Kriptovalute njihova sudbina

[Manga Hilux]

Kakva je sudbina kriptovaluta?​

Nedavna presuda osnivaču berze kriptovaluta FTX bacila je neprijatno svjetlo na tu industriju. Ali ako gledamo unaprijed, alati koji podržavaju blokčejn imaju moć da poboljšaju transparentnost i ojačaju pouzdanost finansijskog sektora

Foto: Reuters

Ari Juels

Esvar Prasad
20.11.2023. 09:01h
Meteorski pad Sema Bankman-Frida, diskreditovanog osnivača berze kriptovaluta FTX koji je nedavno u Njujorku osuđen za prevaru i pranje novca, prikazuje u ne baš prijatnom svjetlu ovo uglavnom neregulisano tržište. Dok su se očekivala čuda od blokčejn tehnologije koja pokreće kriptovalute, događaji u posljednjih nekoliko godina sugerišu da je industrija u ozbiljnim problemima.
Pored kriminalne aktivnosti koja je, 2020. godine, berzu FTX dovela do šokantnog kraha, i presude Bankman-Fridu početkom novembra, postoji i tužba američkih regulatora protiv najveće svjetske kripto berze Binance, koja je optužena za stvaranje "mreže obmana". Sudnji dan se očigledno približava ovoj industriji. Da li će kriptovalute uvijek biti magnet za prevaru i privredni kriminal ili će one vremenom transformisati i demokratizovati finansijski sektor?

Paradoksalna situacija postaje očigledna. Satoši Nakamoto (pseudonim kreatora bitkoina) došao je na ideju o čisto peer-to-peer verziji elektronskog novca nakon globalne finansijske krize 2008. godine, kada je povjerenje u vlade i centralne banke bilo na najnižem nivou. Ubrzo nakon lansiranja bitkoina 2009. godine, Nakamoto je napisao da je "glavni problem sa tradicionalnim valutama to što im je, da bi pravilno funkcionisale, potrebno maksimalno povjerenje". Ali, sistem koji je trebalo da eliminiše potrebu za povjerenjem među ljudima i povjerenjem prema tradicionalnim finansijskim institucijama, danas doživljava sopstvenu - krizu povjerenja.
Kriptovalute kao što su bitkoin ili etereum izgrađene su na računarskim kodovima i mrežama koje ne kontroliše niti njima upravlja nijedna centralna vlast. Prilično je impresivno to što ovakva decentralizacija zapravo funkcioniše. Transakcije se mogu obaviti bezbjedno bez prolaska kroz banke, kompanije za kreditne kartice ili druge finansijske institucije. U principu, takav sistem bi finansijske sisteme učinio manje podložnim riziku od prevare i manipulacije.
Nažalost, prevaranti i beskrupulozne kompanije koriste za svoje interese klijente i investitore zaljubljene u nove tehnologije. Čineći to, stavljaju po strani najvažniju inovaciju kriptovaluta - alate zasnovane na blokčejnu koji mogu povećati transparentnost i ojačati povjerenje u finansijski sektor. Pohranjeni na računarima širom svijeta i javno dostupni svakom čovjeku koji ima internet, blokčejni su digitalne "knjigovodstvene knjige" koje su nepromjenljiv zapis svih transakcija obavljenih u sistemu. Oslanjanje na algoritme, a ne na ljudsku interakciju, stvara pouzdan trag novca koji tradicionalna finansijska infrastruktura ne može da obezbijedi.
Kako smo došli do kriptoindustrije koja je često u suprotnosti sa svojim originalnim principima? Jedan od mogućih odgovora: svaka inovacija je neizbježno praćena špekulacijama i prevarama, posebno u ranim fazama njenog razvoja. U 19. vijeku banke su obmanjivale inspektore puneći ekserima svoje zlatne rezerve. Nedavno, u eri dot-coma vidjeli smo skandal sa Enronom, a biotehnološki bum donio je Elizabet Holms i njenu kompaniju Theranos.

