Данас лутају од немила до недрага, од Америке до српске лиге, уз помоћ тренера који нису дигли руке покушавају остати на добром путу. Мукотрпно то иде.
Наравно, у Партизану ће увијек правдати да то није потенцијал за Партизан, навијачи ће подржати да такви не требају Партизану, ваљда сви очекују неког новог Џордана, одмах и сад. Но младе играче ваља истрпити у том процесу формирања, сазревања, радити и радити на унапређењу игре, отклањати мане, најлакше је дићи руке и казати није то то.

И имамо задњи случај играча којег су као јуниора довели из Реала (Tristan Vukčević u Vašingtonu! Partizan Mozzart Betu 600.000 dolara), Тристан Вукчевић у јеку сезоне напушта Партизан и сезону наставља у Вашингтону, дал у ен-би-еју дал у џи лиги у њиховомк развојном тиму.
Навијачи Партизана су позитивно дочекали вијест, неки били и одушевљени "супер, 600.000 $ одштете за превару од играча који не игра одбрану", но Партизан је сада остао у саставу само са шест српских играча од 14 колико имају. И без јединог млађег играча од 24 године којег су имали у саставу.

Тако су дошли у ситуацију да за финалну утакмицу купа због ограничења броја странаца (4) уопште нису имали пријављених 12 играча. Што је недопустиво. А одласком Вукчевића имаће грднијих проблема за финиш КЛС да уопште комплетирају састав, мада је упитно да ли ће играти, претходне двије сезоне једноставно не зарезују српску лигу. Као што је несхватљиво да за куп нису придружили свог јуниора Алексу Димитријевића (центар, по сајту ЕЛ 213 цм), који је учинио изванредан напредак задњу годину и који је оставио одличан утисак на полуфиналном турнирум У-18 ЕЛ и који је због посвећености и напредка требао бити награђен уврштавањем у тим макар за куп.

Оваква оријентација и гомилање страних кошаркаша у српским клубовима неће донијети ништа добро, друге лиге су тај проблем ријешиле ограничењем броја странаца, но АБА коју играју понајбољи српски тимови није национална лига, а КЛС гдје постоји то ограничење видимо у Партизану ни не зарезују. А нешто ваља учинити. Једна од ствари јесте промјена оријентације српских клубова, посебно оних који су (на разне начине) обезбиједили импозантније буџете. Ту краткорочни интереси морају бити потиснути и водиља мора бити дугорочна корист српске кошарке.
 
Poslednja izmena:
Партизан и Звезда, српски евролигаши су ове сеззоне нагомилали стране играче у тиму. Оба тима имају тренутно по осморицу странаца. Како је Еврилига све захтјевније и све јаче такмичење, ови тимови су морали формирати конкурентне саставе, тако да ти странци нису јефтини, напротив. Ови тимови су зато морали и "подебљати" буџете, иако ти подаци нису транспарентни, по једном израелском порталу Партизан је са 20 мил.€ 12. по висини вуџета а Звезда са 15,8 мил.€ 16. по висини буџета пве сезоне у Евролиги. Велика пара али ако хоћеш бити део кошаркашке елите цијена која се мора платити.

Ипак између оријентације Звезде и Партизана, иако имају исти број страних играча, када је у питању однос према српским кошаркашима постоји не мала разлика. Звезда не одустаје од играча из свог погона млађих категорија, улаже у њихов развој, дал преко првог тима (Никола Топић) дал преко свог развојног тима ФМП-а дал преко клубова српске лиге (КК Вршац, Дунав из Старих Бановаца) којима су уступили на позајмицу своје јуниоре, не одустају од њих и прате њихов развој.

На другој страни у Партизану неће да се бахћу са тим играчима из свог погона млађих узраста, под условом да нису потенцијал минимум Богдана. Они јесу задњих година имали перспективне јуниоре, или би довели најнадереније српске клинце у свом годишту, или макар у тој кадетској доби међу тројицом најнадаренијих. И заједничко свим тим перспективним српским клинцима и данас младим играчима, Лазару Стефановићу, Луки Тарлачу (год.2002), Михаилу Петровићу, Николи Радовановићу (2003.), Илији Милијашевићу (2004.), Огњену Станковићу (2005.) те Сави Дрезгићу (2006.), јесте да је Партизан једноставно дигао руке од њих. Данас лутају од немила до недрага, од Америке до српске лиге, уз помоћ тренера који нису дигли руке покушавају остати на добром путу. Мукотрпно то иде.
Наравно, у Партизану ће увијек правдати да то није потенцијал за Партизан, навијачи ће подржати да такви не требају Партизану, ваљда сви очекују неког новог Џордана, одмах и сад. Но младе играче ваља истрпити у том процесу формирања, сазревања, радити и радити на унапређењу игре, отклањати мане, најлакше је дићи руке и казати није то то.

И имамо задњи случај играча којег су као јуниора довели из Реала (Tristan Vukčević u Vašingtonu! Partizan Mozzart Betu 600.000 dolara), Тристан Вукчевић у јеку сезоне напушта Партизан и сезону наставља у Вашингтону, дал у ен-би-еју дал у џи лиги у њиховомк развојном тиму.
Навијачи Партизана су позитивно дочекали вијест, неки били и одушевљени "супер, 600.000 $ одштете за превару од играча који не игра одбрану", но Партизан је сада остао у саставу само са шест српских играча од 14 колико имају. И без јединог млађег играча од 24 године којег су имали у саставу.

