Vidim da si Jehovina svedokinja.
И мени се чини. Једини они инсистирају да Христ није био разапет.
Но, небитно то. Крст је као симбол старији од хришћанства, и пре појаве хришћанства је имао статус мистичног симбола. Равнокраки крст је, колико је мени познато, симбол земље издељене на четири стране света. А што се тиче самих крстова које су Римљани користили за разапињање, они су, опет колико ми је познато, више подсећали на Т-облик, него на данашње облике крстова.
Али и то све небитно. Поента је да тумачење Библије и њених превода са овим нема пуно везе. Оно што и адвентисти и јеховити често превиђају, то је да апостоли и апостолски ученици
нису ширили хришћанство тумачећи Библију, већ су га ширили усменим путем, чак и пре него што су прва јеванђеља и написана. Одатле и многи обичаји и праксе који баш и немају неку потврду у Новом завету, од рибе као знака распознавања, до крстова и икона. Ово све више личи (заједно са оним Бене-Гесеритом и његовим "питањима") на расправу о физичком изгледу Исуса Христа, у којој би се као "аргументи" постављале западноевропске слике плавог Исуса-Нордијца, хиландарске Исуса-Балканца, малоазијске Исуса-Анадолца и етиопске Исуса-црнца. Мислим, свака част и на теми и на труду, али то је као она прича када је владика дошао у село и питао зашто се не чују црквена звона, а поп одговара "Има шест разлога: први је - немамо звоно..." па настави о оним другим разлозима. Дакле, небитно.
Чак и сама поставка како је српска/словенска реч "крст" пореклом из латинског "crux". Све би то било лепо да већ немамо корен крс/крш везан за предмете који се ломе један о други: кршити, прекршити, раскрсница... Мада, видим да је и Јерохинац и у самој Библији нашао оповргавање теза из уводног поста, мада није ни морао...
А оно да је крст "сатанистички симбол" нећу ни да коментаришем. То је као кад би неко рекао да су куће симбол сатанизма, јер су Вавилоњани живели у њима, и да треба живети по шумама и пећинама.