Kreativnost i ludilo

[Don Hose Fuentas]

Čitam ovde zamerke jednog učesnika diskusije koji kaže da izvesni pisac ne bi napisao to što je napisao da nije bio lud.

Izvesni psiholozi, psihijatri, doktori i ljudi iz slične branše, pišu knjige u kojima nalaze vezu između ludila i kreativnosti. I spominju se tu i neka granična stanja sa ludilom i neke nasledne psihičke bolesti i depresije svih vrsta, pa se pitam mora li čovek ludilom da plati svoju genijalnost.

No, to nije pitanje, već je pitanje u čijim se biografijama spominje ludilo (teška reć) i da li je ono uzrok ili posledica pisanja, slikanja, komponovanja?

 

[Fortune]

Genijalnost je ludilo!

 

[mizaca]

To moras pitati genijalne..........A ovdje su ti sve srednjaci ili cak ispod tog nivoa druze............

 

[BLAJBI]

Izmedju ludila i genijalnosti je samo jedna tanka granica koja ih odvaja.

 

[quentin]

Čitam ovde zamerke jednog učesnika diskusije koji kaže da izvesni pisac ne bi napisao to što je napisao da nije bio lud.

Izvesni psiholozi, psihijatri, doktori i ljudi iz slične branše, pišu knjige u kojima nalaze vezu između ludila i kreativnosti. I spominju se tu i neka granična stanja sa ludilom i neke nasledne psihičke bolesti i depresije svih vrsta, pa se pitam mora li čovek ludilom da plati svoju genijalnost.

No, to nije pitanje, već je pitanje u čijim se biografijama spominje ludilo (teška reć) i da li je ono uzrok ili posledica pisanja, slikanja, komponovanja?

Ludilo je ne samo teška, nego i pogrešna riječ. Veliki kreativci ponekad su ljudi teškog karaktera, ekscentrici koji ignorišu očekivanja okoline i slijede samo svoj kreativni impuls. Ipak, većina njih takvi su samo dok pišu. Izvan toga su normalni ljudi, sa normalnim ljudskim vrlinama i manama.
Priča o ludilu je nepotrebna mistifikacija, kao i ona o uticaju alkohola i droga na književno stvaranje. Baš bih volio da vidim nekoga ko je klinički lud da napiše jednu stranu kvalitetne proze.

Ali, kad se to pominje, sjetih se Roberta Valzera, kod nas nedovoljno dobro poznatog švajcarskog pisca. Elem, ovaj Valzer je napisao nekoliko knjiga, postao relativno poznat i potom doživio neku vrstu nervnog sloma, počeo da čuje glasove i sl (i, naravno, prestao da piše). Završio je u nekoj instituciji zatvorenog tipa gdje mu se stanje ubrzo sasvim stabilizovalo. Ljekari su htjeli da ga puste kući - ali on je odlučio da ostane u ludnici, do kraja života. Još dvadesetak godina je uživao u bolničkoj rutini, čitao novine i odlazio na duge šetnje.
Jednom ga je posjetio neki poštovalac i pitao ga da li piše. "Nisam ovdje da bih pisao, ovdje sam da bih bio lud", odgovorio mu je Valzer.

 

[Rayela]

Čitam ovde zamerke jednog učesnika diskusije koji kaže da izvesni pisac ne bi napisao to što je napisao da nije bio lud.

Izvesni psiholozi, psihijatri, doktori i ljudi iz slične branše, pišu knjige u kojima nalaze vezu između ludila i kreativnosti. I spominju se tu i neka granična stanja sa ludilom i neke nasledne psihičke bolesti i depresije svih vrsta, pa se pitam mora li čovek ludilom da plati svoju genijalnost.

No, to nije pitanje, već je pitanje u čijim se biografijama spominje ludilo (teška reć) i da li je ono uzrok ili posledica pisanja, slikanja, komponovanja?

Najpoznatiji i najcuveniji " luidak" bio bi po mom misljenju Helderlin jer je skoro 40 godina svog zivota bio zatocen u nekoj kuli jer je navodno bio
i opasan po svoju okolinu, ali tu nastaje ( izmedju ostalog ) i remek delo Hiperion.
U jednoj od strofa ( ja sada zaista samo po secanju, meni licno su te anticke teme strane) pesnik kaze ( opet moj prevod, drugi nemam)

Sve sto su ljudi hiljadama godina mislili i stvarali , nistavno je prema samo jednom trenutku ljubavi
i to je smisao naseg zivota

Martin Hajdeger o Helderlinu:



Zašto je u nameri da se pokaže suština poezije izabrano Helderlinovo delo? Zašto ne Homer ili Sofokle, zašto ne Vergilije ili Dante, zašto ne Šekspir ili Gete? U delima tih pesnika ipak je suština poezije čak izdašnije ostvarena nego u rano i naglo prekinu­ tom Helderlinovom stvaralaštvu.

