- Poruka
- 1.124
1-UVOD: da li je ateizam odbijanje verovanja u postojanje boga ili neprihvatanje u nedostatku dokaza postojanja boga - stvar je semantike. Bog može biti samo pojam koji ne referira ni na šta, a takođe bog može i postojati realno.
2-PROBLEMI: da li bog postoji ili ne nemoguće je ograničenim ljudskim spoznajnim aparatom znati. Ideja boga je apstraktna i ide iza granica mogućeg iskustva baziranog na razumu. S druge strane ta ideja je prirodna i do nje se može doći spontano postojala religija ili ne. Zato ta ideja ima isti status kao i slična metafizička pitanja o slobodi volje i determiniranosti i o granicama ili o ograničenosti univerzuma.
2a-PRIMER: dete koje nije imalo bilo kakvog kontakta sa religijom može ovako razmišljati - svet je nesavršen, nepravedan, nasilan... što ako postoji bolji svijet? Možda postoji neki entitet koji sadrži sva savršenstva?
2c-PROBLEMI: gore je spominjan razum u kontekstu mogućeg iskustva, ali je takođe u ljudima dominantna iracionalna emotivna strana koja predstavlja veći deo iskustva. Kroz nju bog nije samo (2) apstraktna ideja uma koja ide iza granica razuma već i poseban vid ljudskog razumevanja.
3-POJAM: ukoliko se držimo samo pojma, tj. ideje, tj. koncepta, onda možemo reći i sledeće - kada se negira da nešto postoji potvrđuje se postojanje pojma iste stvari. Ukoliko nijedna strana ne može niti potvrditi niti negirati realno postojanje neke stvari ono što se ne može negirati je postojanje pojma koji obe sučeljene strane koriste. Pošto je bog apstraktni pojam negiranje apstraktnog pojma potvrđuje njegovo postojanje samom upotrebom. S druge strane bog možda zaista i postoji i konstantno negiranje istog postojanja potvrđuje da sama ideja boga nije negirana te da se konstantno potvrđuje.
4-ZAKLJUČAK: Ideja boga je apstraktna ideja. Čovek može prihvatiti tu ideju i čak sam do nje doći prosto pošavši od nesavršenosti sveta i postulirajući neko biće koje sadrži sva savršenstva. Da li je to biće hrišćanski(izrazito sumnjam) ili neki drugi bog ne znamo jer data ideja ne mora biti bazirana ni na kakvoj svetoj knjizi. Tako je ideja savršenstva, ideal personificiran u biću s one strane realnosti, neuništiva. I uz nestanak svih religija i uništenje svih crkava data ideja ne može biti iskorenjena i kao takva predstavlja temelj čovekovog metafizičkog promišljanja - pitanje postoji li savršeno biće i savršenstva, tj. apsolutne vrednosti uopšte.
Sve organizovane religije mogu nestati, ali ne i ljudski duh spekulacije. Tj. ljudski spekulativni duh može nestati ništenjem čovečanstva. Ništenje može biti fizičko (Staljin, asteroid...) ili ono koje teži modifikaciji ponašanja (bio inženjering). Agresivni ateisti i kad bi uspeli uništiti postojeće religije nove bi nikle kao gljive posle kiše, a ako i ne bi bile organizovane ili ako ne bi bile ni religije postojao bi čitav niz pojedinačnih verovanja u neku formu nadmoćnog, možda i savršenog bića. Sam Anselmo Kanterberijski započinje svoj ontološki argument postojanja boga premisom da je bog ideja u ljudskoj glavi. Ona ne započinje tako što kaže ''bog se ne može pojmiti kao ideja''. zato što ''bog'' jeste koncept koji možda nema sadržaj, ali se sam koncept može zamisliti, čak i vizualizirati.
1-OSVRT NA MISLI: I Dekart i Spinoza i Lajbnic i Njutn (između ostalih) imaju teistički pogled gde je bog večan (beskonačan) i nestvoren, a priroda, tj. materija, je stvorena i propadljiva i, naravno, bog je stvoro svet. Sva četvorica su verovala u ono što danas nazivamo zakonom održanja energije tj. bog je uneo određen kvantitet energije u svet i on se nikad ne gubi, samo prelazi iz jednog oblika u drugi, tj. ja crknem, crvi me pojedu, od mog đubra naraste drvo, ptica pojede crve, krepa ptica, lešinar joj pojede lešinu. Do gubljenja energije ne dolazi i priroda se, po božjoj volji, perpetuira.
