Kratka istorija torti - kako je ukusan dezert nekada izgledao

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Torte su čest i mnogima omiljeni gost najraznovrsnijih trpeza. Od nekadašnjih jednostavnih poslastica sa svega nekoliko sastojaka, slobodno možemo reći da su se torte danas razvile u ozbiljna umetnička dela.

Danas možete pronaći poslastice najraznovrsnijih oblika poput torte u obliku srca, ili torte sa motivima bliskim deci koje će zadovoljiti apetite sladokusaca, ali i krasiti stolove na mnogobrojnim svečanim događajima.

Kako je pravljenje torte nekada izgledalo, kako su kuvari kombinovali sastojke, kao i kada je nastala prva torta, saznajte u redovima ispod.
 

Prva torta - od kada datiraju prvi oblici ove ukusne poslastice​

Istorija slatkiša, kao i torti datira od davnina. Poznato je da su još Egipćani preoznali sva zadovoljstva koje slatkiši pružaju, te da su uživali u ukusima meda, oraha i suvog voća. Tadašnji kolači bili su pravljeni upravo kombinacijom ova tri sastojka koji su dodavani hlebu.

Neverovatno, zar ne?

Oslanjajući se na ove činjenice, možemo reći da je određena forma torte postojala još u Antičkom dobu. Međutim, reč torta vikiniškog je porekla i prvi put se pojavljuje tek u 13. veku u Oksfordskom rečniku. Prve forme torti koje su tada pripremane bile su znatno drugačije strukture, nalik današnjim palačinkama.

Prvi recept za tortu zabeležen je u 17. veku i reč je o receptu za popularnu Lincer (Linzer) tortu. Sastojci od kojih se Lincer torta sprema su puter, brašno, šećer, badem, kakao, cimet, vanilin šećer, jaje i marmelada.

Danas se mogu pronaći brojne varijacije za pripremu ove torte, a njena popularnost i dalje ne jenjava i tradicionalan je praznični slatkiš u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope.

Napretkom tehnologije tokom 17. veka, upravo zahvaljujući Evropljanima, receptima se dodaju jaja, puter i mešavina najsličnija današnjem šlagu.

Kako su novi sastojci stizali u Evropu i kako se tehnologija razvijala, tako su torte postale kompleksnije. Već u 18. veku veliki broj stolova na aristokratskim proslavama krasile su raskošne torte.

86b70eaf27e43613d801e52643189ad2.jpg
 

Torte u 19. veku - kako su torte poprimile današnji izgled​

Devetnaesti vek vezuje se za napredak čitavog čovečanstva, a tehnološke promene imale su uticaja i na industriju slatkiša. Tokom 19. veka, otvaraju se poslastičarnice širom Evrope, a u ovom periodu osmišljeni su neki od najpopularnijih svetskih recepata za torte poput Doboš i Saher torte.

O značaju torti u tom periodu svedoči i činjenica da je prvu Doboš tortu probala austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef, a od originalnog recepta nastalo je čak 120 novih od kojih nijedan nije mogao da se poredi sa izvornim.

S obzirom na to da su belo brašno i šećer u ovom periodu postali jeftiniji, i niži slojevi stanovništva mogli su se zasladiti ukusnim tortama, a kolači i torte postali su važan deo svake trpeze i služili su se nakon glavnog jela.
 

Istorija torti u Srbiji - kako su se naši preci zaslađivali​

Istorijski podaci o pravljenju torti u SrbijI sežu od 19. veka, iako se pretpostavlja da je tradicija pripremanja torti znatno starija. Dezerti koji su bili centralni deo mnogobrojnih proslava pravljeni su pretežno od brašna, šećera, jaja i mleka.

Pomenućemo da je u 19. veku pronađen revolucionaran sastojak koji je danas deo gotovo svake poslastice, ali i slanog peciva - soda bikarbona. Isti slučaj je i sa praškom za pecivo koji je doprineo da torte izgledaju onako kako ih danas poznajemo.

Poslastičarnice u Srbiji, odnosno u Beogradu otvorene su pre Drugog svetskog rata, a otvarali su ih pretežno Česi i Mađari, koji su i danas u svetu poznati kao jedni od najboljih poslastičara.

Neke od najpoznatijih torti na našim prostorima, koje datiraju od davnih vremena su Vasina torta, Puslica torta, Reform torta i Plazma torta. Ova torta je nešto mlađa, a njen naziv potiče od popularnog keksa.

Pomenućemo i jednu od najpoznatijih poslastica kod nas, koju turisti obavezno probaju prilikom pesete Beogradu. Reč je o torti Moskva šnit koja je poznata kao specijalitet hotela Moskva, a sprema se od 1974. godine. Sastojci ovog ukusnog dezerta su višnje, ananas, badem i keks.
 