Može biti. A ipak je izabran Helderlin, i jedino on. No može li se iz dela jednog jedinog pesnika pročitati opšta suština poezije? Ono opšte, što znači: nešto što je važno za mnoge slučajeve, kadri smo ipak da dobijemo samo uporednim razmatranjem. Zato je potrebno upoznavanje maksimalno moguće raznolikosti poetskog stvaralaštva i njegovih rodova.

Pri tom je Helderlinova poezija samo jedna među mnogima. Ni u kom slučaju ona sama nije dovoljna kao mera za određivanje suštine poezije. Stoga je naša namera već u polaznoj tački promašena. Na­ravno, dok god mi pod »suštinom poezije« shvatamo ono što je sabrano pod jedan opšti pojam koji tad na isti način važi za svaku poeziju. Međutim, to opšte koje tako za sve posebno isto važi, jeste uvek
ono što je ravnodušno, ona »suština« koja nikad ne može postati suštinskom. Ipak, mi tražimo upravo to suštinsko suštine; tražimo ono što nas goni na odluku da li ćemo, i koliko, ubuduće uzimati poeziju ozbiljno, da li ćemo, i kako, postavljati pretpostavke da bismo stajali u delokrugu poezije.

Helderlin nije odabran samo zato što njegovo delo kao jedno među ostalima ostvaruje opštu suštinu poezije. Jedini razlog toga izbora jeste poetski cilj koji nosi Helderlinovu poeziju: upravo stvaranje suštine poezije. Helderlin jeste za nas u jednom izvan­rednom značenju pesnik pesnika. Zato stavlja pred odluku.





A za nas koji citamo ne ovako zahtevne autore bio bi savrsen primer ludila najomiljeniji knjizevnik omladine ( moj nije nikada bio)
po imenu Herman Hese.

 

[Наутилус]

Najpoznatiji i najcuveniji " luidak" bio bi po mom misljenju Helderlin jer je skoro 40 godina svog zivota bio zatocen u nekoj kuli jer je navodno bio
i opasan po svoju okolinu, ali tu nastaje ( izmedju ostalog ) i remek delo Hiperion.
U jednoj od strofa ( ja sada zaista samo po secanju, meni licno su te anticke teme strane) pesnik kaze ( opet moj prevod, drugi nemam)

Sve sto su ljudi hiljadama godina mislili i stvarali , nistavno je prema samo jednom trenutku ljubavi
i to je smisao naseg zivota

A za nas koji citamo ne ovako zahtevne autore bio bi savrsen primer ludila najomiljeniji knjizevnik omladine ( moj nije nikada bio)
po imenu Herman Hese.

Или ово:
Када човек љуби он је сунце једно које све види, све обасјава; а не љуби ли, онда је тамни стан где гори мала задимљена светиљка.
Хиперион, или пустињак у Грчкој

 

[Елени]

Čitam ovde zamerke jednog učesnika diskusije koji kaže da izvesni pisac ne bi napisao to što je napisao da nije bio lud.

Izvesni psiholozi, psihijatri, doktori i ljudi iz slične branše, pišu knjige u kojima nalaze vezu između ludila i kreativnosti. I spominju se tu i neka granična stanja sa ludilom i neke nasledne psihičke bolesti i depresije svih vrsta, pa se pitam mora li čovek ludilom da plati svoju genijalnost.

No, to nije pitanje, već je pitanje u čijim se biografijama spominje ludilo (teška reć) i da li je ono uzrok ili posledica pisanja, slikanja, komponovanja?

Будући да си тему насловио исто као и Алберт Ротенберг своју књигу, вероватно ти није непознат. У сваком случају, у тој књизи ћеш наћи много потпуније одговоре од свега што је до сада на ту тему објављено код нас.

Креативност и лудило - нова открића и стари стереотипи

 

[Rayela]

Или ово:
Када човек љуби он је сунце једно које све види, све обасјава; а не љуби ли, онда је тамни стан где гори мала задимљена светиљка.
Хиперион, или пустињак у Грчкој

Njegov je svaki stih, svaka rec genijalna, ali osim tebe i jos nekolicine " insajdera" taj je genije danas pa skoro i nepoznat

 

[Наутилус]

А тек ово:

Истински бол надахњује. Ко се на беду своју попне, узвишеније стоји. И дивно је то, што тек у патњама осећамо слободу душе.

