Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Onda nije pesma za Drazu. ok
-
- Popularno:
- Proboj solunskog fronta
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Neobična sudbina partizanske marke
- Тотални интернет мрак у Путиновој...
- Levica i podrška Palestincima
- Председница Непала изабрана гласањем на...
- Ko će doći poslije Vučića?
- Da li da mrzim macke?
- Kako pronaći prijatelja sa beneficijama
- NOVOSTI: Četiri milijarde uloženo u...
Kosta Pećanac
- Začetnik teme Nikita Kulganov
- Datum pokretanja
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Postoji i ona verzija "Od Topole pa do Ravne Gore", ali ta je dugo bila zabranjena, pa je narod zaboravio....
- Poruka
- 30.119
Нико и не каже да је била, народ је касније убацио имена јунака које је познавао, нема сам Дража ништа са тим, још једна неистина.
Ако мислиш на песму Од Тополе па до Равне Горе она никада није ни имала Пећанца.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Ubacio imena i ''cinove'' junaka.
Drecun je rekao da je bio stih Evo vranca Vojvode Pecanca.
- Poruka
- 30.119
Нема доказа за тако нешто.
И за то требају докази, никад чуо за то.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
da nije taj drecun bio neki od lektora drazine ratne poezije
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Drecun verovatno ima neki dokaz, jer je pokrenu tu pricu.
- Poruka
- 30.119
Вероватно није довољно да би било истинито.
Нема доказа да је Дража преправљао песме.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
nikita a gde je on to i kad uradio ?
Poslednja izmena od moderatora:
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
"Mi ovamo nemamo milosti prema komunistima (misli na Kuršumlijski kraj - prim. a.). Ubijamo njihove pristalice. Treba jednom prečistiti sa njima. Molim vas nemojte pohvatane partizane predavati Nemcima već ih sami poubijajte, jer je to mnogo časnije i više srpski. Ne bih želeo da se sutra prepričava kako smo ih predavali Nemcima i Bugarima."
Pećanac Mlađi51
Zverstvima koja je počinio vojvoda Milan Pećanac Mlaći zaista je obezbedio da uđe u "istoriju". Sin - dostojan oca.
http://istorijanisa.wikidot.com/uhapsene-ubijajte-to-je-vise-srpski
Pećanac Mlađi51
Zverstvima koja je počinio vojvoda Milan Pećanac Mlaći zaista je obezbedio da uđe u "istoriju". Sin - dostojan oca.
http://istorijanisa.wikidot.com/uhapsene-ubijajte-to-je-vise-srpski
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
UBISTVO KOSTE MILOVANOVIĆA PEĆANCA
http://www.znaci.net/00001/11_63.htm
Legalizacijom četničkih odreda Draže Mihailovića dolazi do naglog brojnog porasta Nedićeve žandarmerije, a zatim i do njencg preformiranja u Srpsku državnu stražu. Takođe su naglo porasli broj i veličina četničkih odreda Koste Pećanca. Međutim, kvalitet ljudstva koje se legalizovalo stupanjem u Nedićeve formacije razlikovao se od onoga koji je prišao Pećančevim četnicima. Među prvima bio je znafcan broj oficira i mahom mladih ljudi, dok razni palanačko-seljački špekulanti, željni nasilja, pljačke i razvrata nalaze utočište u Pećančevim redovima.
Medutim, moralni lik i delovanje pripadnika Pećančeve organizacije predstavljali su odličan materijal koji su Mihailović i njegove pristalice vešto koristili u borbi za prevlast. Kada su, svojim učešćem u borbama protiv NOP, stekli poverenje okupatora, Mihailovićevi četnici su, pod raznim izgovorima, počeli sa istrebljivanjem svojih protivnika, prvenstveno Pećančevih vojvoda koje su ostale privržene svome vođi. Ali ni Pećanac nije stajao skrštenih ruku. On je svojim vojvodama izdao naređenje da otpočnu s progonom Mihailovićevih ljudi. Tako je u drugoj polovini 1942. godine između Mihailovićevih i Pećančevih četnika došlo do mnogobrojnih sukoba i ubistava. Ova međusobna četnička borba najviše je došla do izražaja u krajevima duž Velike Morave i Ibra, u akcjima su Pećančevi četnici, uz podršku okupatora, sve do pred kraj 1942. godine bili tako reći neograničeni gospodari.