1a- NJUTN
"Postoji Biće koje je stvorilo sve stvari, koje drži sve stvari u Njegovoj sili, i kao takav zaslužuje strahopoštovanje. Sve materijalne stvari izgledaju da su sastavljene od prespominjanih tvrdih i čvrstih čestica, koje su različito vezane u prvom stvaranju savetom inteligentnog Izvršioca. Bog je taj koji je stvorio i materiju i red. I ako je On tako učinio,potpuno je ne filozofski tražiti neku drugu teoriju o podeli sveta ili smatrati da je kosmos (red) mogao nastati iz haosa jednostavnim zakonima prirode." - Sir Isaac Newton
Njutn je postulirao apsolutni prostor (i apsolutno vreme) koji je beskonačan. Njutn kaže: 1 - da je apsolutni prostor beskonačan i 2 - da je apsolutni prostor Božji senzorijum. Njutn je bio zadrti teista.
1b- SPINOZA Bog je ontološki prvi pa onda stvorene stvari, a u redu ljudskog saznavanja prvo idu stvorene stvari pa onda bog. Bog se jedini može nazvati supstancijom jer supstancija je po Spinozi samodovoljna i samorazumljiva, a mi smo, tj. čitav stvoreni svet, zavisni i propadljivi i ne možemo biti supstancija. Ista supstancija ima beskonačan broj atributa, a 2 atributa su nama poznata: mišljenje i protežnost. Duh je modus pod atributom mišljenja, a telo modus pod atributom protežnosti.
2- O BESKONAČNOSTI I VREMENU
Ljudski um može da pojmi jer je stvorio pojam beskonačnosti kao što je stvorio i pojam boga. Čovek je stvorio i pojam okruglog pravougaonika. Znači čovek može da pojmi i beskonačnost. Da li dati pojmovi imaju ikakav realan sadržaj, tj. da li referiraju na nešto realno, ne znamo. 'Konstruktivno'' rešenje ne postoji pošto su u pitanju metafizičke ideje koje se ne mogu ni potvrditi ni opovrgnuti. Da li postoji prostorna beskonačnost ne znamo jer nadilazi naše spoznajne moći i sve što imamo je spekulacija, tj. metafizički privid i sofizmi. A ne možemo dobiti ''konstruktivno'' rešenje u polju spekulacije.
Vreme ili postoji relativno naspram pojedinca, tj. ljudi koji daju merne jedinice vremena ili je apsolutno vrieme koje teče ravnomerno i koje je postulirao Njutn. Problem sa apsolutnim vremenom je da mu ne znamo ni početak ni kraj, niti ima merne jedinice.
3- MANJKAVOST KOSMOLOŠKIH ARGUMENATA
Kosmološki argument se može napasti tako da: 1 - beskonačni regres uzročnog lanca nije problem, tj. da je ideja beskonačnog regresa izjednačena s idejom prvog uzroka koji sam nije uzrokovan jer su obe ideje metafizičke i kao takve van moći ograničenog ljudskog spoznajnog aparata, 2 - da čak i ako postoji prvi uzrok neophodno je utvrditi da jeste božanstvo shvaćeno kao sveznajuće, svedobro, svemoćno... itd. biće, tj. da nije nadrndani i nadrkani demijurg, a samim tim kosmološki argument se oslanja na ontološki koji za sobom povlači čitav niz novih kritika, i podrazumeva ograničenje ljudskog spoznajnog aparata da razume i utvrdi savršenstvo kao suštinski element bića koje sadrži sva savršenstva, jer svet ljudi je konačan, propadljiv i nesavršen. Inače Kant je bio tata-mata za rasturanje i razbijanje ontološkog, kosmološkog i teleološkog argumenta. Njegova kritika tzv. racionalne teologije u Kritici čistog uma je uništila racionalnu teologiju kao nauku. Nauku shvaćenu u širokom razumevanju nauka kao nauke. Kant joj je potkopao temelje i tu je bio kraj. To mu i Šopenhauer uzima kao jedno od najvećih dostignuća jer je Šopenhauer smatrao da je srednjovekovna sholastika imala produženi život na zapadu dok je Kant nije jednom za svagda upokojio.