Из Хипериона

 

[Milan Mijailović]

Izmedju ludila i genijalnosti je samo jedna tanka granica koja ih odvaja.

Upravo tako! Aplaudiram jako a aludiram na genije tako što je meni meni ove kuhinje kao dva pedlja koje jedva petlja - pesnik i vesnik koji zna i Resnik, jer 503-jka vozi sve do njega a ta je brojka godina rođenja koja vodi do oslobođenja jer peti treći (05.03. - petog marta do kletog ne šparta - isti vesnik kao "čisti" pesnik :-)) doprinosi sreći:

503. vozi do Resnika (donedavno, i to "slavno" :-) - pesnika i vesnika, naizgled dvojicu za Svetu Trojicu jer "Tanka je linija što spaja, i razdvaja", da tek "Dugme belo" bude preveselo jer nije preselo - kao meni Resnik jer mu meni ne zna lešnik te sam "neuspešnik" :-)):

http://www.busevi.com/red-voznje/details/160-linija-503-vodovac-resnik-eleznika-stanica

A peti treći dan je sledeći:

Od moga rođenja godina se ne menja:

24.12.(1972) - 05.03 = :

07 (dana decembra) + 31 + 29 ('72 beše, da se SVI nasmeše - prestupna, jer baš mangupi znaju šta su prestupi) + 05 = 72 (po dan za godinu rođenja, kao godini svesvetskog oslobođenja da opet duplo ne ostane truplo, jer od tih dvaju pedalja u Raju je medalja od Samoga Kralja).

E, a veza - ne glumi Engleza (mada ugursuzi prave se Francuzi, a i to - kad objasnimo - nećemo d kasnimo :-)):

http://forum.krstarica.com/showthre...i-Mudrosti?p=30852397&viewfull=1#post30852397

A pozdrav je lep k'o NA kući crep (jer kad nije na njoj, ta NE lije ZNOJ, nego kiša, Bato, te napravi blato, ali TEŠKO - zlato! Jer zlatna prašina... :-), za konjem se diže jerbo ne gamiže, a ko je konj nek' uklanja vonj jer kad je u tuđoj vreći za spavanje, tada, Kapetane Nemo, ostajete nemo, jer Vas i kraće zadržavanje poput skutera ne vozi do Lutera jer ste promašili brod (ovde se glasi Nebeski svod), te na Titaniku imate paniku da vam ni Vern (a s' njim i Prešern) ne može pomoći kraj ovakve moći, taman da o ponoći Lun vam pripomogne, jer tad ONAJ kljun momački nije i merački - da se SVA publika osmeha domogne, i to jeDVA, kao od DVA pedlja, koje - KO li tako "petlja" - ala ima petlju ;-) - kad pođe u šetnju da napravi smetnju uz najmanju kretnju... Uh, koliko, diko, malo dišem dok se inspirišem :-)...

 

[Borac za prava zivotinja]

http://forum.krstarica.com/showthread.php/687743-Pisci-i-depresija

Ali, na ovoj temi nisam mislila na "ludilo".
Ludilo je teška reč. Ne mogu da zamislim teško psihički obolelog čoveka koji je u stanju da artikuliše svoje unutrašnje doživljaje. Barem ne u prozi.

Imala sam prijateljicu, obolelu od bipolarnog poremećaja, koja je padala u užasne krize kada, u nekim fazama bolesti, nije bila u stanju da piše. Govorila je da joj je za pisanje dovoljno zrno (kreativnog) ludila, a da su joj dva zrna previše.

E to (jedno) zrnce je, u stvari, neophodno.

 

[Milan Mijailović]

Upravo tako! Aplaudiram jako a aludiram na genije tako što je meni meni ove kuhinje kao dva pedlja koje jedva petlja - pesnik i vesnik koji zna i Resnik, jer 503-jka vozi sve do njega a ta je brojka godina rođenja koja vodi do oslobođenja jer peti treći (05.03. - petog marta do kletog ne šparta - isti vesnik kao "čisti" pesnik :-)) doprinosi sreći:

503. vozi do Resnika (donedavno, i to "slavno" :-) - pesnika i vesnika, naizgled dvojicu za Svetu Trojicu jer

Te je sad sve jasno (a nije opasno :-))...[/I][/I][/COLOR]

 

[Milan Mijailović]

''И као што рече Мартин Лутер, ништа се не може упоредити с ....жом у сопственој врећи за спавање.''