Torte danas - rado viđeni gosti na raznovrsnim slavljima​

Veliki broj žena, ali i muškaraca uživa u pravljenju preukusnih poslastica, kako za posebne prilike, tako i bez povoda. Prednosti koje nam donosi 21. vek dolaze u vidu raspoloživosti brojnih sastojaka tokom čitave godine, ali i mnoštva recepata čiju detaljnu pripremu možete pronaći online.

Čak i oni neiskusni se uz nekoliko trikova mogu sasvim dobro snaći u ulozi poslastičara i pripremiti ukusnu poslasticu. Za one koji nisu vešti u kreiranju slatkiša, tu su poslastičarnice, odnosno specijalizovane radnje za proizvodnju slatkiša različitog tipa.

Bilo da ste ljubitelji voćnih ukusa ili radije birate čokoladne torte, danas možete pronaći najukusnije torte izvanrednog izgleda.

Pažljivo osmišljeni i sa ljubavlju kreirani slatkiši izuzev punog ukusa, pružiće vam i poseban osećaj zadovoljstva sjajnom estetskom završnicom. Osim što će zadovoljiti vaše apetite za slatkim, ova karakteristika torte čini originalnim poklonom za najrazličitije prilike.

S obzirom na veliki izbor poslastica, u zavisnosti od povoda za koji su vam neophodne, imate priliku da poručite jednostavne, minimalističke torte ili pak one koje će vas zadiviti svojim raskošnim izgledom, ali i upečatljivim ukusom.

Naš savet je da se odlučite za specijalizovane radnje koje će vam pružiti vrhunsku uslugu, slatkiše originalnog izgleda, ali pre svega bogatog ukusa koji će probuditi sva vaša čula. Ako su vaš izbor zdravi slatkiši, takođe ih sa lakoćom možete pronaći širom Beograda.

Nadamo se da vam je naš tekst bio interesantan, nakratko vas vratio u istoriju i da ste se čitanjem upoznali sa zanimljivom istorijom jednog od najpoznatijih slatkiša na svetu.
 
Duki Lu:
Za Lincer tortu se misli da je najstarija poznata torta na svetu, iako je još ujek nepoznato ko joj je dao ime i ko ju je prvi ispekao. Za nju se zna još od 1653. godine, kad je zabeležen njen recept u ručno napisanom kuvaru Ane Margarite Sagramosa iz Kranja.


244207_shutterstock-1283764765_share.jpg
Kliknite za proširenje...
Ovu nisam probala deluje mi mocno...
 
Nikita:
Ovu nisam probala deluje mi mocno...
Kliknite za proširenje...

Torte po starim receptima su najukusnije.

Neki smatraju da je dobila ime po austrijskom gradu Lincu, dok drugi misle da je u pitanju poslastičar po imenu Lincer, koji je i napisao recept.


Za Lincer tortu vam je potrebno: 200 g brašna, 125 g šećera, 1 jaje, 1/2 kašičice praška za pecivo, 1/2 kašičice cimeta, 2 kašike kakaa, 125 g mlevenih badema, 150 g putera, 2 kašike prezli, 1 kašika rastopljenog putera, na vrh noža soli, 100 g marmelade od ribizli.


Priprema: Pomešati sve suve sastojke, kao i jaje i hladan na kockice isečen puter. Zamesiti glatko testo, zaviti ga u foliju i ostaviti jedan sat u frižideru. Kalup za tortu premazati rastopljenim puterom, posuti prezlama i rasporediti dve trećine testa na dno i stranice kalupa. Testo na dnu izbockati viljuškom i premazati marmeladom. Preostalu trećinu testa razvući, iseći na trake i po površini torte napraviti mrežu. Premazati testo žumancetom i peći najpre na 200, pa na 180 stepeni oko 50 minuta.
 
Duki Lu:
Torte po starim receptima su najukusnije.

Neki smatraju da je dobila ime po austrijskom gradu Lincu, dok drugi misle da je u pitanju poslastičar po imenu Lincer, koji je i napisao recept.


Za Lincer tortu vam je potrebno: 200 g brašna, 125 g šećera, 1 jaje, 1/2 kašičice praška za pecivo, 1/2 kašičice cimeta, 2 kašike kakaa, 125 g mlevenih badema, 150 g putera, 2 kašike prezli, 1 kašika rastopljenog putera, na vrh noža soli, 100 g marmelade od ribizli.


