Došla si. Sedimo na terasi. Pijemo pivo. Grickamo čips. Smoki. Kikiriki. Leblebije. Smejemo se. Pričamo. Ja u šorcu bez majice. Ti u majici i boksericama. Kad-kad spustim pogled na tvoje bele noge. U pozadini muzika. Ispijena flaša piva. Bacamo je nekulturno sa terase. Dole gradjevinski radovi. Nije nas briga.
Ustajemo. Ponela nas pesma. Igramo. Gledamo se. Ima nešto u tvom pogledu. Ima nešto u mom pogledu. Trepnuo sam. Skrećem pogled. Ti imaš dečka. Ne želim da kvarim. U tom trenutku hvataš me jednom rukom za vrat. Druga ruka iza mojih ledja. Privlačiš me sebi. Jezik u usta. Prostruji krv. Crvenim u licu. Ne stidim se. Tako je uvek kad se ljubim. Pribijena uz mene osećam tvoje grudi. Nemaš brus.
Konačno sam se oslobodio. Puštam ruke sa tvog struka. Jedna ispod majice. Druga za guzu. Uz mene si. Osećaš kako se diže. Osećam kako brže dišeš. Jezik iz usta. Jezik po vratu. Jezik iza uva. Jezik u usta. Dižem koleno u predelu tvojih prepona. S prvim dodirom dole, osećam kako si udahnula vazduh punim plućima. Napaljena si. Osećam mokro na kolenu. Guraš me na ogradu, na terasi. Drugi sprat. Ograda se lomi. Padamo.
Pad subjektivno traje nekoliko minuta. Gledam te. Kosa ti leti. Strah u očima. Udarac. Pali smo. Ne boli. Vruće je. Prva misao kroz glavu: “Zašto armatura viri iz mene, iz tebe?”. ''Da, gradjevinski radovi'', pomislih. Mirno je. Nisam uplašen. Nisam potpuno shvatio šta se desilo. Pre samo nekoliko sekundi bilo mi je savršeno. Pokušavam da se pomerim. Ne mogu. Pogledam te u oči. Vidim ti strah. Tugu. Bol. Vidim otvoren prelom noge. Ruke. Drhti ti donja usna. Gledaš me. Gledam te. Uplašeni smo.
Iz levog oka, bližem tlu, kreću ti suze. Ne drhtiš. Suze stale. Umrla si. Ne osećam ruke. Ne osećam noge. Ne osećam ledja. Osećam bol u srcu. Osećam bol u duši. Osećam miris tvoje krvi. Osećam miris piva iz pivske flaše pored mene. Molim Boga da umrem. Hladno mi je. Odvajam se od tela. Dolazim. Čekaj me. Uskoro opet zajedno. Uskoro zauvek zajedno. Hvala Mu za to.
Ustajemo. Ponela nas pesma. Igramo. Gledamo se. Ima nešto u tvom pogledu. Ima nešto u mom pogledu. Trepnuo sam. Skrećem pogled. Ti imaš dečka. Ne želim da kvarim. U tom trenutku hvataš me jednom rukom za vrat. Druga ruka iza mojih ledja. Privlačiš me sebi. Jezik u usta. Prostruji krv. Crvenim u licu. Ne stidim se. Tako je uvek kad se ljubim. Pribijena uz mene osećam tvoje grudi. Nemaš brus.
Konačno sam se oslobodio. Puštam ruke sa tvog struka. Jedna ispod majice. Druga za guzu. Uz mene si. Osećaš kako se diže. Osećam kako brže dišeš. Jezik iz usta. Jezik po vratu. Jezik iza uva. Jezik u usta. Dižem koleno u predelu tvojih prepona. S prvim dodirom dole, osećam kako si udahnula vazduh punim plućima. Napaljena si. Osećam mokro na kolenu. Guraš me na ogradu, na terasi. Drugi sprat. Ograda se lomi. Padamo.
Pad subjektivno traje nekoliko minuta. Gledam te. Kosa ti leti. Strah u očima. Udarac. Pali smo. Ne boli. Vruće je. Prva misao kroz glavu: “Zašto armatura viri iz mene, iz tebe?”. ''Da, gradjevinski radovi'', pomislih. Mirno je. Nisam uplašen. Nisam potpuno shvatio šta se desilo. Pre samo nekoliko sekundi bilo mi je savršeno. Pokušavam da se pomerim. Ne mogu. Pogledam te u oči. Vidim ti strah. Tugu. Bol. Vidim otvoren prelom noge. Ruke. Drhti ti donja usna. Gledaš me. Gledam te. Uplašeni smo.
Iz levog oka, bližem tlu, kreću ti suze. Ne drhtiš. Suze stale. Umrla si. Ne osećam ruke. Ne osećam noge. Ne osećam ledja. Osećam bol u srcu. Osećam bol u duši. Osećam miris tvoje krvi. Osećam miris piva iz pivske flaše pored mene. Molim Boga da umrem. Hladno mi je. Odvajam se od tela. Dolazim. Čekaj me. Uskoro opet zajedno. Uskoro zauvek zajedno. Hvala Mu za to.
))))
