- Poruka
- 178.059
Pismo francuskog vojnika sa Krima: Protiv Rusa uzaludno je boriti se!
Kada je Rusu u ruci puška sa bajonetom i drvetu bih savetovao da se skloni, napisao je vojnik svom prijatelju Morisu tokom Krimskog rata 1853.-1856.
„Naš major kaže da su oni (Rusi), po svim pravilima vojne nauke davno trebali da kapituliraju. Na jedan njihov top dode naših pet, na jednog njihovog vojnika dode naših deset. A da im vidiš oružje! Verovatno su naše dede koje su jurišale na Bastilju imale bolje oružje. Nemaju municije. Svako jutro žene i deca izlaze na bojno polje i skupljaju u džakove topovska zrna i municiju. Mi pocinjemo da pucamo. Da. Ovo navodi jedan francuski vojnik sa Krima u svom pismu prijatelju Morisiju u Parizu, koje je napisao tokom Krimskog rata 1853.-1856. godine.
"Nemoj se cuditi što pucamo na žene i decu, jer ta municija koju skupljaju je namenjena nama! A oni ne beže, žene pljuju na našu stranu a deca nam se plaze. Nemaju šta da jedu. Gledamo kako male komade hleba dele na petoricu. Odakle im snaga da se bore? Na svaki naš juriš oni odgovaraju kontra jurišem i prisiljavaju nas da se vratimo u utvrdenja. Morise, nemoj se smejati našim vojnicima, oni nisu plašljivi, ali kada je Rusu u ruci puška sa bajonetom i drvetu bih posavetovao da mu se skloni sa puta. Ja dragi Morise više ne verujem majoru, cini mi se da se ovaj rat nikada nece završiti".
"Juce pred mrak smo cetvrti put išli na juriš i cetvrti put odstupili. Ruski mornari (vec sam ti pisao o tome sišli su sa brodova i sada brane utvrdenja) pojurili su za nama. Ispred svih je jurio jedan mali cvrsti mornar, sa crnim brkovima i mindušom u jednom uvetu. Dvojicu naših je oborio, jednog bajonetom, a drugog kundakom i krenuo na treceg kada ga je šrapnel pogodio, ruka mu je odletela, a krv šiknula iz rane kao vodoskok. Napravio je još nekoliko koraka i pao baš ispred našeg rova. Uvukli smo ga kod nas i kako-tako prevezali mu rane i ostavili u zemunici. Još je disao: ”Ako ne umre do jutra, poslacemo ga u bolnicu, rekao je podnarednik, sada je kasno da ga nosimo.”
"Nocu sam se iznenada probudio, kao da me je neko gurnuo u snu. Dugo sam nepomicno ležao i nisam mogao da zaspim. Iznenada sam u uglu zacuo šuškanje. Upalio sam šibicu i neceš verovati ranjeni ruski mornar je dopuzao do bureta sa barutom i u ruci koja mu je ostala držao kresivo i kremen. Bled kao platno, sa stisnutim zubima pokušavao je poslednjim silama jednom rukom da izazove iskru. Malo je falilo da svi mi zajedno sa njim odletimo u vazduh. Skocio sam, išcupao mu iz ruku kremen i poceo da vicem neprirodnim glasom. Zašto sam vikao, kada je opasnost prošla? Veruj mi Morise, prvi put za vreme rata sam se uplašio. Ako se ranjeni iskrvareni mornar bez jedne ruke ne predaje vec pokušava da sebe i protivnika digne u vazduh – onda treba prekinuti rat. Protiv takvih ljudi je uzaludno boriti se”, završio je pismo vojnik.
Tako se bore Rusi. Do zadnjeg, do kraja, zrtvuju sve, ne predaju se nikad .
Zato ih niko nikad nije pobedio ....
Jer niko ne moze da istrpi sto Rus moze....
