Krst kralja Milutina

[Lesandar]

То су храбре речи из народа који је продао све своје златне печате из средњег века.

Prodao je "narod" i knjige. No, pre toga je neko topio krovove crkava da napravi kuršume. A šta će ti građevina bez krova, ionako se tu neće niko moliti , ruši pa pravi hamam.

 

[Gledston]

Ne razumem šta hoćeš da kažeš. Opšte je poznato da je prva srpska štamparija bila na Cetinju.

У којој држави су током 16. века били Милешева, Грачаница, Рујан, Мркшина црква, Београд, Скадар? Срамота је не познавати сопствену историју у толикој мери.

Prodao je "narod" i knjige. No, pre toga je neko topio krovove crkava da napravi kuršume. A šta će ti građevina bez krova, ionako se tu neće niko moliti , ruši pa pravi hamam.

Сетићемо се да је српски патријарх оставио свој народ и Пећку патријаршију, и да је само воља султана спречила исту да постане дервишка текија (иако су је дервиши већ били населили). Цркве које су разрушаване биле су по правилу већ напуштене (за разлику од београдских џамија).
Сетићемо се да су српски свештеници вољом Османлија узимали и новац од римокатолика (на силу, познато у случају митрополита Саватија, на кога су се римокатолици тужили да је пуштао да се трудница шутира до побачаја због немања пара).
Сетићемо се и да је нечија Студеница данас скоро два пута већа него у средњем веку.

 

[Lesandar]

Сетићемо се да је српски патријарх оставио свој народ и Пећку патријаршију, и да је само воља султана спречила исту да постане дервишка текија (иако су је дервиши већ били населили). Цркве које су разрушаване биле су по правилу већ напуштене (за разлику од београдских џамија).
Сетићемо се да су српски свештеници вољом Османлија узимали и новац од римокатолика (на силу, познато у случају митрополита Саватија, на кога су се римокатолици тужили да је пуштао да се трудница шутира до побачаја због немања пара).
Сетићемо се и да је нечија Студеница данас скоро два пута већа него у средњем веку.

Sve to ima svoje objašnjenje, neke stvari su tu opstale zbog srpskih vezira, neke stvari su rađene zato što "srpski" sveštenici nisu bili srpske nego grčki. Ali, u suštini, kultura turskog gradskog stanovništva je i danas vidljiva kod tog istog stanovništva koje nije otišlo sa Dorćola.

 

[Gledston]

Sve to ima svoje objašnjenje, neke stvari su tu opstale zbog srpskih vezira, neke stvari su rađene zato što "srpski" sveštenici nisu bili srpske nego grčki. Ali, u suštini, kultura turskog gradskog stanovništva je i danas vidljiva kod tog istog stanovništva koje nije otišlo sa Dorćola.

Мехмед-паша Соколовић као чувар српства и Калиник Грк су само атом српских фантазмагорија (иако су чак и српски историчари доказали да су фантазмагорије). Али, то је та парафилозофија историје којој извори не требају.

 

[Bastiani]

У којој држави су током 16. века били Милешева, Грачаница, Рујан, Мркшина црква, Београд, Скадар? Срамота је не познавати сопствену историју у толикој мери.

O čemu ti pričaš uopšte? Prvo pitaš gde je bila prva srpska štamparija (koja je osnovana u 15. veku) pa onda nastavljaš sa pričom o nekim mestima u 16. veku?

Сетићемо се да је српски патријарх оставио свој народ и Пећку патријаршију, и да је само воља султана спречила исту да постане дервишка текија (иако су је дервиши већ били населили). Цркве које су разрушаване биле су по правилу већ напуштене (за разлику од београдских џамија).
Сетићемо се да су српски свештеници вољом Османлија узимали и новац од римокатолика (на силу, познато у случају митрополита Саватија, на кога су се римокатолици тужили да је пуштао да се трудница шутира до побачаја због немања пара).
Сетићемо се и да је нечија Студеница данас скоро два пута већа него у средњем веку.

Pošto vidim da odlično znaš istoriju, onda treba da znaš da događaj o kome pišeš se zove Seoba Srba, a ne Seoba patrijarha, a Srbi su sa patrijarhom pobegli, kao što znamo, zbog masnih kolača.

Ako uzmeš da pabirčiš epizode iz istorije, pa da ih selektivno i iskrivljeno interperetiraš, kao što ti radiš, onda nije problem dokazivati bilo šta.

 

[Gledston]

O čemu ti pričaš uopšte? Prvo pitaš gde je bila prva srpska štamparija (koja je osnovana u 15. veku) pa onda nastavljaš sa pričom o nekim mestima u 16. veku?

Едукуј се о историји српске писмености, па ћеш знати што помињем баш та места

Pošto vidim da odlično znaš istoriju, onda treba da znaš da događaj o kome pišeš se zove Seoba Srba, a ne Seoba patrijarha, a Srbi su sa patrijarhom pobegli, kao što znamo, zbog masnih kolača.