Još jedan problem je to što platforme kriptoindustrije, koje su orijentisane na potrošače, primjenjuju stare načine poslovanja kroz tehnologiju koja je izmišljena da ih okonča. Na primjer, FTX je bio "berza", to jest kapija za kriptovalute na bazi blokčejna, ali se nije suštinski bavio upotrebom decentralizovanih tehnologija. Ima neke ironije u činjenici da većina vlasnika kriptovaluta čuva svoju imovinu na berzama, jer one zahtijevaju visok nivo povjerenja i svojstveni su im mnogi rizici tradicionalnih finansijskih institucija.
Iza kulisa, kriptoindustrija je već počela da koristi tehnologiju da preokrene tas na vagi nazad ka inovacijama. Jedan primjer za to je razvoj tehnologije "dokaz o rezervama" (Proof of Reserves), matematičke metode koja omogućava institucijama da verifikuju svoju kriptoimovinu. Takvi alati mogu pomoći u sprečavanju fijaska kakav je krah FTX-a, u kojem je nedostatak transparentnosti omogućio Bankman-Fridu da skriva svoje finansijske prevare.
Važno je to što su tehnologija Proff of Reserves i slični alati najpogodniji za kriptovalute, a ne za konvencionalnu finansijsku imovinu, uključujući američki dolar. Kao rezultat toga, ove tehničke inovacije su podstakle tradicionalne finansijske institucije (iste one koje je bitkoin trebalo da zamijeni) da podrže kriptovalute. Na primjer, JPMorgan planira da premjesti imovinu vrijednu bilione dolara na blokčejn, a monetarne vlasti razmatraju ideju o digitalnim valutama centralnih banaka koje bi koristile blokčejn tehnologiju za izdavanje digitalnih verzija fiat valuta.
Da, kriptoindustrija se suočila sa cijelim nizom izuzetno teških problema: veliki uticaj na životnu sredinu zbog "rudarenja", korišćenje bitkoina za ilegalne transakcije, nedostatak privatnosti i još mnogo toga. Međutim, kako pokazuje tehnologija Proof of Reserves, kriptozajednica sada izmišlja nove moćne načine da iskoristi inherentnu transparentnost i pouzdanost blokčejn tehnologije kako bi stvorila sigurniji i fleksibilniji finansijski ekosistem.
Dok je ovaj inovativni rad u toku, vlade širom svijeta istražuju načine da zaštite potrošače od ekscesa u kriptoindustriji. Ali trebalo bi da gledaju dalje od naslova: mora se tražiti uravnotežen pristup koji će omogućiti da ova izvanredna tehnologija postane zaista uspješna.
Juels je profesor na Cornell Techu, kodirektor je Inicijative za kriptovalute i ugovore (IC3)
Prasad je profesor ekonomije u Dyson School Univerziteta Cornell
Copyright: Project Syndicate, 2023. (prevod: N. R.)
https://www.vijesti.me/kolumne/682185/kakva-je-sudbina-kriptovaluta

 

[SajaBg]

Od početka zamišljen kao balon za naivne. Svaki ekonomista zna da novac ne može biti decentralizovan, odnosno može, ali to onda nije novac. Novac je deo monetarne politike i pod kontrolom države, onog momenta kada se neka država odrekne kontrole novca, gubi ekonomsku suverenost. Tako da kriptovalute nikada neće biti pravi novac već više kao neki kockarski proizvod za zabavu. Danas kupiš po jednoj vrednosti, sutra prodaš po drugoj, pa ako si dobio onda se hvališ, ako nisi onda se nerviraš i to je to... klasična kocka i ništa više od toga.

 

[CrveniGulas]

Slažem se u dobroj meri sa ovim što kažeš, ali da li je baš samo kocka, ili je bliže investiranju? Jeste rizično, ali ako znaš šta radiš, isplati se.

 

[SajaBg]

Slažem se u dobroj meri sa ovim što kažeš, ali da li je baš samo kocka, ili je bliže investiranju? Jeste rizično, ali ako znaš šta radiš, isplati se.

Pa kocka i investiranje su slične stvari, u oba slučaja možeš da dobiješ ili izgubiš. Radi se o veoma špekulativnoj "robi" pa otuda dolaze i tolike oscilacije u vrednosti. Mada ako imaš neke insajderske informacije i pratiš kretanja, može se zaraditi naravno.

