Krevet kroz istoriju

[Neprilagođena]

​

Odakle je potekao krevet i šta ovaj svakodnevni predmet može da nam kaže o nama samima?

1. Dušeci su postojali pre 77.000 godina​

Pećine nisu baš udobne, pa su ljudi spavali na dušecima koje su ručno pravili
Najstariji dokazi o dušecima potiču još iz kamenog doba, pre 77.000 godina,
kaže istoričar Greg Džener.
U pećinama Južne Afrike, ljudi su spavali na dušecima koje su ručno tkali.
„Pećine nisu bile previše udobne", kaže Greg, „postojali su insekti, bube... želeli ste da se udaljite od poda".
Dakle, „ima savršenog smisla" što su ljudi želeli da provode „vreme odmora" na izdignutoj površini.
Zato što su večerali u istom prostoru, „dušeci su posle nekog vremena postajali pomalo masni, tako da bi ih oni onda spaljivali.
Arheolozi su pronašli nekoliko slojeva pepela", kaže Greg.

2. Prvi kreveti bili su hrpice kamenja​

Škoti su u početku spavali na kamenju
Katalhojuk - u savremenoj Turskoj - „bio je prvi grad na svetu, još u neolitskom periodu, što je bilo pre 10.000 godina", kaže Greg, i
„ljudi su tamo imali izdignute platforme za spavanje."
Isto važi i za naselje Skara Brae u Orknisu (Škotska), starom 6.000 godina.
Tamo bi stanovnici „nagomilavali kamenje na kom bi posle ležali, a na njegovom vrhu ste mogli da napravite mali dušek"
Ove primitivne izdignute platforme suštinski su bile prvi kreveti.

3. Egipatski kreveti imali su rezbarene noge i mali nagib​

Bogati Egipćani dodavali su noge svojim krevetima, a one su bile „prelepo izrezbarene, sa životinjskim šapama na dnu četiri stuba, napravljenim uglavnom od drveta",
kaže Greg.
Ali u poređenju sa modernim krevetima, oni nisu bili vodoravni.
Umesto toga, obično su bili ulubljeni u sredini ili su se naginjali nadole kako bi stopala stajala niže od glave.
„To je značilo da su često imali graničnik za stopala kako bi vas zadržali da ne skliznete dole!"

​

 

[Neprilagođena]

4. Na Istoku, izdignuti krevet nije značio viši status​

U Japanu ljudi i dalje spavaju na podu, bez obzira na njihov društveni status
Na Zapadu, kao i među bogatim Kinezima, biti izdignut od poda počelo je da znači da ste višeg društvenog statusa.
Ali na drugim mestima bilo je sasvim drugačije:
u Japanu, tradicionalne tatami prostirke - popularne i dan-danas - nalazile su se na podu.
U nekim delovima Kazahstana je „i dalje uobičajeno spavati na podu umotan u vreće za spavanje poznate kao tušuki",
kaže Greg, „a to je zato što su oni tradicionalno nomadski narod i morali su da nose svoje šatore i krevete sa sobom.
Sada nastavljaju tu tradiciju."

5. Rimljani i Grci jeli su obroke u krevetu​

U Rimu i Grčkoj se u krevetima često ručalo
Rimski i grčki kreveti bili su višenamenski: koristili su se za spavanje, ali i u vreme obroka.
Ljudi bi se „opružili na krevetima postrance, tako da reč recline (opružiti se) potiče od grčke reči klínē za 'krevet'", kaže Greg.
To bi im omogućilo da posegnu i dohvate grožđe ili pokupe sa stola koju god đakoniju da požele.
Nema, dakle, potrebe da osećate grižu savesti kada sledeći put ponesete grickalice u krevet -
prosto idete stopama rimskih bogataša.

6. U srednjevekovne velike krevete stala bi čitava porodica i njeni gosti​

Bogate srednjevekovne porodice su imale velike krevete - poput ovog
U Srednjevekovnoj Evropi, većina siromašnih ljudi i dalje je spavala na slami i senu,
ali su bogati počeli da razvijaju nešto što se zvalo „veliki krevet".
To je bio „pozamašan komad nameštaja, za šta je slavan primer kasni elizabetanski Veliki krevet iz Vera u Velikoj Britaniji", kaže Greg.
Ti kreveti bili su „toliko ogromni, da ste mogli da smestite čitav fudbalski tim na njih".
Iako su delovali veoma čvrsto, „pravljeni su tako da lako mogu da se rastave i ponesu u sledeći zamak"
, kaže Greg, zato što bi se bogati seljakali po vikendicama i nosili njihove dragocene krevete sa sobom.

​

 

[Neprilagođena]

7. Izraz „spavati čvrsto" ima veze sa tim kako su pravljeni kreveti​

U indiji se prave vezani kreveti
Ovi rani moderni kreveti bili su od drveta u nogama i okviru -
ali preko sredine bi se nalazile izukrštane strune pravljene od prirodnih vlakana.
„Te strune bi se istezale i opuštale", kaže Greg, „tako da bi morale da se zategnu ako ste želeli lepo da spavate.
I odatle potiče izraz 'spavati čvrsto'."


