- Poruka
- 95.554
https://www.espreso.co.rs/viralno/s...i-a-sav-novac-i-moc-su-u-njihovim-rukama-foto
“Kad bi žene vladale svetom, ne bi bilo ratova” –
samo je jedna od mnogobrojnih poslovica koje ukazuju na vrline žena kao vladara.
Međutim, da nije reč o praznoj priči svedoči i primer iz Kine
, gdje i danas živi pleme Mosuo, koje je još poznato i kao kraljevstvo žena i koje se smatra možda i posljednjim matrijarhatom na svetu.
Mosuo su mala etnička skupina koja živi u Yunnan i Sichuan provinciji u Kini, u blizini granice s Tibetom.
Sastoji se od populacije od oko 40.000, mnogi od njih žive u Yongning regiji, oko Lugu jezera, koje se nalazi visoko u Himalajima.
Mosula pleme ima prilično dugu istoriju, koja datira čak 2.000 godina unazad.
Ono što je specifično za ovo pleme svakako je da su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata.
Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice.
Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili čak više članova, ali sva imovina je uvek u rukama žena.
Ono što je specifično za ovo pleme je da praktikuju jednu vrstu “otvorenog, liberalnog braka”,
gde je ženama dozvoljeno da imaju koliko god ljubavnika žele.
Ako se iz jedne ovakve veze rodi dete, to dete odgaja majčina porodica i dete dobija majčino prezime.
Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nekih posebnih odgovornosti:
dakle, nemaju posao, odmaraju celi dan, a sve kako bi bili odmorni za noćne posete svojim ženama.
Upravo zato u njihovom jeziku nema reči za oca ili muža.
Generalno, njihova jedina uloga je stočarstvo i ribolov.
Postoji nekoliko aspekata Mosua kulture koji privlače pažnju ostatka sveta,
a jedan od najvažnijih je liberalna veza, gde žena može da bira svog ljubavnika,
a pritom nije u obavezi da živi s njim pod istim krovom.
Zapravo, zajednički život uopšte nije preporučljiv jer to jednostavno nije u njihovoj tradiciji.
Nije tajna da Mosua žene ne veruju u brak, bar ne u instituciju braka kakva je nama poznata.
Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u majčinoj kući.
Svaku noć oni odlaze kod žene koja ih pozove, tu ostaju celu noć, a pre zore se vraćaju u majčinu kuću.
Ono što je specifično za ovu zajednicu je da muškarac i žena čak mogu biti i u dugogodišnjoj vezi,
ali njihova imovina svakako nikada neće biti zajednička jer je sve materijalno uglavnom u vlasništvu žena.
Štoviše, majke svu svoju imovinu nakon smrti ostavljaju kćerkama, nikada sinovima, iako im je dozvoljeno da žive u majčinoj kući.
Deca koja nastanu kao plod jedne takve veze pripadaju isključivo majčinoj porodici,
a očevi imaju minimalni kontakt s decom.
Ujaci dakle, majčina braća su važnija od očeva.
Ujaci su ti koji brinu za sestrinu decu, a kada ujaci ostare, o njima preuzimaju brigu nećaci.
. Za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom neželjena,
ovde je poželjno dobiti upravo ćerku jer su one te koje se više cene od muškaraca.