Zahvaljujući prvenstveno proosovinskoj buržoaskoj grupi u Srbiji i pomoći koju su mu legalizacijom pružili Mihailovićevi četnici, okupator je do kraja 1942. godine uspeo da u obliku Srpske državne straže i dobrovoljačkih odreda stvori savremenije i efikasnije oružane formacije za borbu protiv NOP. U takvoj situaciji, a s obzirom na njen kvalitet, četnička organizacija Koste Pećanca okupatoru više nije bila potrebna. Zato je nemačka komanda krajem novembra 1942. godine donela odluku da Pećančeve odrede rasformira.
Za zasluge stečene iskrenom saradnjom, okupator je Pećancu ostavio, kao lično obezbeđenje, nekolicinu naoružanih vojvoda i četnika.
Koristeći se ovom situacijom, Mihailović je uspeo da izvestan broj Pećančevih vojvoda, pa i čitavih odreda, stavi pod svoju komandu.
Ali, posle ubistva Mašana Đurovića, na red je došao i Kosta Pećanac. Uzimajući u obzir činjenicu da je Pećanac pred okupatorima odigrao svoju ulogu, Mihailović je sa sigurnošću računao da im se njegovim ubistvom neće nimalo zameriti. Međutim, sa realizovanjem odluke da se ubije Pećanac išlo je malo teže, pored ostalog i zbog toga što je on bio okružen svojim najpoverljivijim i najodanijim vojvodama, čija opreznost i lukavstvo nisu bili za potcenjivanje.
O hvatanju i ubistvu Koste Pećanca Vojin Andrić je autoru ispričao:
"Sa grupom omladinaca nalazio sam se na Gledićkim planinama. Krajem novembra 1943. godine Draža me je pozvao u svoj štab, koji se tada nalazio na Maljenu, iznad Pašine ravni u Orovici, u azbukovačkom srezu. Čim sam stigao, on me je pozvao na razgovor. Posle nekoliko uobičajenih i formalnih reči, Mihailović me je uputio:
— Da li ste spremni da izvršite jedan poverljiv i ozbiljan zadatak?
— Zašto da ne? — odgovorio sam mu.
— Ali taj zadatak ne bi bio baš tako prost. Dosta je komplikovan. Bar tako kaže Keserović, koji nije uspeo da ga izvrši.
Malo sam se zamislio. Poznajući Keserovića, pitao sam se u sebi koji bi to zadatak bio koji on nije uspeo da izvrši, a pretpostavlja se da ću ja moći. Najzad sam slegao ramenima i prilično zbunjeno rekao:
— Ja bih vas zamolio, ako je to moguće, da mi bar ukratko kažete o čemu je reč.
— Ovo što ću vam sada reći, to je najstroža tajna — počeo je Draža svoje izlaganje. — Vodite strogo računa. Ja sam naredio Keseroviću da uhvati i ubije izdajnika Kostu Pećanca. Vama je dobro poznato da smo s njim imali mnogo muka, i da je zaslužio ovu kaznu. Ali Keserović mi javlja da mu se do sada nije pružila nijedna zgodna prilika u kojoj bi mogao da realizuje ovaj zadatak. Kaže mi da Pećanca, pored nekolicine njegovih vojvoda, čuvaju Nemci i Bugari, što ja lično mnogo ne verujem. Pre će biti da Keserović neće da digne oružje na svoga bivšeg vojvodu, koji ga je spasao iz nemačkog zatvora u Kruševcu. Prema izveštaju prim-ljenom iz Deligradskog korpusa od Brane Petrovića, vašeg dobrog prijatelja, Pe-ćanac se sada nalazi u Sokobanji i postoje mogućnosti da ga uhvatimo. Brana mi traži da mu pošaljem vas i desetak omladinaca. Uverava me da će s tom ekipom sigurno uspeti da mi Pećanca živog preda.
Ne čekajući da mu bilo šta na ovo odgovorim, Draža je, posle kraće pauze, nastavio:
— Ako smatrate da bi, uz Braninu pomoć, sa gruporn od desetak omladinaca, mogli na prevaru da uhvatite Pećanca, krećite odmah za Deligradski korpus, a sva dalja uputstva dobićete od Brane. Sve što vam bude potrebno staviće vam se na raspolaganje, čak i ceo korpus Ljuhe Jovanovića.