2-PROBLEMI: da li bog postoji ili ne nemoguće je ograničenim ljudskim spoznajnim aparatom znati. Ideja boga je apstraktna i ide iza granica mogućeg iskustva baziranog na razumu. S druge strane ta ideja je prirodna i do nje se može doći spontano postojala religija ili ne. Zato ta ideja ima isti status kao i slična metafizička pitanja o slobodi volje i determiniranosti i o granicama ili o ograničenosti univerzuma.
2a-PRIMER: dete koje nije imalo bilo kakvog kontakta sa religijom može ovako razmišljati - svet je nesavršen, nepravedan, nasilan... što ako postoji bolji svijet? Možda postoji neki entitet koji sadrži sva savršenstva?
2c-PROBLEMI: gore je spominjan razum u kontekstu mogućeg iskustva, ali je takođe u ljudima dominantna iracionalna emotivna strana koja predstavlja veći deo iskustva. Kroz nju bog nije samo (2) apstraktna ideja uma koja ide iza granica razuma već i poseban vid ljudskog razumevanja.
3-POJAM: ukoliko se držimo samo pojma, tj. ideje, tj. koncepta, onda možemo reći i sledeće - kada se negira da nešto postoji potvrđuje se postojanje pojma iste stvari. Ukoliko nijedna strana ne može niti potvrditi niti negirati realno postojanje neke stvari ono što se ne može negirati je postojanje pojma koji obe sučeljene strane koriste. Pošto je bog apstraktni pojam negiranje apstraktnog pojma potvrđuje njegovo postojanje samom upotrebom. S druge strane bog možda zaista i postoji i konstantno negiranje istog postojanja potvrđuje da sama ideja boga nije negirana te da se konstantno potvrđuje.
4-ZAKLJUČAK: Ideja boga je apstraktna ideja. Čovek može prihvatiti tu ideju i čak sam do nje doći prosto pošavši od nesavršenosti sveta i postulirajući neko biće koje sadrži sva savršenstva. Da li je to biće hrišćanski(izrazito sumnjam) ili neki drugi bog ne znamo jer data ideja ne mora biti bazirana ni na kakvoj svetoj knjizi. Tako je ideja savršenstva, ideal personificiran u biću s one strane realnosti, neuništiva. I uz nestanak svih religija i uništenje svih crkava data ideja ne može biti iskorenjena i kao takva predstavlja temelj čovekovog metafizičkog promišljanja - pitanje postoji li savršeno biće i savršenstva, tj. apsolutne vrednosti uopšte.
Sve organizovane religije mogu nestati, ali ne i ljudski duh spekulacije. Tj. ljudski spekulativni duh može nestati ništenjem čovečanstva. Ništenje može biti fizičko (Staljin, asteroid...) ili ono koje teži modifikaciji ponašanja (bio inženjering). Agresivni ateisti i kad bi uspeli uništiti postojeće religije nove bi nikle kao gljive posle kiše, a ako i ne bi bile organizovane ili ako ne bi bile ni religije postojao bi čitav niz pojedinačnih verovanja u neku formu nadmoćnog, možda i savršenog bića. Sam Anselmo Kanterberijski započinje svoj ontološki argument postojanja boga premisom da je bog ideja u ljudskoj glavi. Ona ne započinje tako što kaže ''bog se ne može pojmiti kao ideja''. zato što ''bog'' jeste koncept koji možda nema sadržaj, ali se sam koncept može zamisliti, čak i vizualizirati.
1-OSVRT NA MISLI: I Dekart i Spinoza i Lajbnic i Njutn (između ostalih) imaju teistički pogled gde je bog večan (beskonačan) i nestvoren, a priroda, tj. materija, je stvorena i propadljiva i, naravno, bog je stvoro svet. Sva četvorica su verovala u ono što danas nazivamo zakonom održanja energije tj. bog je uneo određen kvantitet energije u svet i on se nikad ne gubi, samo prelazi iz jednog oblika u drugi, tj. ja crknem, crvi me pojedu, od mog đubra naraste drvo, ptica pojede crve, krepa ptica, lešinar joj pojede lešinu. Do gubljenja energije ne dolazi i priroda se, po božjoj volji, perpetuira.
