Kristalna noć - početak holokausta

ljuba miljkovic

Ističe se
Poruka
2.220
kristallnacht-004.jpg


Sjaj vatre obasjao je nebo iznad Njemačke u noći 9. studenoga 1938. godine, kada su nacisti dali prvu naznaku onoga što će se uskoro pretvoriti u holokaust, jedan od najvećih zločina u povijesti čovječanstva.

Događaj je ostao zapisan u povijesti kao Kristallnacht, Kristalna noć ili Noć slomljenog stakla, zbog tisuća porazbijanih prozora i izloga diljem Njemačke.

Te "kristalne" noći ubijeno je stotinjak osoba, a 30.000 njemačkih državljana uhićeno je, a zatim i odvedeno u koncentracijske logore, samo zbog toga što su pripadali "židovskoj rasi".

Njemački Židovi već su od 1935. bili diskriminirani u zemlji koju su smatrali svojom domovinom, ali i dalje su - sve do 9. studenoga 1938. - mislili da mogu nastaviti živjeti u Njemačkoj.

Priča o Kristalnoj noći počela je u listopadu 1938. godine, kada je 15.000 Židova poljskog podrijetla protjerano je iz Njemačke i iskrcano na poljskoj granici. Desničarska antisemitska poljska vlada, koja je govorila o vlastitome "židovskom pitanju", odbila ih je primiti, te je njih oko 5.000 ostalo na ničijoj zemlji.

U znak osvete sedamnaestogodišnji Herschel Grynszpan, kojem su protjerali roditelje, izvršio je 7. studenoga atentat na Ernsta von Ratha, konzula njemačkoga veleposlanstva u Parizu, ubivši ga hicima iz pištolja. Nacistička je stranka to proglasila dijelom svjetske židovske urote i u noći s 9. na 10. studenoga organizirani su "spontani" protužidovski izgredi.

Tijekom Kristalne noći uništeno je i opljačkano najmanje 7.000 židovskih trgovina, oskvrnjena su židovska groblja, te spaljeno 177 sinagoga. Vatrogasci koji su stizali na mjesta požara, dobili su naredbu da ne smiju gasiti požare.

Osim toga, nacistička je država njemačkim Židovima, kao kaznu za atentat, odredila novčanu kaznu od milijardu maraka. Istodobno je izdana naredba da se svi židovski dućani i poduzeća, koja su još postojala, predaju u "arijske" ruke. Preostali Židovi ostali su tako bez većine svog kapitala i praktički bili isključeni iz gospodarskog života Njemačke.

"Probudio me zvuk razbijanja stakla, kamen za kamenom razbijao je naše prozore. Rano ujutro, došli su po mog oca", sjeća se Margot Schwarz koja je 1938. imala 17 godina.

Kristalna noć bila je samo početak užasa koji su uslijedili. U listopadu 1941. godine nacisti su počeli deportacije u koncentracijske logore.

U Njemačkoj je prije Drugog svjetskog rata živjelo oko 600.000 Židova, a nakon 1945. ostalo ih je samo 12.000. Danas u Njemačkoj živi više od 110.000 Židova ili osoba židovskog podrijetla, te je tako Njemačka opet postala jedna od europskih zemalja s velikim židovskim zajednicama.

Unatoč oživljavanju židovske kulture, prema podacima Njemačko-izraelskog društva, u Njemačkoj još uvijek postoji jaki antisemitizam.

SEEbiz
 
Из Књиге ''Геноцид Жидова'' од В. Рутерфорда:

Слиједећи чин у драми нацистичког поретка је изазван изван Нјемачке. Седмога новембра 1938. седамнестогодишњи нјемачки Жидов, Хершел Гришпан, који је био у посјету ујаку у Паризу, дошао је у нјемачку амбасаду и затражио да га прими амбасадор, гроф Јоханес фон Велцек. Трећи секретар, Ернест фон Рат, упитао га је шта жели. Гришпан је извукао револвер и убио га тврдећи послије да је младог службеника амбасаде сматрао амбасадором. Много је сумљивих околности у вези с тим убојством: најприје тобожња атентаторова тврдња да је помислио како је један тако млад човјек амбасадор, друго, прихваћена претпоставка да међународни изасланици дочекују странке на стубишту, и треће, чињенице да је Рат био антинацист под присмотром Гестапоа. Надаље, сви знаци говоре да је провала насиља у Нјемачкој, која је попратила тај догађај, била је унапред припремљења. То уверење поткрепљује и чињеница што су се сви које би се могло оптужити као иницијатор насиља побринули за алиби.

