Krst kralja Milutina

[milospv]

Da li je slucajno neko u skorije vreme bio u Dubrovniku i video ovo?

View this content on Instagram

View this content on Instagram

Da li ga je uopste moguce videti uzivo?

 

[coco bill]

Zanimljivo...a zašto ovaj krst ima dve vertikalne daske?

 

[Aranko]

Нешто мало о томе пише овде.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Епископ_Григорије_II

 

[Сребрена]

"Mnoge su vojske prolazile ovim prostorom kroz Rašku oblast, gde je crkva bila bogata raznim relikvijama. Jedna od takvih relikvija je i krst koji je kralj Milutin poklonio ovoj crkvi, odnesen je u Dubrovnik, tamo se i danas nalazi", kaže protojerej Zoran Filipović u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/s...og-pazara-ziza-srpske-crkve-i-drzavnosti.html

 

[psmaniac]

Е ово је да човек пошизи, нико од комшија нас не воли а
неки нас и мрзе али зато воле све наше да присвајају и
по могућству прогласе својим.
Законоправило у Загребу, овај Милутинов крст у Дубровнику,
Милутинове мошти у Софији, Мирослављево јеванђеље у
Русији, имају ли они образа и части.
Да ли ми ишта од овога тражимо назад?

 

[Miki 75]

Miroslavljevo jevanđelje je u Srbiji, falila je jedna stranica koju je u 19 veku ukrao jedan ruski naučnik dok je boravio u Hilandaru.
Prošle godine je dogovoreno da i ta stranica bude vraćena u Srbiju.
A za krst je dobro da je bio u Dubrovniku, inače bi zauvek nestao, kao i hiljade drugih predmeta koje su Turci opljačkali prilikom zauzimanja Srbije.
Bukvalno su nas vratili na fabrika podešavanja.

 

[Gledston]

Miroslavljevo jevanđelje je u Srbiji, falila je jedna stranica koju je u 19 veku ukrao jedan ruski naučnik dok je boravio u Hilandaru.
Prošle godine je dogovoreno da i ta stranica bude vraćena u Srbiju.
A za krst je dobro da je bio u Dubrovniku, inače bi zauvek nestao, kao i hiljade drugih predmeta koje su Turci opljačkali prilikom zauzimanja Srbije.
Bukvalno su nas vratili na fabrika podešavanja.

Што су Турци отели, Турци су сачували у својим музејима, пре свега у Истанбулу. Турци су вас позивали небројено пута да дођете и истражујете, па сте код Турака нашли (и то случајно) своју најлуксузнију средњовековну повељу (Бањску хрисовуљу). Што нисте нашли, више имате да кривите себе него Турке, јер сте небројено пута одбијали икакву сарадњу (да не причам што и даље упорно одбијате сарадњу и са Гази Хусрев-беговим вакуфом у Сарајеву). Но, наравно да то нећете учинити, јер је лакше да за све кривите зле Турке. Зато ваљда стално и гушите покушаје рађања османистике као озбиљне науке.

Колико су Вам докумената које су опљачкали вратили само цивилизовани Немци у 20. веку?

 

[хан Ацо]

Zanimljivo...a zašto ovaj krst ima dve vertikalne daske?

Ovoj krst je madjarski.
https://en.wikipedia.org/wiki/Cross_of_Lorraine

The Cross of Lorraine came from the Kingdom of Hungary to the Duchy of Lorraine.

 

[Lesandar]

Ovoj krst je madjarski.
https://en.wikipedia.org/wiki/Cross_of_Lorraine

Ne brabonjaj. To je patrijaršijski krst najvišeg ranga. Prvo se pojavio kod Upravde. Srbi ga koriste od 8. veka.

 

[Ројалиста]

A za krst je dobro da je bio u Dubrovniku, inače bi zauvek nestao, kao i hiljade drugih predmeta koje su Turci opljačkali prilikom zauzimanja Srbije.

Турци, Немци, Мађари или Бугари. Или би и самом непажњом Срба на неки начин пропале. Али неспорна је чињеница је и да је небројено културно благо растурено по целом свету захваљујући свакој несрећи која нас је у историји задесила. Питање је како се и тренутно старамо о највреднијем културном благу које је у Србији.