 

[@BTCSRB]

Od početka zamišljen kao balon za naivne. Svaki ekonomista zna da novac ne može biti decentralizovan, odnosno može, ali to onda nije novac. Novac je deo monetarne politike i pod kontrolom države, onog momenta kada se neka država odrekne kontrole novca, gubi ekonomsku suverenost. Tako da kriptovalute nikada neće biti pravi novac već više kao neki kockarski proizvod za zabavu. Danas kupiš po jednoj vrednosti, sutra prodaš po drugoj, pa ako si dobio onda se hvališ, ako nisi onda se nerviraš i to je to... klasična kocka i ništa više od toga.

Šta ako unapred programirani protokol kontroliše monetarnu politiku i maksimalnu količinu u opticaju tog novca, a ne država? To može doneti suverenost korisnicima tog novca, a ne državi i ne nužno nauštrb države. Državi niko ne brani da ima svoj novac u obliku fiata i kontrolu nad njim. Ali nastankom Bitkoina država više neće imati monopol nad novcem i neće više država dekretom odlučivati kojim novcem će se koristiti njeni podanici. Slobodno tržište je iznedrilo za red veličine bolji i čvršći novac od papirnog fiat novca i evidentno je da ga sve više ljudi koristi - sviđalo se to državi i tebi ili ne. Država je sada primorana da se sa Bitkoinom i drugim kriptovalutama takmiči na slobodnom tržištu novca kao što je slučaj i sa drugim robama jer i novac je u suštini vrsta robe što je i bio slučaj kroz najveći deo istorije (zlato je odnelo pobedu nad drugim monetarnim medijumima).

Da li znamo kolika je količina fiat novca u opticaju i kolika će biti za 100 godina? Sa Bitkoinom to sa sigurnošću znamo.

Bitkoin svojim najvećim delom nije špekulativna roba pošto najveći deo držalaca Bitkoina to čini dugoročno bez namere da ga prodaju. 70% svih Bitkoin novčića nije izlazio iz ruku svojih vlasnika duže od godinu dana, a ti procenti su veliki i za duže periode. Nešto ne može biti špekulativna roba ako ga većina držalaca nabavlja sa namerom da ga čuva na dugačak rok i to ne da bi ga prodali ponovo za fiat novac nego da bi ga potrošili direktno za dobra i usluge što i jeste funkcija novca - sredstvo razmene.

Veliki broj držalaca Bitkoina aktivno štedi u tom medijumu i trudi se da živi bez dugova, troši manje od zarađenog i odvaja deo svoje plate svakog meseca za Bitkoin. Bitkoin je jedan od najboljih štednih mehanizama u svetu pošto je redovna kupovina Bitkoina svakog meseca ili nedelje (DCA - dollar cost averaging) u plusu čak i ako ste počeli da kupujete na samom vrhu na $69.000 novembra 2021. godine. Zapravo, svako ko je u bilo kom trenutku u istoriji Bitkoina počeo da radi DCA tokom vremena je u plusu, niko nije na gubitku iako je cena na oko -50% od rekordnog nivoa. Ovaj grafikon je iz juna meseca ali i dalje važi jer je sada cena na još većem nivou.

Dakle, prosta štednja u Bitkoinu svakog meseca je održala korak sa inflacijom u poslednje dve godine iako je ta štednja započena na rekordnoj ceni koja je sada na skoro -50% od rekorda.

Zaključak: o Bitkoinu i novcu ne znaš apsolutno ništa i nedostaje dovoljno poniznosti da počneš da učiš i napustiš narativ kojim su te država i mediji punili celog života o tome da jedino država mora da određuje šta je novac i koji novac sme da se koristi.

I nema apsolutno ničega što država i ti možete izgovoriti, napisati ili uraditi što može zaustaviti Bitkoin. Naravno, pokušaja zabrane je bilo i biće, pošteni ljudi koji ne žele da ih država kroz inflaciju i konfiskaciju pljačka će svakako nastradati ali Bitkoin kao protokol i pokret je nemoguće zaustaviti bez obzira koliko spinovali i širili neistine - oni koji imaju i uvećavaju životnu ušteđevinu u Bitkoinu će vremenom finansijski i na svaki drugi način mnogo bolje prolaziti od onih koji nemaju.

Srdačan pozdrav!

 

[SajaBg]

Šta ako unapred programirani protokol kontroliše monetarnu politiku i maksimalnu količinu u opticaju tog novca, a ne država? To može doneti suverenost korisnicima tog novca, a ne državi i ne nužno nauštrb države. Državi niko ne brani da ima svoj novac u obliku fiata i kontrolu nad njim.