Лист Фелкшер Беобахтер, који је под паролом ''Један Народ, једна Држава, један Вођа'' био гласноговорник службене партиске линије, донио уводник о убојству на сам дан убојства, 7. септембра. ''Очигледно'' писало је у уводнику, ''нјемачки ће народ умјети извући закључке из тога новога срамотнога злочина.'' Увечер, 9. новембра, Хитлер је у Минхену изашао на вечеру како би прославио Бирхале-уроту из 1923. Ту му је Јозеф Гебелс, министар прпаганде и неоспорно инспиратор, ако не и аутор уводника у Фелкшер Беобахтеру, саопћио да је одмазда-чиме је мислио на изгреде-већ почела.

Након Гебелсова говора присутнима је било несумљиво јасно како се од партиских лидера на свим новоима очекује да организују и надгледају ток нереда, али истодобно и пазе будно да их не индетифицирају као подстрекаче.Због тога су они слиједили пример својих вођа који због присутности на минхенској вечери нису могли бити повезани с нередима.

Једина особа која није имала био је Геринг-али је било провјерено да се он налазио у влаку који је путовао према Берлину, док је Рајнхард Хајдрих, једини који је сам могао осигурати ''персонал за изазивање нереда'' био у Нимбергу. Али постоји телепринтерска порука што је он послао тога дана и у којој је дао инструкције шефовима полиције што треба подузети за нереда, који ће вјероватно избити. У инструкцијама је било речено и то да треба пазити да аријска имовина не буде оштећена., да не буде пљачке у трговинима и становима, а демолирање је допуштено, али се не смје попалити она синагога с које би се пламен могао проширити на околне зграде. Друга порука што ју је отпослао један од његових помоћника наређивала је државној полицији да ухапси између 20 и 30 хиљада Жидова, посебно богаташа, и да се заплијени архиве у синагогама.

У току те ноћи страшан се торнадо сручио на Жидове свакога већег нјемачког града. уличне банде, неометане од полиције, опљачкале су и поразбијале 7500 трговина, запалиле најмање 171 стамбену зграду и готово 200 синагога, укључивши и ону у Нимбергу, граду у којем је у то вријеме боравио Хајдрих, Он је на вијест о томе пожару одглумио изненађење.

Ухапшено је само 117 судионика у нередима, али је 36 Жидова погинуо ( послије је тај број смртно страдалих порастао на 91) и 36 рањено. Двадесет хиљада притворено је ''због властите заштите''.Тако је ''спонтани бијес'' нјемачког народа због убојства неког незнаног дипломата у Паризу није сручио на Французе у Нјемачкој, већ на Жидове.
Од притворених Жидова којих 10.000 послано је у концентрациски логор Бухенвалд, одакле су многи изашли уз откупнину.

Ако Гришпан и није био у дослуху с Гестапоом, вјероватно га је испровоцирао какав агент провокатор како би омогућио оно што је добило назав Кристална ноћ. заправо су нереди потрајали дуже од тједан дана и пружали су још један изговор за нове акције против нјемачких Жидова, а та је прилика брзо била искориштена.

О Хитлеровој улози у Кристалној ноћи ништа се не зана са сигурношћу. У сваком случају његово је реагирање било типично за мржњу која је парализирала његову моћ расуђивања, јер је он отпрве и безувјетно прихватио жидовску кривњу за те нереде и послао диктата Герингу. У њему је наредио да се потруди како би се жидовско питање ''координирало и решило заувјек''.


Три дана након почетка изгреда ( 12. новембра), док се свјетина још вукла по улицама, Геринг је сазвао састанак у Министарству авијације да би се размотриле Хитлерове инструкције. Договарање нацистичких шефова прекинуло је изношење чињенице која је проистекла из нереда. Полазало се, наиме, да се су многе трговине, додуше, биле жидовске, али да су многе зграде биле власништво аријаца. тако су неки аријци претпјели милијунске штете на својој имовини, посебно због разбјеног стакла на излозима па су сада тражили накнаду од осигуравајућег друштава. Ако осигурнине буду исплаћене, осигуравајућа ће друштва банкротирати. А ако не буду исплаћене, озбиљно ће се пољуљати повјерење у нјемачко осигурање. На састанку је донето компромисно решење: Жидови ће платити опћинске глобе којима ће се исплатити штете-лијеп примјер нацистичких првила понашања- а представнику осигуравајућих завода који је био на том састанку Геринг је рекао нека припази да убудуће буде мање разбијених прозора.
 
Poslednja izmena:

Back
Top