Posle ovog Dražinog izlaganja odgovorio sam mu da ću uložiti sve svoje iiapore da izvršim ovaj zadatak.
Gledajući me preko naočara, zapovedničkim tonom Draža mi je rekao:
— Odmah pronađite deset omladinaca i što hitnije s njima se javite Brani. Po prvog januara hoću da imam Pećanca u rukama. Vodite računa! Njega ćete uhvatiti samo i jedino na prevaru. Tu morate biti vešti i oprezni.
Krajem prve polovine februara 1944. godine dobili smo autentičan podatak da će Pećanac za nekoliko dana krenuti u lov. Čak je bio naznačen i uži pojas njegovog kretanja u lovu. Ocenili smo da bi ovo mogla da bude zgodna prilika, koja se ne sme propustiti. Zbog toga smo se svi bacili na posao. Prikupili smo potrebne snage i odredili mesta i zadatke zasedama. Pustili smo vest da postoji neposredna opasnost od upada partizana u Sokobanju. Prema Braninim instrukcijama, ovu vest su naši ljudi iz Pećančeve okoline vešto iskoristili u nagovaranju Pećanca da, prilikom njegovog odlaska u lov, najmanje polovinu svoje pratnje ostavi u Sokobanji zbog eventualnog napada partizana.
Ovaj manevar nam je uspeo. Njegov uspeh uglavnom je doprineo da se i cela akcija uspešno završi.
U ataru sela Kesnika, na dva kilometra od puta Sokobanja — Aleksinac, 17. februara 1944. godine uhvatili smo Kostu Pećanca i četrdeset i četiri njegova četnika, među kojima su bili i četiri vojvode. Nekoliko dana kasnije, kao naš zatvorenik ostao je samo Kosta Pećanac.
Kada je čuo za ovaj uspeh, Draža je naredio da Pećanca ne ubijemo, već da ga krijemo po terenu, sve dotle dok ga o svemu detaljno ne saslušamo.
U dogovoru sa Branom, a uz Dražinu saglasnost i sugestije, doneli smo od-luku da prihvatimo Pećančev predlog. Tako sam, puna dva meseca, vodio brigu o bolesnom Pećancu, skrivao ga po okolnim selima, postavljao mu razna pitanja i pisao njegove odgovore, koji su, zaista, predstavljali njegove memoare.
Pećanac mi je prićao o mnogobrojnim događajima, od kojih su neki poznati i rasvetljeni. Ali o svojoj ulozi u dogadajima u 1941. i 1942. godini davao mi je prilično škrte izjave. Ipak neke njegove reči ostale su mi u dobrom pamćenju.
Govoreći o unutrašnjoj politici emigrantske vlade, Pećanac je tvrdio da je ona neuspeli nastavak politike koju su vodili radikali, sa Pašićem na čelu, u toku prvog svetskog rata, dok su se nalazili van zemlje, na ostrvu Krfu i u Solunu.
"Međutim", nastavlja Andrić, "prodor jedinica Narodnooslobodilačke vojske u oblast Sokobanje i Aleksinca prekinuo je moje razgovore sa Pećancem. Izvešten o novonastaloj situaciji i upitan šta da radimo sa Pećancem, Draža nam je odgovorio:
'Pećanac ni u kom slučaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog naređenja likvidirajte.
Čim smo primili ovo naređenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Pećanca.
Tako je 5. maja 1944. godine, na putu Sokobanja — Čitluk — Knjaževac na mestu oko dva kilometra udaljenom od Sokobanje, Branin dželat zvani 'Kasapče' klanjem okončao život ovog poznatog četničkog vojvode.*'
********************************
Tako je окончан анимозитет Драже према К.Пећанцу!
http://www.znaci.net/00001/11_63.htm
Legalizacijom četničkih odreda Draže Mihailovića dolazi do naglog brojnog porasta Nedićeve žandarmerije, a zatim i do njencg preformiranja u Srpsku državnu stražu. Takođe su naglo porasli broj i veličina četničkih odreda Koste Pećanca. Međutim, kvalitet ljudstva koje se legalizovalo stupanjem u Nedićeve formacije razlikovao se od onoga koji je prišao Pećančevim četnicima. Među prvima bio je znafcan broj oficira i mahom mladih ljudi, dok razni palanačko-seljački špekulanti, željni nasilja, pljačke i razvrata nalaze utočište u Pećančevim redovima.
