Dragoljub69
Na nekoliko mesta u Bibliji se najavljuje stradanje Hristovo-sam Isus svojim apostolima
o tome govori na Poslednjoj večeri I kaže da ne brinu I ne tuguju...
Ako je to njegov plan I ako je to znao -planirao kao Bog unapred,da li su u tom slučaju
razni teolozi malo skrenuli jer je jasno da je Isus sam odradio scenario koji je isplanirao?!
Kakve veze ima tada zahtev Jevreja da razapnu Isusa,a ne Varavu?Nije li Isus namerno
izazvao gnev priprostih Jevreja na čelu s Kaifom,vrhovnim sveštenikom?
Ako je Isus znao šta I kako će biti,nije li on osudio Jevreje I smestio im?
Da li je to bila poštena igra s Isusove strane da navede Jevreje da traže njegovo razapinjanje?
Mislim da je ovo veoma ozbiljno pitanje koje treba jednom već raščistiti!
Naročito odgovornost današnjih Jevreja!
Pogotovu što I nije bilo ubistva,jer se ispostavilo da Boga I nije moguće ubiti-uskrsnuo je!
Kako današnji Jevreji mogu odgovarati za neko nedelo svojih predaka?
Molim da se anti-Semite uzdrže od svojih nebuloza-ovo je vise pravno pitanje!
Извињавамо се што је овај пост мало подужи, али тема је важна, па...
У другом делу Библије истиче се чудесно зачеће Џонатаново, где је Марији која је у то време била virgo intacta, тј. девица, речено да ће затруднети директно од стране Светог Духа. Шта је тачно Свети Дух не зна се, али можемо претпоставити да је у питању једна врста божанског бића – свести. Иначе, овај део о безгрешном зачећу свештеници вековима користе, како би верницима наметнули комплекс кривице и тако их држали у ропству.
Истина о Џонатановом зачећу је пак много једноставнија и у питању је прича која се дешава широм планете, где се Марија на први поглед заљубила у путујућег трговца Џонатана који јој је обећао да ће је венчати и остати да живи са њом у селу. Чекајући његову породицу да дође на заказано венчање постали су љубавници, након чега је Марија остала трудна, а убрзо након тога он је нестао из села.
У то време спавати са мушкарцем пре брака било је незамисливо, а уколико би девојка остала и трудна, имала је три избора:
да изврши самоубиство
да постане анимир-дама
да се уда за удовца
Марија је изабрала треће решење, удавши се за постаријег удовца Јосифа. Када се породила, дечаку је дала очево име како би је подсећао на њега, јер га је читавог живота искрена волела и поред тога што је напустио.
Након што је хришћанство постало званична религија Римског царства, све друге религије забрањене су, а њихови храмови порушени, па су противници хришћанства чињеницу да је Џонатан био ванбрачно дете користили у међусобним свађама.
Зато је хришћанска црква измислила причу о његовом небеском оцу и безгрешном зачећу.
Многа деца рођења из љубави на први поглед лепша су, паметнија и добродушнија од својих вршњака, што је био случај и са Џонатаном. Због ових особина читаво село га је волело, због чега није осећао бол услед недостатка оца. Џонатана су волели и јудаистички свештеници, јер је врло рано показао завидно знање у проучавању светих књига њихове религије, но, интелигентном дечаку религијски списи нису могли дати одговоре на питања за којима је трагао. Зато је у својој 16 години закуцао на врата манастира у коме су живели Есени. Есени су били трећа секта унутар јудаизма и за разлику од Рабина и Фарисеја нису деловали унутар цркве, већ су живели у издвојеним манастирима бавећи се медитацијом, траварством и духовним исцељењем. Вести о Џонатану и раније су стизале до њих, па су на његову молбу за пријем у есенску заједницу одговорили потврдно.
Џонатан је у есенском манастиру провео следећих 16 година током којих је досегао Просветљење, да би извесно време након тога поверио свом духовнику како осећа потребу да своја духовна искуства подели са народом, након чега му је одобрено да напусти манастир. Манастир је напустио онако како је у њега и ушао - само у одећи коју је имао на себи. Његов повратак кући донео је пуно радости Марији, која је донекле била умањена његовом одлуком да се не жени, но, након толико година њен вољени син се вратио кући, чиме њеној срећи није било краја.
Многи у селу сећали су се омиљеног дечака Џонатана и били су заинтересовани да чују шта се то дешавало са њим током протеклих година. Џонатан им је испричао где је провео године, говорећи им при том о својим духовним искуствима и спознајама. Многима - нарочито млађима, свидела се његова појава и духовна искуства о којима је говорио, мада их нису у потпуности разумели, јер су се разликовала од учења јудаистичке цркве. Једна од заинтересованих била је и девојка која се звала попут његове мајке - Марија, и једном приликом након завршеног окупљања на тргу, замолила га је да је отпрати до куће и успут јој објасни неке делове духовних спознаја који јој нису били јасни. Џонатан је радо пристао и у причи су дошли до њене куће, након чега га је позвала у свој дом како би наставили разговор о духовности. Послужила је закуску и вино разблажено водом у које је додала одређену количину афродизијака. Пријатна и опуштена атмосфера, уз укусну храну, вино зачињено афродизијаком и блискост лепе Марије, учинили су да постану љубавници. Извесно време након тога Марија га је обавестила да је остала трудна, након чега је он одлучио да је ожени.