Priprema: Pomešati sve suve sastojke, kao i jaje i hladan na kockice isečen puter. Zamesiti glatko testo, zaviti ga u foliju i ostaviti jedan sat u frižideru. Kalup za tortu premazati rastopljenim puterom, posuti prezlama i rasporediti dve trećine testa na dno i stranice kalupa. Testo na dnu izbockati viljuškom i premazati marmeladom. Preostalu trećinu testa razvući, iseći na trake i po površini torte napraviti mrežu. Premazati testo žumancetom i peći najpre na 200, pa na 180 stepeni oko 50 minuta.
Kliknite za proširenje...
jesi li je pravila nekad?
 
Mita Komita:
jesi li je pravila nekad?
Kliknite za proširenje...
Mito, ovo je najjednostavnija torta što može biti. Obično prhko testo, ali je jako ukusna.
Pravila sam je, i zaboravila za nju.
Možda ću je uskoro praviti, sada sam se podsetila, ali će, verovatno, biti modifikovana (lešnici umesto badema, i za džem nisam sigurna da će biti baš od ribizla, po čemu je i prepoznatljiva.

Videla sam tvoje pitanje i ranije, ali nisam htela da ti odgovorim jer sam razmišljala smem li obećati sliku torte;)
 
Duki Lu:
Mito, ovo je najjednostavnija torta što može biti. Obično prhko testo, ali je jako ukusna.
Pravila sam je, i zaboravila za nju.
Možda ću je uskoro praviti, sada sam se podsetila, ali će, verovatno, biti modifikovana (lešnici umesto badema, i za džem nisam sigurna da će biti baš od ribizla, po čemu je i prepoznatljiva.

Videla sam tvoje pitanje i ranije, ali nisam htela da ti odgovorim jer sam razmišljala smem li obećati sliku torte;)
Kliknite za proširenje...
eh, lako tebi kad znaš ;)

naravno da očekujemo da vidimo sliku torte sad kad si već "otvorila usta"
 

Saher torta - Kako je sve počelo​

Priča počinje davne 1832. godine, kada je princ von Metternich zatražio od 16-godišnjeg šegrta, Franca Sahera, da napravi tortu za svoje specijalne goste. Glavni kuvar je bio bolestan te večeri, pa je zadatak pao na mladog pomoćnika. Navodno, on je ovaj recept stvorio u istom trenutku, pod pritiskom ispunjena visokih očekivanja.

Slatko remek-delo je sačinjavala čokolada, džem od kajsija i šlag. Danas, originalna Saher torta predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beča, pored čuvenih dvoraca i božićnih pijaca. Baš kao i hotel koji je sin pronalazača dezerta otvorio kasnije i koji je sada jedan od najpoznatijih hotela na svetu!

Eduard Saher, sin osnivača, je krenuo stopama svog oca i završio kulinarsku školu. Sahert torta je zapravo njegovom zaslugom postala ono što je danas. On je usavršio recept, a njegov recept je prvi put poslužen u poslastičarnici Demel i kasnije Hotelu Sacher, koji je otvoren 1876.

Razmirice oko autorskih prava​

Početkom 20. veka došlo je do pravnih nesuglasica o tome kome pripada originalni recept, tj. pravo na ime Originalna Saher Torta. Kada je hotel Sacher bankrotirao, sin Eduarda Sahera se zaposlio u poslastičarnici Demel, koji su prodavali tortu pod imenom Eduard Saher torta.

Kada su novi vlasnici hotela Saher počeli da prodaju tortu pod imenom Originalna Saher Torta, došlo je do pravne borbe između hotela i poslastičarnice. Nakon dugog sudskog postupka, a na kraju i van-sudskog poravnanja, hotel Sacher je dobio pravo da koristi naziv Originalna Saher Torta; a Demel je dobio pravo da ukrašava svoje torte pečatom na kom piše Eduard Saher Torta.

Koja je razlika između ove dve vrste?​

Originalna Saher torta ima dva sloja džema od kajsija izmešu spoljašneg sloja čokoladne glazure i sunđeraste baze, dok Eduard Saher Torta ima samo jedan koji se nalazi između sunđera i spoljašneg čokoladnog preliva. Pored toga, Saher torta ima krupniji čokoladni sunđer, dok je sunđer kod Demel torte gušći i glaći.

Vremenom su se uspostavile razne varijacije na originalni recept. Danas svaka poslastičarnica ima svoju verziju Saher torte. Tako je moguće probati Saher tortu sa džemom od crvene ribizle i marcipanom, između ostalog.
 

Doboš torta​

Doboš torta spada u prave poslastičarske bisere. Ime je dobila po Jozefu Dobošu, čuvenom mađarskom poslastičaru.

Još davne 1885 godine, u čast tadašnjeg austrogarskog vladara Franca Jozefa I njegove supruge Elizabete, održana je svečana manifestacija u Budimpešti. Za tu priliku iskusni poslastičar Doboš je rešio da predstavi svoj izum , prvu tortu punjenu filom od čokolade, putera i jaja.