Koliko bese ono Napoleon poveo na Rusiju? 800.000 cini mi se a vratilo se kucama 20.000
Kada je Rusu u ruci puška sa bajonetom i drvetu bih savetovao da se skloni, napisao je vojnik svom prijatelju Morisu tokom Krimskog rata 1853.-1856.
„Naš major kaže da su oni (Rusi), po svim pravilima vojne nauke davno trebali da kapituliraju. Na jedan njihov top dode naših pet, na jednog njihovog vojnika dode naših deset. A da im vidiš oružje! Verovatno su naše dede koje su jurišale na Bastilju imale bolje oružje. Nemaju municije. Svako jutro žene i deca izlaze na bojno polje i skupljaju u džakove topovska zrna i municiju. Mi pocinjemo da pucamo. Da. Ovo navodi jedan francuski vojnik sa Krima u svom pismu prijatelju Morisiju u Parizu, koje je napisao tokom Krimskog rata 1853.-1856. godine.
"Nemoj se cuditi što pucamo na žene i decu, jer ta municija koju skupljaju je namenjena nama! A oni ne beže, žene pljuju na našu stranu a deca nam se plaze. Nemaju šta da jedu. Gledamo kako male komade hleba dele na petoricu. Odakle im snaga da se bore? Na svaki naš juriš oni odgovaraju kontra jurišem i prisiljavaju nas da se vratimo u utvrdenja. Morise, nemoj se smejati našim vojnicima, oni nisu plašljivi, ali kada je Rusu u ruci puška sa bajonetom i drvetu bih posavetovao da mu se skloni sa puta. Ja dragi Morise više ne verujem majoru, cini mi se da se ovaj rat nikada nece završiti".
"Juce pred mrak smo cetvrti put išli na juriš i cetvrti put odstupili. Ruski mornari (vec sam ti pisao o tome sišli su sa brodova i sada brane utvrdenja) pojurili su za nama. Ispred svih je jurio jedan mali cvrsti mornar, sa crnim brkovima i mindušom u jednom uvetu. Dvojicu naših je oborio, jednog bajonetom, a drugog kundakom i krenuo na treceg kada ga je šrapnel pogodio, ruka mu je odletela, a krv šiknula iz rane kao vodoskok. Napravio je još nekoliko koraka i pao baš ispred našeg rova. Uvukli smo ga kod nas i kako-tako prevezali mu rane i ostavili u zemunici. Još je disao: ”Ako ne umre do jutra, poslacemo ga u bolnicu, rekao je podnarednik, sada je kasno da ga nosimo.”
"Nocu sam se iznenada probudio, kao da me je neko gurnuo u snu. Dugo sam nepomicno ležao i nisam mogao da zaspim. Iznenada sam u uglu zacuo šuškanje. Upalio sam šibicu i neceš verovati ranjeni ruski mornar je dopuzao do bureta sa barutom i u ruci koja mu je ostala držao kresivo i kremen. Bled kao platno, sa stisnutim zubima pokušavao je poslednjim silama jednom rukom da izazove iskru. Malo je falilo da svi mi zajedno sa njim odletimo u vazduh. Skocio sam, išcupao mu iz ruku kremen i poceo da vicem neprirodnim glasom. Zašto sam vikao, kada je opasnost prošla? Veruj mi Morise, prvi put za vreme rata sam se uplašio. Ako se ranjeni iskrvareni mornar bez jedne ruke ne predaje vec pokušava da sebe i protivnika digne u vazduh – onda treba prekinuti rat. Protiv takvih ljudi je uzaludno boriti se”, završio je pismo vojnik.
Tako se bore Rusi. Do zadnjeg, do kraja, zrtvuju sve, ne predaju se nikad .
Zato ih niko nikad nije pobedio ....
Jer niko ne moze da istrpi sto Rus moze....
Koliko bese ono Napoleon poveo na Rusiju? 800.000 cini mi se a vratilo se kucama 20.000