У сваком случају, прво морамо поћи од себе и онога што је код нас, па онда евентуално покушати вратити у Србију нешто што је из ње однето, а повремено се у иностранству нађе на продаји, или открије да је одвежено као ратни плен у неком од ратова из прошлог века, па данас чами по неким мрачним архивима и подрумима, без користи онима код који се налази.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Турци, Немци, Мађари или Бугари. Или би и самом непажњом Срба на неки начин пропале. Али неспорна је чињеница је и да је небројено културно благо растурено по целом свету захваљујући свакој несрећи која нас је у историји задесила. Питање је како се и тренутно старамо о највреднијем културном благу које је у Србији.

У сваком случају, прво морамо поћи од себе и онога што је код нас, па онда евентуално покушати вратити у Србију нешто што је из ње однето, а повремено се у иностранству нађе на продаји, или открије да је одвежено као ратни плен у неком од ратова из прошлог века, па данас чами по неким мрачним архивима и подрумима, без користи онима код који се налази.

Sada čitah malo od Okuke o predmodernoj srpskoj književnosti u Bosni...u vreme kratkotrajne ideje protestantizacije Srba, kada se kod naših luterana bila javila ideja pod inspiracijom rimokatoličke misije.

Jovan Maleševac i Matija Popović su na magarcu celi tovar srpskih knjiga prebacili iz Ljubljane u Urah (Virtemberg) 1561. godine, dok je oko slovenačkog reformiste Primoža Trubara postojala ideja za opštiju luteransku slovensku misiju. Pravoslavni sveštenici se iduće godine vraćaju u svoju postojbinu u Bosni, ali bez knjiga.

 

[Miki 75]

Sada čitah malo od Okuke o predmodernoj srpskoj književnosti u Bosni...u vreme kratkotrajne ideje protestantizacije Srba, kada se kod naših luterana bila javila ideja pod inspiracijom rimokatoličke misije.

Pogledajte prilog 599773

Jovan Maleševac i Matija Popović su na magarcu celi tovar srpskih knjiga prebacili iz Ljubljane u Urah (Virtemberg) 1561. godine, dok je oko slovenačkog reformiste Primoža Trubara postojala ideja za opštiju luteransku slovensku misiju. Pravoslavni sveštenici se iduće godine vraćaju u svoju postojbinu u Bosni, ali bez knjiga.

Prvi put za ovo čujem. Za koje krajeve je bio vezan protestantski pokret među Srbima?
Zar nije Bosna 1561 već uveliko bila pod Turcima?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvi put za ovo čujem. Za koje krajeve je bio vezan protestantski pokret među Srbima?
Zar nije Bosna 1561 već uveliko bila pod Turcima?

Usled strahovitih vremena koje je Mehmed-paša Sokolović doveo, počelo je sa odumiranjem kulturne delatnosti, pa tako i štamparske. U sklopu toga, štamparije se (pre gašenje, kao poslednji pokušaj) sele u rumunske, nemačke i mletačke zemlje. U ovom konkretnom slučaju, dijak Jovan od Maleševaca je otišao da radi prvo u Ljubljani. No, kao što se u to vreme javila ideja u Vatikanu da popuni taj prazan protost, neki protestanti će dobiti inspiraciju tu da ne bi možda protestantska reforma kod balkanskih pravoslavnih hrišćana bila uspešnija od unijatskih poduhvata. Slovenački reformator i začetnik njihovog štamparstva na narodnom jeziku Primož Trubar, biće ključan u toj zamisli. U tu svrhu se srpska štamparija u Ljubljani premešta u Urah, gde bi bezbedno cvetala (i ona i celi projekat) pod patronatom virtemberškog vojvode Krištofa (1550-1568).

Nešto su srpski popovi verovatno usput i vratili, noseći u ruci, ali s obzirom na skromna razrešenja i okolnosti, veliki broj ćirilske zaostavštine koji su poneli kao autografe za štampu i obradu ostao je u Bad Urahu.

 

[Ројалиста]

Sada čitah malo od Okuke o predmodernoj srpskoj književnosti u Bosni...u vreme kratkotrajne ideje protestantizacije Srba, kada se kod naših luterana bila javila ideja pod inspiracijom rimokatoličke misije.

Pogledajte prilog 599773

Jovan Maleševac i Matija Popović su na magarcu celi tovar srpskih knjiga prebacili iz Ljubljane u Urah (Virtemberg) 1561. godine, dok je oko slovenačkog reformiste Primoža Trubara postojala ideja za opštiju luteransku slovensku misiju. Pravoslavni sveštenici se iduće godine vraćaju u svoju postojbinu u Bosni, ali bez knjiga.