Postojale su torte i ranije, bile veoma cenjene, kao poslastica imućnog sloja. Ali su uglavnom bile ili pečene u komadu ili eventualno punjene i ukrašavane šlagom, omiljenom poslasticom u Beču i Budimpešti.

Dobošev recept se satojao iz zasebno pečenih tankih kora i prvog pravog čokoladnog fila za torte u istoriji poslastičarstva. Karamel glazura na vrhu je samo dodatak, koji je svedočio o genijalnom inovatorskom umu ovog poslastičara. Doboš torta je postala hit preko noći i veoma brzo se umeće spremanja ove poslastice proširilo iz Budimpešte, na sve strane sveta. Preko Vojvodine, recept je išao dalje prema jugu.

1631267439347.png
 
VASINA TORTA



Kulinari kažu da najstariji recept za Vasinu tortu potiče iz 1908. godine i to iz Paraćina.

Po priči, tamo je živelo izvesni Vasa Čokrljan i upravo on je glavni akter naše priče. Njegova supruga Jelena bila je nežnog zdravlja i, kada je zatrudnela, lokalni lekar saopštio je porodica da porođaj može ugroziti i njen i detetov život.

Ipak, Vasa se nije predavao! Počeo je da za suprugu traži najbolje moguće lekare, a put ih je odveo čak do Beča. Na kraju, njegova ljubav i pažnja se isplatila – Jelena je uz lečenje bečkih lekara na svet donela zdravo dete, a i ona se ubrzo oporavila.

U čast požrtvovanog Vase, njegova tašta – Jelenina majka, napravila je tortu nazvavši je zetovljenim imenom.

I ona je to ostala sve do današnjih dana – Vasina torta.

1631267685258.png
 
PetarSamotnjak:
VASINA TORTA



Kulinari kažu da najstariji recept za Vasinu tortu potiče iz 1908. godine i to iz Paraćina.

Po priči, tamo je živelo izvesni Vasa Čokrljan i upravo on je glavni akter naše priče. Njegova supruga Jelena bila je nežnog zdravlja i, kada je zatrudnela, lokalni lekar saopštio je porodica da porođaj može ugroziti i njen i detetov život.

Ipak, Vasa se nije predavao! Počeo je da za suprugu traži najbolje moguće lekare, a put ih je odveo čak do Beča. Na kraju, njegova ljubav i pažnja se isplatila – Jelena je uz lečenje bečkih lekara na svet donela zdravo dete, a i ona se ubrzo oporavila.

U čast požrtvovanog Vase, njegova tašta – Jelenina majka, napravila je tortu nazvavši je zetovljenim imenom.

I ona je to ostala sve do današnjih dana – Vasina torta.

Pogledajte prilog 1011519
Kliknite za proširenje...
volim Vasinu tortu a i priiča je lepa
 
PetarSamotnjak:

Doboš torta​

Doboš torta spada u prave poslastičarske bisere. Ime je dobila po Jozefu Dobošu, čuvenom mađarskom poslastičaru.

Još davne 1885 godine, u čast tadašnjeg austrogarskog vladara Franca Jozefa I njegove supruge Elizabete, održana je svečana manifestacija u Budimpešti. Za tu priliku iskusni poslastičar Doboš je rešio da predstavi svoj izum , prvu tortu punjenu filom od čokolade, putera i jaja.

Postojale su torte i ranije, bile veoma cenjene, kao poslastica imućnog sloja. Ali su uglavnom bile ili pečene u komadu ili eventualno punjene i ukrašavane šlagom, omiljenom poslasticom u Beču i Budimpešti.

Dobošev recept se satojao iz zasebno pečenih tankih kora i prvog pravog čokoladnog fila za torte u istoriji poslastičarstva. Karamel glazura na vrhu je samo dodatak, koji je svedočio o genijalnom inovatorskom umu ovog poslastičara. Doboš torta je postala hit preko noći i veoma brzo se umeće spremanja ove poslastice proširilo iz Budimpešte, na sve strane sveta. Preko Vojvodine, recept je išao dalje prema jugu.

Pogledajte prilog 1011518
Kliknite za proširenje...
uh, volim ovu. mogu pola torte da pojedem u jednom sedenju
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Обилић
Како је ово могуће ?
Odgovora
5
Pregleda
219
Обилић
Обилић
Umri_muski
Kako dobiti raspravu ako publika ne razume o cemu je rec?
Odgovora
2
Pregleda
134
Џорџи
Џорџи
Nina
Kako se prave ukrštene reči
Odgovora
2
Pregleda
170
Nina
Nina

Back
Top