Količina novca nije nešto što se može programirati, mora to neko da radi u zavisnosti od ciljeva koje želi da postigne. Treba da pokriješ novonastalu vrednost i treba da kontrolišeš inflaciju. Da ne pričam o umanjenju efekata kriza. Recimo kad je bio covid, ili još gore, u slučaju rata, ako nemaš poluge kontrole novca, ti si gotov. Prosto kontrola novca je neophodna za funkcionisanje države. Kako neko reče "Dajte mi kontrolu nad ekonomijom zemlje i baš me briga ko joj piše zakone".

Ali nastankom Bitkoina država više neće imati monopol nad novcem i neće više država dekretom odlučivati kojim novcem će se koristiti njeni podanici.

Neće država nego će privatnici

Znaš kako se kaže - od državnog monopola, jedino je gori privatni

Ti nisi spomenuo ali dozvoli ja to da uradim kako bi ljudima bilo jasnije. Vrednost kriptovaluta nije "Božija sudbina". Ne odlučuju nebeske sile da danas vredi ovoliko a sutra onoliko, već ponuda i potražnja, a nju kontrolišu veliki igrači. Zato kriptovalute i jesu špekulativne. Pa tako par velikih igrača koji se dogovore, mogu da menjaju vrednost neke valute tako što će veće svote novca da ubacuju ili povlače i time "šteluju" vrednost prema svojim potrebama. Kao rezultat toga dobijamo da će "sirotinja" zarađivati tako što će da nagađa buduću vrednost, pa će nakad da dobije a nekad da izgubi, a ovi bogati će unapred znati vrednost pa će uvek da dobijaju. Na kraju dobiješ situaciju da će se sve slivati prema njima, kao neka piramidalna šema.

Primer kontrole vrednosti ovoga imaš u nafti. Tamo nekoliko velikih igrača određuje cenu nafte. Pa kad hoće da bude niža, oni više proizvedu, kad im odgovara da bude viša, oni malo odmore sa proizvodnjom. I to ti je taj fazon. Štelujemo kako nam odgovara

Poenta priče je da ne možeš da napraviš "samoregulišući" novac. Tako nešto ne postoji. Možeš samo da biraš da li će novac kontrolisati država ili privatnici kapitalisti. Po meni je bolje da kontroliše država. Jer ako država loše radi, krene inflacija, ljudi se pobune i smeni se vlast. Vlast je pod kontrolom naroda. Međutim, ako novac prepustiš privatnicima kapitalistima, protiv koga ćeš da se buniš? Tako da je to glavni problem. Što bi se narod i država odrekli kontrole nad novcem zarad korporacija? To nema logike. Upravo treba da bude suprotno.

Da li znamo kolika je količina fiat novca u opticaju i kolika će biti za 100 godina? Sa Bitkoinom to sa sigurnošću znamo.

Pa to je i problem. Kao što rekoh, količina novca mora da "pokriva" vrednost proizvedene robe. Mora da se kreće shodno performansama privrede. Ne može da bude konstantna vrednost. Pre svega, moraš da razumeš šta je novac. Novac je samo zamena za robu. Ako ima više robe, mora da ima i više novca, ako ima manje robe, onda mora i da ima manje novca. U suprotnom se menja vrednost (dolazi do inflacije/deflacije).

I nema apsolutno ničega što država i ti možete izgovoriti, napisati ili uraditi što može zaustaviti Bitkoin. Naravno, pokušaja zabrane je bilo i biće, pošteni ljudi koji ne žele da ih država kroz inflaciju i konfiskaciju pljačka će svakako nastradati ali Bitkoin kao protokol i pokret je nemoguće zaustaviti bez obzira koliko spinovali i širili neistine - oni koji imaju i uvećavaju životnu ušteđevinu u Bitkoinu će vremenom finansijski i na svaki drugi način mnogo bolje prolaziti od onih koji nemaju.

