ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
U BRAKU SA MONAHINJOM
Rekosmo da je Tesalka (Jelena?) vraćena je ocu u drugoj polovini 1283. g, a nju je smenila Jelisaveta, mlada Mađarica. Vizantijski izvori govore da je u pitanju bila kratka, strasna ljubav, naglašavajući da je kralj Milutin zaveo svoju priju (rođena sestra Kataline, supruge njegovog starijeg brata Dragutina).
Neobično je bilo to što je, još od detinjstva, Jelisaveta bila kaluđerica u manastiru na Margitinom ostrvu kraj Budima, umesto da živi na dvoru svoga oca, mađarskog kralja Ladislava IV. Kao izvor, Jireček navodi Pahimera koji tvrdi kako se Milutin sa ovom kaluđericom, svojom prijom, prvi put sreo kod brata Dragutina – odmah ju je osvojio (Jireček koristi termin „zaveo“) i oženio.
Drugi hroničar, Grigora, ističe da se srpska crkva opirala ovom braku svim silama ne samo zbog toga što je mlada bila katolička kaluđerica, već je bila i u daljem srodstvu sa mladoženjom.
„Milutin se“, piše Jireček, „posle izvesnog vremena rastavio i od ove žene plemenitog mađarsko-kumanskog porekla, ali je kod sebe zadržao kćerku rođenu u ovom braku“.
Ovo se odigralo pre 1284. g. Jelisaveta se vratila u manastir na Margitinom ostrvu, ponovo se zamonašila, no, ne zadugo. Posle nekoliko godina, ponovo se udala za jednog srpskog plemića iz Češke, vlastelina koji je sanjao da se jednog dana, uz Milutinovu pomoć, okruni kraljevskim prorogativima. Bio je to lepi Zaviša, sin Budivoja iz Krumave. Iz ovoga braka rođen je sin, a Zaviša je požurio na dvor kralja Većeslava II da ugovori kumovanje. Saznavši da lepi Zaviša cilja na njegov presto, a da je kumstvo tek „usput“, Većeslav je uhapsio Zavišu ispod zidina Praga, pa je ovaj tamnovao neko vreme, a onda ostao bez glave na gubilištu grada Hluboke, kod Budejovica (avgust 1290). Posle ove nesreće, Jelisaveta se zauvek povukla u manastirsku osamu. Njen sin je otišao da živi kod dede, Ladislava IV, mađarskog kralja.
Rekosmo da je Tesalka (Jelena?) vraćena je ocu u drugoj polovini 1283. g, a nju je smenila Jelisaveta, mlada Mađarica. Vizantijski izvori govore da je u pitanju bila kratka, strasna ljubav, naglašavajući da je kralj Milutin zaveo svoju priju (rođena sestra Kataline, supruge njegovog starijeg brata Dragutina).
Neobično je bilo to što je, još od detinjstva, Jelisaveta bila kaluđerica u manastiru na Margitinom ostrvu kraj Budima, umesto da živi na dvoru svoga oca, mađarskog kralja Ladislava IV. Kao izvor, Jireček navodi Pahimera koji tvrdi kako se Milutin sa ovom kaluđericom, svojom prijom, prvi put sreo kod brata Dragutina – odmah ju je osvojio (Jireček koristi termin „zaveo“) i oženio.
Drugi hroničar, Grigora, ističe da se srpska crkva opirala ovom braku svim silama ne samo zbog toga što je mlada bila katolička kaluđerica, već je bila i u daljem srodstvu sa mladoženjom.
„Milutin se“, piše Jireček, „posle izvesnog vremena rastavio i od ove žene plemenitog mađarsko-kumanskog porekla, ali je kod sebe zadržao kćerku rođenu u ovom braku“.
Ovo se odigralo pre 1284. g. Jelisaveta se vratila u manastir na Margitinom ostrvu, ponovo se zamonašila, no, ne zadugo. Posle nekoliko godina, ponovo se udala za jednog srpskog plemića iz Češke, vlastelina koji je sanjao da se jednog dana, uz Milutinovu pomoć, okruni kraljevskim prorogativima. Bio je to lepi Zaviša, sin Budivoja iz Krumave. Iz ovoga braka rođen je sin, a Zaviša je požurio na dvor kralja Većeslava II da ugovori kumovanje. Saznavši da lepi Zaviša cilja na njegov presto, a da je kumstvo tek „usput“, Većeslav je uhapsio Zavišu ispod zidina Praga, pa je ovaj tamnovao neko vreme, a onda ostao bez glave na gubilištu grada Hluboke, kod Budejovica (avgust 1290). Posle ove nesreće, Jelisaveta se zauvek povukla u manastirsku osamu. Njen sin je otišao da živi kod dede, Ladislava IV, mađarskog kralja.