Супер си то нашао, занимљива и тема, и место, и време дешавања.

 

[Miki 75]

Што су Турци отели, Турци су сачували у својим музејима, пре свега у Истанбулу. Турци су вас позивали небројено пута да дођете и истражујете, па сте код Турака нашли (и то случајно) своју најлуксузнију средњовековну повељу (Бањску хрисовуљу). Што нисте нашли, више имате да кривите себе него Турке, јер сте небројено пута одбијали икакву сарадњу (да не причам што и даље упорно одбијате сарадњу и са Гази Хусрев-беговим вакуфом у Сарајеву). Но, наравно да то нећете учинити, јер је лакше да за све кривите зле Турке. Зато ваљда стално и гушите покушаје рађања османистике као озбиљне науке.

Колико су Вам докумената које су опљачкали вратили само цивилизовани Немци у 20. веку?

Baš im hvala što su nas opljačkali, a sada nas velikodušno pozivaju da delić toga vidimo u NJIHOVIM muzejima.
Pretpostavljam da se tamo mogu videti i predmeti iz srpske kraljevske riznice ili blago opljačkano iz Dečana.

 

[Gledston]

Baš im hvala što su nas opljačkali, a sada nas velikodušno pozivaju da delić toga vidimo u NJIHOVIM muzejima.
Pretpostavljam da se tamo mogu videti i predmeti iz srpske kraljevske riznice ili blago opljačkano iz Dečana.

Од других не можете ни то видети. Срби су довољно током 20. века показали колико су способни да чувају сопствено наслеђе. Да није било турског/османског музеја, једног мађарског и једног пољског истраживача, до данас не бисте видели једну од својих најзначајнијих хрисовуља. Ваши су научници, претпостављам, више били заузети склапањем фантазмагорија о ропству под злим Турцима.

 

[Lesandar]

Од других не можете ни то видети. Срби су довољно током 20. века показали колико су способни да чувају сопствено наслеђе. Да није било турског/османског музеја, једног мађарског и једног пољског истраживача, до данас не бисте видели једну од својих најзначајнијих хрисовуља. Ваши су научници, претпостављам, више били заузети склапањем фантазмагорија о ропству под злим Турцима.

Sumnjam. Ipak mislim, da nije bilo Turaka da bismo danas leteli na Mars sa srpskog kosmodroma na Kritu.

 

[qvey]

Dobri Turci...ha..ha..ha...Niko mrsno ka Turcin..Neslaze...nar. poslovica..

 

[Gledston]

Dobri Turci...ha..ha..ha...Niko mrsno ka Turcin..Neslaze...nar. poslovica..

Због таквог става ћете вечно имати рупу од пар векова у историографији; читајући овај форум, додуше, рекао бих да вам то ни најмање не смета: навикли сте на наративе без аргументације.

 

[Miki 75]

Због таквог става ћете вечно имати рупу од пар векова у историографији; читајући овај форум, додуше, рекао бих да вам то ни најмање не смета: навикли сте на наративе без аргументације.

Reci mi molim te da se zaj...š?
Jer, ako se ne zezaš, ovo što ti pričaš je čist bezobrazluk.

Turci su UNIŠTILI Srbiju. Zemlju koja je u 15 veku proizvodila četvrtinu evropskog srebra.
Koja je bila dovoljno ekonomski jaka da angažuje najamnike iz Katalonije i Nemačke.
Zemlju u kojoj su rudari bili Sasi, a trgovci Dubrovčani i Kotorani.
Zemlju u kojoj je cvetalo zanatstvo i koja je doživela toliki uzlet da je Vizantijski car uzeo za ženu pripadnicu srpskog plemstva, čak ne ni pripadnicu vladajuće dinastije.
Zanatstvo je bilo na tako visokom nivou da je prvi javni mehanički sat u Moskvi 1404 napravio srpski zanatlija Lazar Svetogorac. To je par godina pre čuvenog astronomskog sata u Pragu.
Srbija je imala vladara-pesnika (Stefana Lazarevića), pravu renesansnu ličnost.

Dolaskom Turaka, zemlja je opustošena.
Stanovništvo čitavih gradova (Beograd na primer) je premeštano u udaljene krajeve carstva, a mnogi su prodati u roblje.
Šumadija je u nekoliko navrata ostajala bez većine stanovnika.
Gradsko stanovništvo je islamizovano.
Potomci tih ljudi su se identifikovali sa okupatorom i postali najveći neprijatelji svog naroda.

