- Poruka
- 70.757
I ja sam oduvek maštala o kući na moru...Kao što i pišu u tekstu dole...Negde možda i može da se nađe jeftiniji stan, kuća na moru, blizu mora...Možda u Bugarskoj, Grčkoj, Albaniji...Ne znam...samo mislim...
Međutim ima realnosti u ovome što pišu...
Prvo letuje se uvek/ugavnom na jednom mestu, drugo cela rodbina dolazi tamo, treće, treba to i održavati...
Kakva su vaša iskustva ako ih imate...ili šta mislite da li vredi takvo ulaganje uopšte?
Svaki Srbin mašta o KUĆI NA MORU, a ovaj čovek tvrdi da je to KAZNA BOŽIJA: "Uvaljuju se, a za sobom neće ni da počiste, a ne da neki račun plate"
"Kuća na moru ti je kazna božija, em ceo život letuješ na istom mestu, em se ne možeš kurtalisati familije i prijatelja koji se uvaljuju, a za sobom neće ni da počiste, a ne da neki račun plate", pisalo je u jednoj objavi na Tviteru koja je, naravno, podstakla raspravu u komentarima. Jedno su aminovali, drugi pokušavali sve da opovrgnu.
"Kuća na moru je raj na zemlji, a za uvaljivače, štrokavce i stipse, treba ti samo malo veća inteligencija nakon prvog lošeg iskustva sa njima", "Daj je meni ako ti ne valja, izboriću se sa gore pomenutim problemima, a tebe ću rešiti muke", "Bože, daj mi kuću, lako ću sa ostalima", bili su neki od komentara zgranutih Tviteraša, očigledno nesvesnih mana koje jedna takva primaljiva nekretnina nosi sa sobom ako ne znate jasno i glasno da kažete nekome "ne", po cenu da nakon toga "zakrvite" na krv i nož.
I to su uglavnom bili oni sanjari koji maštaju da sebi sviju gnezdo negde na primorju. Iskustva vlasnika kuća u priobalnim gradovima saglasna su sa prvobitnim tvitom.
"Ja vec godinama ne idem kod mojih u vikendicu jer mi nije odmor biti "kod kuće". Ali uredno sve plaćam, jer moji roditelji sa srpskim penzijama ne mogu finansirati kuću u Hrvatskoj. Sad mi je stres i trošak da se krov popravi do 15.06. Bukvalno rupa bez dna", "Kada su sagradili kuću na moru davnih 70-ih, moja majka je odredila ko i kad može da ide. Bilo je povuci-potegni u početku, a posle više nisu pitali. Ali, ona je imala argument: kad su pitali je l' hoće neko da se istali kad su gradili kuću, niko se nije prijavio", "Kad sam jednoj dosadnoj rođaci spomenula da treba da ponese svoje peškire i posteljinu, dobro me nije ubila. Očekuju, sobaricu, kuvaricu, čistačica se podrazumeva i neko ko će decu da im zabavlja, jer oni zaboga moraju da se odmore. To je bio kraj našeg druženja", pisali su dalje ljudi svoja negativna iskustva.
Imam i ja primer svoje baba Slavice iz Budve koja nekada nije mogla da se otrasi gostiju preko leta jer nema rodbine (uključujući i moju porodicu) koja na smenu nije letovala kod njih.
Pa sad zamislite da leti po onoj žegi i vrućini idete na posao, a kada se vratite kući iscrpljeni, kuća puna gostiju.
Pa koliko god da nekog volite, posle tri dana vam presedne. A ljudi bezobzirni i bezosećajni neće ostati nedelju dana, nego minimum dve, pa i više. Jer Bože, pa besplatan je smeštaj.
Nakon što sam odrastao, bilo je perioda kada Budvu leti nisam zaobilazio. Ali bih uvek iznajmio smeštaj, babu posećivao i odlazio na kafu ili pivo, ali kao najavljeni gost u prolazu. Ne kao parazit u njenom stanu.
Međutim ima realnosti u ovome što pišu...
Prvo letuje se uvek/ugavnom na jednom mestu, drugo cela rodbina dolazi tamo, treće, treba to i održavati...
Kakva su vaša iskustva ako ih imate...ili šta mislite da li vredi takvo ulaganje uopšte?
Svaki Srbin mašta o KUĆI NA MORU, a ovaj čovek tvrdi da je to KAZNA BOŽIJA: "Uvaljuju se, a za sobom neće ni da počiste, a ne da neki račun plate"
"Kuća na moru ti je kazna božija, em ceo život letuješ na istom mestu, em se ne možeš kurtalisati familije i prijatelja koji se uvaljuju, a za sobom neće ni da počiste, a ne da neki račun plate", pisalo je u jednoj objavi na Tviteru koja je, naravno, podstakla raspravu u komentarima. Jedno su aminovali, drugi pokušavali sve da opovrgnu.
"Kuća na moru je raj na zemlji, a za uvaljivače, štrokavce i stipse, treba ti samo malo veća inteligencija nakon prvog lošeg iskustva sa njima", "Daj je meni ako ti ne valja, izboriću se sa gore pomenutim problemima, a tebe ću rešiti muke", "Bože, daj mi kuću, lako ću sa ostalima", bili su neki od komentara zgranutih Tviteraša, očigledno nesvesnih mana koje jedna takva primaljiva nekretnina nosi sa sobom ako ne znate jasno i glasno da kažete nekome "ne", po cenu da nakon toga "zakrvite" na krv i nož.
I to su uglavnom bili oni sanjari koji maštaju da sebi sviju gnezdo negde na primorju. Iskustva vlasnika kuća u priobalnim gradovima saglasna su sa prvobitnim tvitom.
"Ja vec godinama ne idem kod mojih u vikendicu jer mi nije odmor biti "kod kuće". Ali uredno sve plaćam, jer moji roditelji sa srpskim penzijama ne mogu finansirati kuću u Hrvatskoj. Sad mi je stres i trošak da se krov popravi do 15.06. Bukvalno rupa bez dna", "Kada su sagradili kuću na moru davnih 70-ih, moja majka je odredila ko i kad može da ide. Bilo je povuci-potegni u početku, a posle više nisu pitali. Ali, ona je imala argument: kad su pitali je l' hoće neko da se istali kad su gradili kuću, niko se nije prijavio", "Kad sam jednoj dosadnoj rođaci spomenula da treba da ponese svoje peškire i posteljinu, dobro me nije ubila. Očekuju, sobaricu, kuvaricu, čistačica se podrazumeva i neko ko će decu da im zabavlja, jer oni zaboga moraju da se odmore. To je bio kraj našeg druženja", pisali su dalje ljudi svoja negativna iskustva.
Imam i ja primer svoje baba Slavice iz Budve koja nekada nije mogla da se otrasi gostiju preko leta jer nema rodbine (uključujući i moju porodicu) koja na smenu nije letovala kod njih.
Pa sad zamislite da leti po onoj žegi i vrućini idete na posao, a kada se vratite kući iscrpljeni, kuća puna gostiju.
Pa koliko god da nekog volite, posle tri dana vam presedne. A ljudi bezobzirni i bezosećajni neće ostati nedelju dana, nego minimum dve, pa i više. Jer Bože, pa besplatan je smeštaj.
Nakon što sam odrastao, bilo je perioda kada Budvu leti nisam zaobilazio. Ali bih uvek iznajmio smeštaj, babu posećivao i odlazio na kafu ili pivo, ali kao najavljeni gost u prolazu. Ne kao parazit u njenom stanu.