8. Kreveti na četiri stuba bili su način pokazivanja statusa

Ovakvi kreveti i dan danas predstavljaju statusni simbol
U 15. i 16. veku došlo je do rođenja i popularizacije kreveta na četiri stuba.
„Imali su razvučen baldahin nad krevetom po imenu tester - Italijani su ih posebno voleli -
a bile su tu i debele zavese sa puno jastuka, gotovo ih pretvarajući u mala pozorišta", kaže Greg.
Ovi prelepi kreveti bili su i savršen način da se pokaže status, u najmanju ruku zato što je „vlasnik kreveta zahtevao da mu osoblje pomogne da se probije kroz draperije."

9. Krevet je nekad bio centar političkog života​

Jedna poprilično neskromna spavaća soba u švedskoj palati
„Rani moderni period čuven je po državnim krevetima", kaže profesorka Saša Hendli, stručnjakinja za ranu modernu istoriju (otprilike vreme između šesnaestog i devetnaestog veka koji je usledio posle Srednjeg veka) i spavanje tokom tog perioda.
„Dva monarha, koji su najzaslužniji za razvijanje te kulture na kraljevskim dvorovima bili su francuski Luj XIV u Versaju i engleski kralj Čarls II krajem sedamnaestog veka", kaže Saša.
Suština barokne političke kulture bila je teorija monarhije o 'božanskom pravu' (moć je dodeljivao lično Bog) i ideja da je moć države prisutna u fizičkom otelotvorenju kralja i kraljice - tako da što biste se više približili telu monarha i njegovoj intimnoj svakodnevici, to ste bili omiljeniji na dvoru.
„Za njih, krevet je bio centar političkog života", kaže Saša, „oni su ga koristili kao scenu na kojoj i oko koje je monarh vršio različite rituale da bi pokazao koje dvorjane voli najviše."
U Versaju su najomiljeniji dvorjani čak pozivani da gledaju kako se kralj budi i sprema za taj dan.

​

 

[Neprilagođena]

10. Kačenje noževa iznad kolevke za bebe protiv uroka​

U kulturi američkih domorodaca, hvatači snova su kačeni iznad kolevki i kreveta zbog zaštite -
ova tradicija je sada popularna širom sveta
Hrišćani su verovali da su dok spavaju ranjivi pred napadima duhova -
budući da su đavolove moći na vrhuncu tokom mraka.
Biblija je puna primera ljudi ubijanih na spavanju tokom noći, što je za posledicu imalo ogroman broj rituala pred odlazak na spavanje.
Pored molitve kraj kreveta, koja je bila najčešća, ljudi su imali omiljene amajlije i talismane pravljene od korala,
za koje se mislilo da mogu da vam sačuvaju život.
Nosili bi i vučje zube oko vrata a - uprkos očiglednoj opasnosti -
iznad kolevke za bebe kačili bi čelične noževe.
Metal se smatrao odbranom od natprirodnih napada.

11. Neki kreveti mogli su da imaju šest naslaganih dušeka​

U ranom modernom periodu, porodice su ulagale ogromnu količinu novca, vremena i resursa u krevete.
U svom testamentu, slavni engleski dramaturg i pesnik Vilijam Šekspir slavno je zaveštao svoj „drugi najbolji krevet" supruzi.
To je moglo da bude velikodušnije nasledstvo nego što biste na prvi pogled mogli da pomislite -
u ono vreme, krevet se smatrao vrednim porodičnim nasleđem koje se prenosilo sa generacije na generaciju,
umesto da se prepušta preživelom supružniku.
A u slučaju da se pitate za „najbolji krevet", vrlo je moguće da je on bio upadljivo istaknut negde drugde u kući,
verovatno u jednoj od soba u prizemlju.
U zavisnosti od toga koliko ste bitni bili, ovi kreveti mogli su da imaju između jednog i šest dušeka naslaganih jedne na druge,
a obično bi na krevet i njegove tekstile odlazila oko trećina vrednosti vaše imovine.
Čovek nije želeo da propusti priliku da se razmeće takvim bogatstvom: izlaganje vašeg „najboljeg kreveta"
bila je savršena prilika da pokažete posetiocima koliko vam dobro ide u životu i gde će oni spavati ukoliko požele da prespavaju kod vas.

12. Viktorijanci su uveli gvozdeni okvir kreveta da bi se borili protiv bolesti​

Čelični kreveti su počeli da se koriste jer su se smatrali čistijim od drvenih
Sve do devetnaestog veka, skoro svi kreveti - pogotovo u Evropi i njenim kolonijama - bili su napravljeni od drveta.
Ali 1860-tih, ljudi su počeli da postaju svesni bacila i drveni okviri za krevet -
koji su bili sjajna meta za vaške i bube - bili su zamenjeni gvozdenim.
Ove novi krevete bilo je lakše održavati i stoga su bili više higijenski.
A došlo je i do promene u izgledu dušeka i do nastanka dušeka sa žičanim oprugama.