Ako uzmeš da pabirčiš epizode iz istorije, pa da ih selektivno i iskrivljeno interperetiraš, kao što ti radiš, onda nije problem dokazivati bilo šta.

Колико акта Београдског сабора помињу Срба у тој сеоби?

 

[Miki 75]

Daj, sad vidim da je čovek trol.
Odgovoriš mu, on promeni temu.
Patak, ideš na ignore listu.

 

[Bastiani]

Едукуј се о историји српске писмености, па ћеш знати што помињем баш та места

Savršeno me nije briga zašto ti pominješ baš ta mesta. Ovde je samo reč o tome da držiš predavanja o srpskoj štampariji a pojma nemaš ni gde je ni kad osnovana. Ni vek nisi potrefio.

 

[Gledston]

Savršeno me nije briga zašto ti pominješ baš ta mesta. Ovde je samo reč o tome da držiš predavanja o srpskoj štampariji a pojma nemaš ni gde je ni kad osnovana. Ni vek nisi potrefio.

https://en.wikipedia.org/wiki/Straw_man

 

[Лекизан]

Држите се теме а то је краљ Милутин и његов крст.

 

[Lesandar]

Do sad smo utvrdili da to nije krst samo kralja Milutina već ga je nasledio od nekog 5 vekova starijeg, pošto se već tada nalazi na Stroimirovom pečatu. A nalazi se i kod Jovana Vladimira.

I kod Stefana Prvovenčanog

 

[Pumpaj Dinstanović]

У којој држави су током 16. века били Милешева, Грачаница, Рујан, Мркшина црква, Београд, Скадар? Срамота је не познавати сопствену историју у толикој мери.


Сетићемо се да је српски патријарх оставио свој народ и Пећку патријаршију, и да је само воља султана спречила исту да постане дервишка текија (иако су је дервиши већ били населили). Цркве које су разрушаване биле су по правилу већ напуштене (за разлику од београдских џамија).
Сетићемо се да су српски свештеници вољом Османлија узимали и новац од римокатолика (на силу, познато у случају митрополита Саватија, на кога су се римокатолици тужили да је пуштао да се трудница шутира до побачаја због немања пара).
Сетићемо се и да је нечија Студеница данас скоро два пута већа него у средњем веку.

Ispravi me ako grešim, ali u požarima i sl. okolnostima stradale su prilikom osvajanja mnogi arhivi. Radivoj Radić zato redovno voli da ističe kako su Srbi te nesreće jer zbog iskustva Turaka Osmanlija može o srednjovekovnoj prošlosti da se napiše jedna knjiga, dok npr. Francuzi mogu celu knjižurinu za istorijat sela u nekom razdoblju srednjeg vea (npr. Montaju).

Naravno, mnogo toga dolazi i zbog nedostatka srpsko-turske saradnje i obrađivanja vrlo bogate građe po turskim arhivima, ali čuo sam nedavno podatak npr. da su vizantijske povelje gore poznate i sačuvane od, recimo, bosanskih. Sigurno za to ne može biti (potpuno) objašnjenje da su turski arhivi i u 2019. godini još uvek do te mere neistraženi da ni sami Turci nisu još uvek priredili mnoštvo romejskih dokumenata?

 

[Gledston]

Ispravi me ako grešim, ali u požarima i sl. okolnostima stradale su prilikom osvajanja mnogi arhivi. Radivoj Radić zato redovno voli da ističe kako su Srbi te nesreće jer zbog iskustva Turaka Osmanlija može o srednjovekovnoj prošlosti da se napiše jedna knjiga, dok npr. Francuzi mogu celu knjižurinu za istorijat sela u nekom razdoblju srednjeg vea (npr. Montaju).

Да ли заиста мислиш да је средњовековна Србија по писмености и администрацији могла да се пореди са једном Француском? Ја, нажалост, мислим да Османлије нису главни разлог зашто средиште средњовековне Србије није на простору средњовековне Србије. Бојим се да Радивој Радић више воли да импресионира лаике него да заиста истражује.

Naravno, mnogo toga dolazi i zbog nedostatka srpsko-turske saradnje i obrađivanja vrlo bogate građe po turskim arhivima, ali čuo sam nedavno podatak npr. da su vizantijske povelje gore poznate i sačuvane od, recimo, bosanskih. Sigurno za to ne može biti (potpuno) objašnjenje da su turski arhivi i u 2019. godini još uvek do te mere neistraženi da ni sami Turci nisu još uvek priredili mnoštvo romejskih dokumenata?