Nema potrebe da se zaustavlja. To je zabava za zaludne i kao takva će nastaviti da postoji. Kazina i kladionice će uvek postojati, vole ljudi da se kockaju. Bitkoin ti je ista stvar, danas kupiš po jednoj vrednosti, sutra prodaš po drugoj, hvališ se prijateljima kako dobro prošao, budeš faca u društvu, vole to ljudi, nije sporno. Samo je bitno da znaš da to nije novac već proizvod kao i svaki drugi koji kupuješ pravim novcem.

 

[@BTCSRB]

Količina novca se može programirati i upravo je Bitkoin revolucionarni dokaz toga pošto nikada ranije nismo imali apsolutnu oskudnost. Upravo je to revolucionarni izum Satošija Nakamota - apsolutna oskudnost i tako nešto ne postoji u univerzumu pošto se sve može više proizvesti ali Bitkoin ne. Ljudska ruka može sve proizvesti ako postoji tražnja za tim, čak i univerzum u eksplozijama supernove može povećati količinu zlata u univerzumu. Bitkoin bez konsenzusa čvorova/nodova ne može niko umnožiti.

Slobodno tržište novca je iznedrilo oblik novca čija je količina unapred programirana na 21M novčića i ne može se menjati ukoliko ne postoji konsenzus nodova/čvorova. To naravno ne sprečava druge entitete da izdaju svoje oblike novca, ali će na kraju najbolji i najčvršći novac pobediti jer to je igra u kojoj pobednik uzima sve. Pobediće novac koji najbolje čuva vrednost kroz prostor i vreme, a to svakako nije fiat novac.

Tvoji zaključci o vrednosti kriptovaluta jesu tačni kada govorimo o altkoinima, nisu tačni kada govorimo o Bitkoinu. Zato što uporno ili prenebregavaš ili ne razumeš koncept apsolutne (digitalne) oskudnosti: zbog apsolutno ograničene količine novčića veliki igrači mogu kontrolisati cenu samo privremeno. Ako postoji na svetu par stotina hiljada "toksičnih" Bitkoin maksimalista koji akumuliraju BTC na svom "cold storage-u" bez obzira na trenutnu cenu i bez namere da ga ikada prodaju ili prodaju samo manji deo koji je dovoljan da im unapredi kvalitet života (da ne govorimo o trajno izgubljenim novčićima) - svi špekulanti i manipulatori cenom će vremenom ostajati sa zapravo manje Bitkoin novčića u posedu i prilikom sledeće manipulacije će moći manje novčića da dampuju na tržište i manje obore cenu. Zato je na dnu svakog bear marketa cena Bitkoina uvek bila veća nego na dnu prethodnog bear marketa. Uvek moraš da imaš na umu koncept apsolutne oskudnosti!

"Traders can only take your money if you sell", deo posta sa Bitcointalk foruma zahvaljujući kojem je nastao žargon HODL. I upravo je to razlog zašto ogroman broj držalaca Bitkoina ne prodaje jako dug vremenski period. U poslednjih godinu dana je cena skočila 100%, a 70% igrača nije prodalo svoje novčiće.

https://bitcoinmagazine.com/markets/dca-army-drives-1-million-bitcoin-price

Zato ne stoji poređenje sa naftom koju uvek mogu da dodatno proizvedu po potrebi i u skladu sa tražnjom. Ali zbog apsolutne oskudnosti Bitkoina i fiksne količine od 21 milion novčića, bez obzira koliko rasla tražnja, niko ne može proizvesti više od 21M Bitkoina i niko ne može u datom vremenskom periodu proizvesti više novčića nego što je programirano prema trenutnoj halving epohi koja je sada na oko 900 BTC dnevno, a otprilike od aprila 2024. će opasti na 450 BTC dnevno, pa 2028. na 225 BTC dnevno. Veliki igrači ne mogu napraviti više Bitkoina a da ne prekrše pravila protokola ali onda to više nije Bitkoin jer nodovi/čvorovi neće potvrditi takve blokove. Tako da su manipulacije poput onih sa naftom nemoguće jer je ponuda inelastična i ne postoji mehanizam kojim bi reagovala na tražnju. Teoretski, ukoliko niko ne prodaje osim majnera, a oni svake 4 godine mogu da proizvedu upola manje Bitkoina, cena obavezno ide gore čak i uz istovetnu tražnju, čak i uz manju tražnju ukoliko je ona manje od upola manja nego u prethodnom halving periodu. Ako je proizvodnja upola manja zbog halvinga, 25% manja tražnja opet dovodi do rasta cene.