Уелбек: Платформа

Tako, zbog "Ulemeka" (da se sam ne ucmeka jer takav duel uz ovakvog beka - krilnog, te i silnog, nikada senilnog, a rado umilnog :-)) - naizgled "Legije" (zbog "DOBRE" strategije - da l' francuske legije stranaca radi konja vranaca, jer se ugursuzi MOŽDA zato, Bato, sad prave Francuzi ;-)), beše - da se, opet (puta stopet :-)), SVI nasmeše te na dobro reše - od Uelbeka odlična platforma (i to naftna, kao da je zlatna, jer spasava i rebus rešava ;-)) da nam Kapetana, u ime Milana - naizgled dvojice od Svete Trojice - PA sačuva od pastuva s' osmehom do uva, kad protuva ova gluva do nebesa gruva :-)!

 

[Levantino]

Samo "ludilo" je prilično neprecizan naziv koji bi trebao da objedini ponašanja koja odstupaju od ponašanja "tipičnog, "normalnog", "razumnog" čoveka. Ono okuplja i pojedince sa osobenostima u ponašanju i pojedince sa teškim disocijativnim mentalnim oboljenjima. No verovatno je nešto bolje definisati kao "ludilo" koje može imati i romantičan prizvuk, neprilagođenog i neshvaćenog pojedinca, nego kao "mentalnu bolest" koja predstavlja prilično fatalističku definiciju nečije psihe i samog života.

 

[Don Hose Fuentas]

Будући да си тему насловио исто као и Алберт Ротенберг своју књигу, вероватно ти није непознат. У сваком случају, у тој књизи ћеш наћи много потпуније одговоре од свега што је до сада на ту тему објављено код нас.

Креативност и лудило - нова открића и стари стереотипи

Ta knjiga mi je bila prva asocijacija kad je počela diskusija o tome da li nečije stvaralaštvo jeste takvo kakvo jeste zbog neke bolesti umetnika.
Naravno da je reč ludilo, koja je frekventna u svakodnevnom govoru, nepodesna za objašnjenje umetnikovog stanja duha.

Umetnost je ljudska delatnost koja zahteva bogat unutrašnji život, izvesnu duhovnu izolovanost od sveta, dobrovoljnu emigraciju iz svakodnevnih događaja i odlazak u svet mašte, pa zato umetnici slove za čudake. Lazu Kostića su za vreme njegovog boravka u Crnoj Gori Crnogorci zvali Mahniti Lazo. Takvo ime potiče otuda što su ga viđali da priča sam sa sobom dok u belom odelu šeta po krševitim planinama.

S druge strane, neki od umetnika su zbog prevelikog stvaralačkog rada sebe psihički iscrpljivali, a bilo je i onih koji su imali predispozicije da psihički obole. Među takvima je Gogolj koji je imao napade paranoje koja je okončana potpunim pomračenjem uma. Kad je pisao drugi deo romana "Mrtve duše" ustanovio je da u njegovom delu nema pozitivnih likova, pa je primerak romana spalio. Izjavio da ga je na pisanje romana nagnao sam đavo.

 

[BLAJBI]

Slikari Van Gog, Hueronimus Bosh, Salvador Dali....Ni jedan nije bio bas sasvim "cist", a stvorili su dela najvece svetske vrednosti...

 

[Елени]

Ta knjiga mi je bila prva asocijacija kad je počela diskusija o tome da li nečije stvaralaštvo jeste takvo kakvo jeste zbog neke bolesti umetnika.
Naravno da je reč ludilo, koja je frekventna u svakodnevnom govoru, nepodesna za objašnjenje umetnikovog stanja duha.

Umetnost je ljudska delatnost koja zahteva bogat unutrašnji život, izvesnu duhovnu izolovanost od sveta, dobrovoljnu emigraciju iz svakodnevnih događaja i odlazak u svet mašte, pa zato umetnici slove za čudake. Lazu Kostića su za vreme njegovog boravka u Crnoj Gori Crnogorci zvali Mahniti Lazo. Takvo ime potiče otuda što su ga viđali da priča sam sa sobom dok u belom odelu šeta po krševitim planinama.

S druge strane, neki od umetnika su zbog prevelikog stvaralačkog rada sebe psihički iscrpljivali, a bilo je i onih koji su imali predispozicije da psihički obole. Među takvima je Gogolj koji je imao napade paranoje koja je okončana potpunim pomračenjem uma. Kad je pisao drugi deo romana "Mrtve duše" ustanovio je da u njegovom delu nema pozitivnih likova, pa je primerak romana spalio. Izjavio da ga je na pisanje romana nagnao sam đavo.