Османски архив је други највећи архив на свету, и неки његови фондови су већи од целог архива у Котору. Пошто у њему почивају документа из пола Евроазије, потребна је стручна сарадња данашњих људи на толиком нивоу. Нажалост, балкански историчари константно показују да их више занимају кравате и ципеле од научног рада, па су им такви и резултати.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли заиста мислиш да је средњовековна Србија по писмености и администрацији могла да се пореди са једном Француском? Ја, нажалост, мислим да Османлије нису главни разлог зашто средиште средњовековне Србије није на простору средњовековне Србије. Бојим се да Радивој Радић више воли да импресионира лаике него да заиста истражује.

Komparacija sa Francuskom verovatno nije bila najsrećnija, no: Pouzdano znamo da imamo samo jednu malenu šačicu povelja. To su skoro isključivo manastirske povelje; civilnih ima svega, doslovno, nekoliko. To nije zbog toga što su ti manastiri ili ti vlastelini bili specifični po nečemu; mi pouzdano znamo da su ti dokumenti bili tipični. Osim toga, znamo i posredno za pregršt izgubljenih dokumenata, jer se ljudi, prosto, pozivaju na njih (ili barem između redova čitamo njihovo postojanje).

To nema nikakve veze sa stepenom pismenosti i razvijene administracije. Ako hoćeš, možemo da poredimo Bosnu sa Srbijom. Ima daleko više sačuvanih i poznatih srednjovekovnih bosanskih dokumenata, nego srpskih. Pa to nema nikakve veze sa tim da li je Bosna od Srba imala bolju administraciju i pismenost (štaviše, mi znamo da je po svemu sudeći imala je i goru). Što idemo istočnije, to su izvori iz predturske epohe poznati u manjoj količini; Bugari su definitivno najnesrećniji po tom pitanji i imaju, doslovno, jednu šačicu.

Da se razumemo, nemam nikakve sumnje da se štošta izvora krije po turskim arhivima. No, mislim da je statistički nemoguće da Turci kriju preko 99% (koliko je, zaista, izgubljeno).

Османски архив је други највећи архив на свету, и неки његови фондови су већи од целог архива у Котору. Пошто у њему почивају документа из пола Евроазије, потребна је стручна сарадња данашњих људи на толиком нивоу. Нажалост, балкански историчари константно показују да их више занимају кравате и ципеле од научног рада, па су им такви и резултати.

To je istina, ali nailazio sam na više pojedinaca koji su se vraćali iz Turske bezuspešno. Oni su navodili da su Turci vrlo skeptični; da se ponašaju kao da naši ljudi hoće nešto da maznu i da nije uopšte lako dobiti pristup arhivskoj građi. Pričam o nekom ranijem vremenu, a ne današnjici, da se razumemo.

 

[Gledston]

Komparacija sa Francuskom verovatno nije bila najsrećnija, no: Pouzdano znamo da imamo samo jednu malenu šačicu povelja. To su skoro isključivo manastirske povelje; civilnih ima svega, doslovno, nekoliko. To nije zbog toga što su ti manastiri ili ti vlastelini bili specifični po nečemu; mi pouzdano znamo da su ti dokumenti bili tipični. Osim toga, znamo i posredno za pregršt izgubljenih dokumenata, jer se ljudi, prosto, pozivaju na njih (ili barem između redova čitamo njihovo postojanje).

To nema nikakve veze sa stepenom pismenosti i razvijene administracije. Ako hoćeš, možemo da poredimo Bosnu sa Srbijom. Ima daleko više sačuvanih i poznatih srednjovekovnih bosanskih dokumenata, nego srpskih. Pa to nema nikakve veze sa tim da li je Bosna od Srba imala bolju administraciju i pismenost (štaviše, mi znamo da je po svemu sudeći imala je i goru). Što idemo istočnije, to su izvori iz predturske epohe poznati u manjoj količini; Bugari su definitivno najnesrećniji po tom pitanji i imaju, doslovno, jednu šačicu.

Da se razumemo, nemam nikakve sumnje da se štošta izvora krije po turskim arhivima. No, mislim da je statistički nemoguće da Turci kriju preko 99% (koliko je, zaista, izgubljeno).

Прво, ваљало би имати на уму разна случајна открића по западу (Новобрдски законик, Данилов зборник). Друго, ваљало би имати на уму да корелација није каузација. Треће, не знамо колико има док исте архиве не истражимо.

To je istina, ali nailazio sam na više pojedinaca koji su se vraćali iz Turske bezuspešno. Oni su navodili da su Turci vrlo skeptični; da se ponašaju kao da naši ljudi hoće nešto da maznu i da nije uopšte lako dobiti pristup arhivskoj građi. Pričam o nekom ranijem vremenu, a ne današnjici, da se razumemo.

Прво, турска влада је позивала неколико пута југословенске/српске истраживаче са отвореним приступом. Друго, лондонски архиви имају далеко строжа правила од Истанбула (двојица људи седе поред тебе и снимају те камере, ако уопште добијеш грађу). Треће, многи истраживачи у Истанбулу су имали лепљиве прсте (уосталом колико је и сам Хиландар страдао од истраживача са лепљивим прстима?)