1a- NJUTN
"Postoji Biće koje je stvorilo sve stvari, koje drži sve stvari u Njegovoj sili, i kao takav zaslužuje strahopoštovanje. Sve materijalne stvari izgledaju da su sastavljene od prespominjanih tvrdih i čvrstih čestica, koje su različito vezane u prvom stvaranju savetom inteligentnog Izvršioca. Bog je taj koji je stvorio i materiju i red. I ako je On tako učinio,potpuno je ne filozofski tražiti neku drugu teoriju o podeli sveta ili smatrati da je kosmos (red) mogao nastati iz haosa jednostavnim zakonima prirode." - Sir Isaac Newton
Njutn je postulirao apsolutni prostor (i apsolutno vreme) koji je beskonačan. Njutn kaže: 1 - da je apsolutni prostor beskonačan i 2 - da je apsolutni prostor Božji senzorijum. Njutn je bio zadrti teista.
1b- SPINOZA Bog je ontološki prvi pa onda stvorene stvari, a u redu ljudskog saznavanja prvo idu stvorene stvari pa onda bog. Bog se jedini može nazvati supstancijom jer supstancija je po Spinozi samodovoljna i samorazumljiva, a mi smo, tj. čitav stvoreni svet, zavisni i propadljivi i ne možemo biti supstancija. Ista supstancija ima beskonačan broj atributa, a 2 atributa su nama poznata: mišljenje i protežnost. Duh je modus pod atributom mišljenja, a telo modus pod atributom protežnosti.
2- O BESKONAČNOSTI I VREMENU
Ljudski um može da pojmi jer je stvorio pojam beskonačnosti kao što je stvorio i pojam boga. Čovek je stvorio i pojam okruglog pravougaonika. Znači čovek može da pojmi i beskonačnost. Da li dati pojmovi imaju ikakav realan sadržaj, tj. da li referiraju na nešto realno, ne znamo. 'Konstruktivno'' rešenje ne postoji pošto su u pitanju metafizičke ideje koje se ne mogu ni potvrditi ni opovrgnuti. Da li postoji prostorna beskonačnost ne znamo jer nadilazi naše spoznajne moći i sve što imamo je spekulacija, tj. metafizički privid i sofizmi. A ne možemo dobiti ''konstruktivno'' rešenje u polju spekulacije.
Vreme ili postoji relativno naspram pojedinca, tj. ljudi koji daju merne jedinice vremena ili je apsolutno vrieme koje teče ravnomerno i koje je postulirao Njutn. Problem sa apsolutnim vremenom je da mu ne znamo ni početak ni kraj, niti ima merne jedinice.
3- MANJKAVOST KOSMOLOŠKIH ARGUMENATA
Kosmološki argument se može napasti tako da: 1 - beskonačni regres uzročnog lanca nije problem, tj. da je ideja beskonačnog regresa izjednačena s idejom prvog uzroka koji sam nije uzrokovan jer su obe ideje metafizičke i kao takve van moći ograničenog ljudskog spoznajnog aparata, 2 - da čak i ako postoji prvi uzrok neophodno je utvrditi da jeste božanstvo shvaćeno kao sveznajuće, svedobro, svemoćno... itd. biće, tj. da nije nadrndani i nadrkani demijurg, a samim tim kosmološki argument se oslanja na ontološki koji za sobom povlači čitav niz novih kritika, i podrazumeva ograničenje ljudskog spoznajnog aparata da razume i utvrdi savršenstvo kao suštinski element bića koje sadrži sva savršenstva, jer svet ljudi je konačan, propadljiv i nesavršen. Inače Kant je bio tata-mata za rasturanje i razbijanje ontološkog, kosmološkog i teleološkog argumenta. Njegova kritika tzv. racionalne teologije u Kritici čistog uma je uništila racionalnu teologiju kao nauku. Nauku shvaćenu u širokom razumevanju nauka kao nauke. Kant joj je potkopao temelje i tu je bio kraj. To mu i Šopenhauer uzima kao jedno od najvećih dostignuća jer je Šopenhauer smatrao da je srednjovekovna sholastika imala produženi život na zapadu dok je Kant nije jednom za svagda upokojio.