Иако непланиране, Џонатан је женидбу и очекивано рођење детета прихватио филозофски сматрајући да његове супружничко-родитељске обавезе неће негативно утицати на мисију проближавања духовности људима. Ово се показало тачним, али су његови јавни семинари о духовности почели да сметају свештеницима јудаистичке цркве. Како је у то време Јудеја била окупирана од стране тадашњег Нацистичког Светског Поретка оличеног у Римском Царству и италијанима, Јевреји су покушавали да се ослободе њихове окупације. Власт је била у рукама јудаистичких свештеника подељених на садукеје и рабине, који су представљали религијске, државничке, судске, полицијске... и сваке друге вође. Били су потчињени италијанима, што значи да су били део окупационог режима. Но, међу Јеврејима су деловали и Зилоти, који су организовали побуне против италијана. Џонатан који је тада почео да исцељује народ привлачио је не само њихову, већ и пажњу италијана и јудаистичких свештеника, али и Зилота. Зилоти су схватили да га могу искористити као иницијалну капислу која ће дићи народ на побуну, јер је својом појавом и духовним даровима које је испољавао одговарао опису Месије-спаситеља, најављиваног у њиховим светим књигама.
Како би пак спречили побуну, италијани су јудаистичким свештеницима рекли: „Џонатана морамо што пре уклонити, јер спрема нараод на побуну, зато нађите му било какву кривицу, како бисмо имали повода да га ухапсимо и погубимо“.
Рабини којима је Џонатан као духовника само сметао, пронашли су му кривицу да се представљао као божији син, што је по јудаистичком закону био смртни грех. Зато су тражили од италијана да га ухапсе и осуде.
Италијани су то учинили и осудили га на смрт, иако је јеврејски народ захтевао да га ослободе, а да уместо њега казне Барабу који је починио бројне крађе и убиства, но, Пилат је остао неумољив – побуњеници морају бити заплашени његовом смрћу. Зато је јавно бичеван, „крунисан“ трновом круном, огрнут прљавим комадом тканине уместо плашта и присиљен да улицама вуче крст на коме ће бити распет, како би народ видео да од „месије“ нема помоћи. Док је пролазио улицама вукући крст Јевреји су пљували и вређали италијанске војнике, али су њихове војне снаге биле толико јаке да се његово ослобађање није могло спровести, те је под јакоим обезбеђењем одведен на брдо Голгота, где је разапет на крст на коме је доспео у стање привидне смрти.
Наиме, како су знали да је због јаких војних снага његово ослобађање немогуће, Зилоти су направили инцидент, током кога се једна њихова чланица пробила до Џонатана, дајући му да попије чашу „воде“. Међутим, уместо воде у чаши је био напитак који особу доводи у стање привидне смрти, те су чувари који су обезбеђивали крст са распетим Џонатаном сматрали да је преминуо. Зато су га скинули и однели у једну врсту гроба-капеле у коју су преминули осуђеници смештани, док породица не би дошла да преузме њихово тело. Капела је имала вентилациони отвор кроз који су Зилоти ушли и однели омамљеног Џонатана, a убрзо након тога раширили причу да се „узнео на Небо“. Они су га пак неговали у свом склоништу, што су и јавили обема Маријама, а оне су то поверили малој Сари, јер је била потресена очевом смрћу. Сара се поверила једној другарици, што су италијани сазнали и њихову кућу ставили под присмотру, па су их Зилоти заједно са Џонатаном бродом послали за Француску.
У Француској породица је живела тих и повучен живот на своме имању у околини Дижона, не дружећи се превише са мештанима. Након доласка у Француску, однос између супруге Марије и Џонатана на његов захтев постао је пријатељски, што значи да више нису делили заједничку постељу и Џонатан је одбијао да учествује у зачињању деце. У прво време Марији ово није било право, али када је видела да је упоран, прихватила је такав начин живота. Џонатан је време проводио бавећи се медитацијом и размишљањима о проживљеном и није покушавао да своја духовна сазнања пренесе локалним житељима. Умро је у 92-ој години, супруга Марија 8 година пре њега, а мајка Марија 20 година пре ње. Ћерка Сара се удала, имала је велики број унучади и била веома омиљена у крају.
)
Ljudi su pokaazli koliko vole Boga 
I posle 2 veka neki ljudi se i danas slade njegovom smrcu i smatraju pobedom sto je on bio ubijen ili raspet kao mucenik 