Pošto imaš pristup brojnim izvorima, muzejima, vakufima i ko zna čemu sve ne, sigurno imaš pristup i podacima o istorijskim ličnostima.
Navedi mi ime Srbina rođenog u Srbiji pod turskom okupacijom koji je postao poznat:
matematičar, pijanista, filozof, astronom, pesnik?

Sve nabrojano se može pronaći u Dubrovniku slobodnom od Turaka od 15-19 veka, koji je uvek imao 200 puta manje stanovnika od okolnih srpskih zemalja.

 

[Lesandar]

Reci mi molim te da se zaj...š?
Jer, ako se ne zezaš, ovo što ti pričaš je čist bezobrazluk.

Turci su UNIŠTILI Srbiju. Zemlju koja je u 15 veku proizvodila četvrtinu evropskog srebra.

Iz koje je dolazilo "srpsko platno" u bogate italijanske kuće.

 

[Gledston]

Reci mi molim te da se zaj...š?
Jer, ako se ne zezaš, ovo što ti pričaš je čist bezobrazluk.

Turci su UNIŠTILI Srbiju. Zemlju koja je u 15 veku proizvodila četvrtinu evropskog srebra.
Koja je bila dovoljno ekonomski jaka da angažuje najamnike iz Katalonije i Nemačke.
Zemlju u kojoj su rudari bili Sasi, a trgovci Dubrovčani i Kotorani.
Zemlju u kojoj je cvetalo zanatstvo i koja je doživela toliki uzlet da je Vizantijski car uzeo za ženu pripadnicu srpskog plemstva, čak ne ni pripadnicu vladajuće dinastije.
Zanatstvo je bilo na tako visokom nivou da je prvi javni mehanički sat u Moskvi 1404 napravio srpski zanatlija Lazar Svetogorac. To je par godina pre čuvenog astronomskog sata u Pragu.
Srbija je imala vladara-pesnika (Stefana Lazarevića), pravu renesansnu ličnost.

Dolaskom Turaka, zemlja je opustošena.
Stanovništvo čitavih gradova (Beograd na primer) je premeštano u udaljene krajeve carstva, a mnogi su prodati u roblje.
Šumadija je u nekoliko navrata ostajala bez većine stanovnika.
Gradsko stanovništvo je islamizovano.
Potomci tih ljudi su se identifikovali sa okupatorom i postali najveći neprijatelji svog naroda.

Pošto imaš pristup brojnim izvorima, muzejima, vakufima i ko zna čemu sve ne, sigurno imaš pristup i podacima o istorijskim ličnostima.
Navedi mi ime Srbina rođenog u Srbiji pod turskom okupacijom koji je postao poznat:
matematičar, pijanista, filozof, astronom, pesnik?

Sve nabrojano se može pronaći u Dubrovniku slobodnom od Turaka od 15-19 veka, koji je uvek imao 200 puta manje stanovnika od okolnih srpskih zemalja.

Погледај само у којој су држави поникле прве српске штампарије и на ком писму је сачуван најстарији српски речник; sapienti sat. Средњовековна Србија није била у стању да направи нити један широки демографски извор, па данас српски средњовековци морају да користе османске дефтере - да не причамо о нечему већем.

 

[Lesandar]

Погледај само у којој су држави поникле прве српске штампарије и на ком писму је сачуван најстарији српски речник; sapienti sat. Средњовековна Србија није била у стању да направи нити један широки демографски извор, па данас српски средњовековци морају да користе османске дефтере - да не причамо о нечему већем.

Iza Turaka je ostalo samo ono što je uspelo da se sakrije. Za neke stvari ni kamen na kamenu, a kamo li ono što je moglo da se spali. A lupetanje o knjigama kojih ne bi bilo bez ŠTAMPARIJE neću ni da komentarišem.

 

[Gledston]

Iza Turaka je ostalo samo ono što je uspelo da se sakrije. Za neke stvari ni kamen na kamenu, a kamo li ono što je moglo da se spali.

То су храбре речи из народа који је продао све своје златне печате из средњег века.

 

[Bastiani]

Погледај само у којој су држави поникле прве српске штампарије и на ком писму је сачуван најстарији српски речник; sapienti sat. Средњовековна Србија није била у стању да направи нити један широки демографски извор, па данас српски средњовековци морају да користе османске дефтере - да не причамо о нечему већем.

Ne razumem šta hoćeš da kažeš. Opšte je poznato da je prva srpska štamparija bila na Cetinju.