Bitkoin jeste samoregulišići novac jer ga kontroliše protokol. Ako snaga rudarenja Bitkoina postane prevelika i blokovi kroz koje se izdaje novi Bitkoin i potvrđuju transakcije se prebrzo stvaraju (brže od 10 minuta u proseku), protokol podigne težinu rudarenja tako da se izdavanje blokova svede na prosečnih 10 minuta. I obrnuto - ako snaga rudarenja opadne i blokovi se izdaju u sporijem intervalu od 10 minuta, težina rudarenja opadne i "issuance" se ubrza. Na svakih 2016 blokova je taj "difficulty adjustment", na svakih 210.000 blokova je "halving" koji prepolovi količinu izdatih Bitkoina po bloku i na dnevnom, mesečnom, godišnjem nivou...

Niko ne brani državi, privatnicima i pojedincima da izdaju novac koji oni kontrolišu, samo je veliko pitanje da li će taj novac drugi koristiti, dobrovoljno ili pod prisilom. Najbolji novac zbog svojih karakteristika na kraju uvek pobeđuje.

Po meni, najbolji novac je onaj koji ne kontrolišu ni privatnici, ni država već transparentni i slobodni protokol otvorenog koda.

Problem je što danas gotovo i da nemamo razliku između države i korporacija pa narod u oba slučaja ne kontroliše novac. Narod bi trebalo da bude suveren ali to odavno nije. Vlast odavno nije pod kontrolom naroda, izborima se jako retko ili skoro nikada ništa ne menja jer su svi kandidati pod uticajem privatnog kapitala. Ako se i pojavi neki autsajder brzo bude "rešen" na raznorazne načine
.
To da količina novca mora da pokriva vrednost proizvedene robe je "tradicionalna" ekonomska škola stara tek stotinak godina. Svaka roba ima cenu koštanja, nenormalno je da današnji novac kojim se ta roba kupuje nema nikakvu cenu koštanja i da je njegovo izdavanje potpuno bez cene koštanja za centralne banke, odnosno može se štampati ni iz čega. Krajnji rezultat je sistem zasnovan na dugu koji je prezadužen do krajnjih granica i to je zapravo prava Ponzi šema i balon, a ne Bitkoin.

https://www.usdebtclock.org/

Kada je zlato bio dominantni svetski novac tako nešto nije postojalo gotovo 5000 godina. Najbolji primer su Amerika i svet sa kraja XIX veka. Ljudska inovativnost će uvek postojati i ljudi će uvek trgovati i proizvoditi bez obzira kakav oblik novca imali i nije im potreban centralni entitet koji će novac izdavati i voditi monetarnu politiku. Svakako. takvi inferiorni oblici novca će uvek postojati ali sa Bitkoinom imamo i oblik novca koji ima fiksnu količinu i inelastičan je prema kretanjima ekonomije i privrede pa ćemo videti koji oblik novca će pobediti na kraju. Da li novac koji konstantno gubi vrednost u odnosu na dobra i usluge koji u nedogled postaju sve skuplji i skuplji ili novac koji stalno dobija na vrednosti, a roba i usluge konstantno postaju sve jeftiniji i jeftiniji. Baš da vidimo koji od ta dva oblika novca će racionalni učesnik u ekonomiji radije izabrati. Tebi niko ne brani da koristiš novac koji je elastičan prema kretanjima privrede, ima nas koji smo odabrali suprotno.

https://www.profstonge.com/p/what-would-a-gold-standard-do-to

A to da je Bitkoin zabava za zaludne objasni "Fidelity-u" koji raspolaže sa 4-5 biliona (triliona) dolara sredstava i koji je već uvrstio Bitkoin u svoj portfolio uključujući i penzije i izdaje redovne ozbiljne izveštaje o tržištu:

https://www.fidelitydigitalassets.com/research-and-insights/bitcoin-first-revisited

Baš su Blackrock i Fidelity i ostali giganti zatrpali SEC sa zahtevima za Spot Bitcoin ETF da bi zadovoljili kockarski poriv miliona bogatih Amerikanaca ili možda svi traže izlaz sa fiat Ponzi broda koji polako ali sigurno tone zbog neodrživog nivoa prezaduženosti u sistemu?