Стендал је рекао да је „уметник човек помало меланхоличан и довољно несрећан". Меланхолија је психоза, али се сада говори о, условно речено, двама облицима меланхолије: благој - која је најчешће стимулативна за стваралаштво, и снажној - која делује паралишуће на уметника.
Са друге стране, кад је реч о неурозама (које су типичне за већину великих ствараоца), уметност делује исцељујуће. Кроз стварање уметник се лечи. Код Кафке су психички поремећаји (неуротични) били окидач страсти за писањем, којим је превазилазио своје реакције на трауме.

Ово о Лази Костићу ми је феноменално. Многи изразито паметни људи су разговарали сами са собом; то су, наравно, били луцидни разговори.

 

[BLAJBI]

http://forum.krstarica.com/showthread.php/687743-Pisci-i-depresija

Ali, na ovoj temi nisam mislila na "ludilo".
Ludilo je teška reč. Ne mogu da zamislim teško psihički obolelog čoveka koji je u stanju da artikuliše svoje unutrašnje doživljaje. Barem ne u prozi.

Imala sam prijateljicu, obolelu od bipolarnog poremećaja, koja je padala u užasne krize kada, u nekim fazama bolesti, nije bila u stanju da piše. Govorila je da joj je za pisanje dovoljno zrno (kreativnog) ludila, a da su joj dva zrna previše.

E to (jedno) zrnce je, u stvari, neophodno.

U slikarstvu je moguce.

H. Bos je ceo zivot ziveo u jednom seocetu i nije smeo nikada da izadje iz njega, a V. Gog je sekao uvo i slao prijatelju u pismu...

Ta dvojica su bili bas onako ..bukvalno ludi...

 

[Don Hose Fuentas]

Kad čitaš pisma Van Goga njegovom bratu Teu, ne možeš naći nijedan dokaz da ih je pisala unmo poremećena ličnost. U pismima Van Gog daje opise prirode koja ga nadahnjuje da slika, govori o slikarskim tehnikama, boji, umetnicima koje je upoznao, sve u svemu, to su pisma zdrave osobe koje ima poteškoće finansijske prirode.

Izvesni njegovi postupci su manijakalni i pojavili su se tri godine pre njegovog samoubistva.
U jednoj prepirci Van Gog baca čašu apsinta na Gogena. Nešto kasnije, napada ga na ulici sa britvom u ruci, a kad Gogen napušta kuću u kojoj su nekoliko meseci zajedno stanovali, u trenucima otrežnjenja, Van Gog dobija napad osećanja krivice. Još više gubi razum i sebi seče komad uva, a zatim ga u omotu odnosi u javnu kuću ženi s kojom je izvesno vreme živeo. Nakon toga Vinsenta smeštaju u bolnicu.

U bolnici se smenjuju se časovi depresije sa časovima pomame za slikanjem. Jenjava njegova inventivnost i neki od njegovih biografa to pripisuju manjku apsinta do koga nije mogao doći u toku lečenja.


Interesantno je da je i Pol Verlen pokušao na ulici da ubije Artura Remboa, takođe nakon apsint - pijanke.

 

[ahajac]

Pre dva dana odgledao sam Klimt, film o istoimenom slikaru koga je odlicno odglumio Dzon Malkovic I tip je bio lud ko struja.

 

[Don Hose Fuentas]

Pre dva dana odgledao sam Klimt, film o istoimenom slikaru koga je odlicno odglumio Dzon Malkovic I tip je bio lud ko struja.

Kad smo kod slikara, Salvador Dali je bio kod Frojda na psihoanalizi nakon koje je Frojd izjavio da ne može da mu odredi dijagnozu jer mu je um previše složen. Sam Dali je ludilo koristio kao smisao života. Bio je megaloman, ekscentrik i skandal majstor.
Francisko Goja je imao neuroze i košmare.
Tuluz- Lotrek je bio psihotičan.
Viljem Blejk, slikar i pesnik, u početku sledbenik Svedenborga, a kasnije tvorac svog filozofskog i pesničkog sistema, u svojoj sredini je okarakterisan kao ludak, mada su neki njegovi savremenici tvrdili da u tom ludilu ima nečeg zanimljivog.

Kad su završavali svoje delo, postali su psihotični Kopernik, Njutn, Kant, Stendal, Bodler.
Pitanje je da li su krize izazov i šansa za umetnika, ili pak krize nastaju kao posledice eruptivne stvaralačke energije.

 

[gost 88651]

Pomenuste li Bukovskog? Taj je bio lud ko džak kupusa.

 

[gost 88651]

Pitanje je da li su krize izazov i šansa za umetnika, ili pak krize nastaju kao posledice eruptivne stvaralačke energije.

ja mislim da je ovo drugo, pucanje pod pritiskom.