​

 

[Neprilagođena]

13. Viktorijanci su izmislili dečju sobu​

Britanci su smatrali da deca treba da imaju posebnu sobu
Istorijski gledano, porodica je spavala na gomili u jednom krevetu.
Ali u Velikoj Britaniji, Viktorijanci su počeli istinski da se poigravaju idejom da ljudi treba da spavaju odvojeno.
Viktorijanski eksperti za zdravlje pisali su o tome da deca treba da spavaju podalje od roditelja
da im odrasli ne bi isisavali mladalačku energiju tokom noći!

https://www.bbc.com/serbian
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-49074311

 

[moonja..]

Ja se ložom na Japan, ne ono super strasno, al mnogo toga poštujem.

 

[PetarSamotnjak]

PROKURSTOVA POSTELJA

U celoj grčkoj mitologiji nema, sigurno, stravičnije osobe od Prokrusta, niti groznije sprave za mučenje od njegove čuvene postelje. On je bio veliki razbojnik, veći i grozniji od svih razbojnika u staroj Heladi, a, verovatno, i u celom tadašnjem naseljenom svetu. Bio je u ono vreme, a ostao je i do dana današnjeg, čuven po groznim mukama na koje je stavljao svoje žrtve. Pravo ime bilo mu je Polipemon, Prokoptas ili Damastes, ali su mu dali nadimak Prokrust – „onaj koji ljudima iz tela čupa noge i ruke”.

Taj ogromni, nezgrapni i ružni stvor u nakaznom ljudskom obličju i sa srcem krvožedne zveri primao je putnike namernike, ili ih je presretao na putu, vezao i odvodio u svoju pećinu kraj reke Kefisa, nedaleko od Eleusine. Tu ih je podvrgavao strašnim mučenjima i tako im oduzimao život. Svakoga je terao da legne u postelju. Ako je nesretnik bio malena rasta, stavljao ga je na veliki krevet, a zatim mu je – govoreći da ležaj mora biti po njegovoj meri kako bi se udobnije odmarao – čekićima istezao noge sve dok jadni čovek u groznim mukama ne bi izdahnuo. A kad bi uhvatio nekog dugajliju, stavljao bi ga u mali krevet, pa bi onda – sa istim obrazloženjem: da mu krevet, radi udobnosti, mora biti po meri – polagano seckao i skraćivao noge dok ne bi odrubio onoliko koliko su bile duže od kreveta. Tako su u Prokrustovoj postelji na jezivim mukama skončali mnogi nevini ljudi.

Ali, kako svakom zlu mora doći kraj, jednog dana ruka pravde prekinula je i Prokrustove zločine. Bila je to ruka jednog od najvećih i najpravednijih grčkih junaka, legendarnog Tezeja. Spasitelj ljudi od Prokrustovog nasilja zaslužuje da se o njemu i ovde nešto više kaže.

Tezej je bio nezakoniti sin atinskog kralja Egeja i Etre, kćerke kralja Piteja iz Trezena. Začet po volji bogova, zbog čega se pričalo da je božanskog porekla, odrastao je na dvoru svog dede po majci. Kad je napunio šesnaest godina, majka mu je otkrila tajnu njegovog rođenja u uputila ga u Atinu da traži oca. Brižni deda, kralj Pitej, savetovao mu je da krene morem kako bi izbegao zamke i opasnosti koje su mu pretile na kopnenom putu. Ali on je, želeći da dostigne slavu velikog Herakla, odlučio upravo suprotno: uputio se kopnom na daleko i neizvesno putovanje ka Atici. Krčeći sebi put, snažan i odlučan, usput je učinio više junačkih dela: savladao je nasilnika Perifeta u Epidauru, zatim je na Korintskoj prevlaci, u Kenhri, kaznio zločinca Sinida, koji je, poput Prokrusta, hvatao putnike namernike, vezao ih za omorike i žive rastrzavao. U Kromijonskom klancu ubio je divlju krmaču Feju, koja je, izgleda, bila prerušena žena razbojnik i savladao Maratonskog bika. Među Tezejeva najslavnija junačka dela ubraja se i ubistvo zlikovca Prokrusta. Usmrtio ga je na isti način kao što je i on ubijao svoje žrtve: stavio ga je u kratku postelju i polako mu seckao noge, sve dok nije, kao što je i zaslužio, izdahnuo na groznim mukama nestavši sa ovog sveta.

Po zlu zapamćeno, Prokrustovo ime ostalo je u ustaljenom izrazu Prokrustova postelja, koji simbolično označava „kruti kalup ili unapred zadatu proizvoljnu meru u koju se nešto želi nasilno da ugura”.