Тако су дошли у ситуацију да за финалну утакмицу купа због ограничења броја странаца (4) уопште нису имали пријављених 12 играча. Што је недопустиво. А одласком Вукчевића имаће грднијих проблема за финиш КЛС да уопште комплетирају састав, мада је упитно да ли ће играти, претходне двије сезоне једноставно не зарезују српску лигу. Као што је несхватљиво да за куп нису придружили свог јуниора Алексу Димитријевића (центар, по сајту ЕЛ 213 цм), који је учинио изванредан напредак задњу годину и који је оставио одличан утисак на полуфиналном турнирум У-18 ЕЛ и који је због посвећености и напредка требао бити награђен уврштавањем у тим макар за куп.

Оваква оријентација и гомилање страних кошаркаша у српским клубовима неће донијети ништа добро, друге лиге су тај проблем ријешиле ограничењем броја странаца, но АБА коју играју понајбољи српски тимови није национална лига, а КЛС гдје постоји то ограничење видимо у Партизану ни не зарезују. А нешто ваља учинити. Једна од ствари јесте промјена оријентације српских клубова, посебно оних који су (на разне начине) обезбиједили импозантније буџете. Ту краткорочни интереси морају бити потиснути и водиља мора бити дугорочна корист српске кошарке.
Ne brini ti za naše klubove.
Ovo kao da je pisao klinac od 7 godina.
 
Антисрпско смеће од медија "Нова" кроз малициозан и заједљив текст (KLS – liga koja nikoga ne zanima, ne pomažu ni dežurni cirkuzanti) удара по КЛС.
Покриће пакосном лајању по КЛС су нашли у чињеници да је мечеве полуфинала плеј-офа београдских тимова, Звезде против Спартака и Партизана против ФМП-а протило тек ето 2.000 гледалаца. Добро, и? Пратило је колико је пратило. И пта сад?

У КЛС учествују 22 клуба. 16 игра прву фазу, а 6 АБА лигаша се прикључује у плеј-офу. Неки зависно од заузетости другим талкмичењима од 1/8 Ф плеј-офа, неки тек од 1/2 Ф плеј-офа- Да ли је то добар формат и систем такмичења? Наравно да није. Но такав систем је резултат прилогођавања тренутним околностима и тренутној "реалности".
Сви клубови који играју КЛС, и свих оних 16 у првој фази, заслужују поштовање, што и у овим тешким временима битишу, опстају и чине колико могу да одрже потребан ниво, налазе некако паре, испрате обавезе, ради се и са млађим узрастима, ради се на "производњи играча", и кроз КЛС млади српслки играчи добијају шансу, напредују, и у овим околностима и са оваквом лигом много је ту доброг за српску кошарку. Да ли може боље? Наравно да може.
Предуслов је што заговара Светислав Пешић и што жуља тај антисрпски портал што су кроз малициозну опаску поентирали на крају тог чланка
Jer, teško da je o ovome pričao Svetislav Kari Pešić kada je krenuo da zagovara jaku domaću ligu.
да се формира професионална српска лига гдје би учесници имали стабилчне финансије потребне да одрже задовољацајјући ниво. То је тренутно итекако изводљиво, оно најважније, база врсних српских играча за рецимо 12 тимова који би играли ту професионалну лигу постоји, и струка је добра, имамо доста младих српских стручњака који су већ доказали потенцијал. Остаје да се обезбиједи потребна финансијска подршка.
Што се тиче посјете, у срединама попут Чачка, Вршца или Субоитице она ће бити добра, што се тиче вечитих, зависи од анимираности, временом би и то дошло на своје. Да ли ће се српска кошарка окренути својој професионалној лиги и дићи руке од АБА. О том, потом..
 
Finalna serija igra se na dve dobijene utakmice, a termini prvih mečeva su već poznati. Prvi duel zakazan je za nedelju, 22. jun od 21 sat u dvorani "Aleksandar Nikolić", gde će Partizan biti domaćin.

Drugi meč sledi dva dana kasnije u Subotici, sa početkom u 20.30. Eventualna majstorica igrala bi se u Beogradu, a tačan termin biće naknadno određen.

Partizan u finale ulazi sa jasnom željom da prekine dugu sušu – poslednji put crno-beli su osvajali titulu 2014. godine, kada je ekipu predvodio Duško Vujošević.

Prošle sezone, tim Željka Obradovića zaustavljen je u finalu od Crvene zvezde, koja je tada slavila sa 2:0.

https://www.b92.net/sport/kosarka/s...kmica-kls-a-izmedju-partizana-i-spartaka/vest
 
КСС је данас и званично промовисао свој предлог за обнову домаће кошарке (KSS zvanično za obnovu prvenstva Srbije: Po 12 klubova u prve dve lige, u eliti minimalan budžet od 500.000). Реаговао је и селектор репреземнтације Светислав Пешић (Pešić: ABA nas ne vodi u svetlu budućnost)

Оно што ми се не допада у приједлогу јесте што је ограничење броја страна шест. По мени, максималан број дозвољених страних играча би могао бити три, највише четири. С тим да ваља дефинисати статус "страног играча".
Како год, равнајући се према околностима, трендовима, све већем егзодусу младих играча у ен-си-еј-еј, професионална српска лига више није ствар избора, него једини начин да се колико толико српска кошарка очува.
Истрајавати на АБА лиги у којој чак не постоји ограничење броја странаца је погубна оријентација.
Од три најважнија фактора, српска кошарка има два, постоји база врсних српских играча (не рачунајући оне у ен-би-еју, неке у најбогатијим европским клубовима које ће немогуће бити задржати да играју у србији као и један број који ће отићи на америчке колеџе) да се попуни 12 тимова. И струка је још увијек на задовољавајућем мнивоу, појавило се подоста младих стручњака који су наговјестили потенцијал. Остаја оно најважније, да се затвори финансиојска конструкција да та лига буде одржива. То неће бити лако, али нема другог пута.
У сваком случају, одлука која улива наду, и уопште код сваке одлуке, водиља мора бити дугорочна добробит српске кошарке
 

Back
Top