Medutim, moralni lik i delovanje pripadnika Pećančeve organizacije predstavljali su odličan materijal koji su Mihailović i njegove pristalice vešto koristili u borbi za prevlast. Kada su, svojim učešćem u borbama protiv NOP, stekli poverenje okupatora, Mihailovićevi četnici su, pod raznim izgovorima, počeli sa istrebljivanjem svojih protivnika, prvenstveno Pećančevih vojvoda koje su ostale privržene svome vođi. Ali ni Pećanac nije stajao skrštenih ruku. On je svojim vojvodama izdao naređenje da otpočnu s progonom Mihailovićevih ljudi. Tako je u drugoj polovini 1942. godine između Mihailovićevih i Pećančevih četnika došlo do mnogobrojnih sukoba i ubistava. Ova međusobna četnička borba najviše je došla do izražaja u krajevima duž Velike Morave i Ibra, u akcjima su Pećančevi četnici, uz podršku okupatora, sve do pred kraj 1942. godine bili tako reći neograničeni gospodari.
Zahvaljujući prvenstveno proosovinskoj buržoaskoj grupi u Srbiji i pomoći koju su mu legalizacijom pružili Mihailovićevi četnici, okupator je do kraja 1942. godine uspeo da u obliku Srpske državne straže i dobrovoljačkih odreda stvori savremenije i efikasnije oružane formacije za borbu protiv NOP. U takvoj situaciji, a s obzirom na njen kvalitet, četnička organizacija Koste Pećanca okupatoru više nije bila potrebna. Zato je nemačka komanda krajem novembra 1942. godine donela odluku da Pećančeve odrede rasformira.
Za zasluge stečene iskrenom saradnjom, okupator je Pećancu ostavio, kao lično obezbeđenje, nekolicinu naoružanih vojvoda i četnika.
Koristeći se ovom situacijom, Mihailović je uspeo da izvestan broj Pećančevih vojvoda, pa i čitavih odreda, stavi pod svoju komandu.
Ali, posle ubistva Mašana Đurovića, na red je došao i Kosta Pećanac. Uzimajući u obzir činjenicu da je Pećanac pred okupatorima odigrao svoju ulogu, Mihailović je sa sigurnošću računao da im se njegovim ubistvom neće nimalo zameriti. Međutim, sa realizovanjem odluke da se ubije Pećanac išlo je malo teže, pored ostalog i zbog toga što je on bio okružen svojim najpoverljivijim i najodanijim vojvodama, čija opreznost i lukavstvo nisu bili za potcenjivanje.
O hvatanju i ubistvu Koste Pećanca Vojin Andrić je autoru ispričao:
"Sa grupom omladinaca nalazio sam se na Gledićkim planinama. Krajem novembra 1943. godine Draža me je pozvao u svoj štab, koji se tada nalazio na Maljenu, iznad Pašine ravni u Orovici, u azbukovačkom srezu. Čim sam stigao, on me je pozvao na razgovor. Posle nekoliko uobičajenih i formalnih reči, Mihailović me je uputio:
— Da li ste spremni da izvršite jedan poverljiv i ozbiljan zadatak?
— Zašto da ne? — odgovorio sam mu.
— Ali taj zadatak ne bi bio baš tako prost. Dosta je komplikovan. Bar tako kaže Keserović, koji nije uspeo da ga izvrši.
Malo sam se zamislio. Poznajući Keserovića, pitao sam se u sebi koji bi to zadatak bio koji on nije uspeo da izvrši, a pretpostavlja se da ću ja moći. Najzad sam slegao ramenima i prilično zbunjeno rekao:
— Ja bih vas zamolio, ako je to moguće, da mi bar ukratko kažete o čemu je reč.
— Ovo što ću vam sada reći, to je najstroža tajna — počeo je Draža svoje izlaganje. — Vodite strogo računa. Ja sam naredio Keseroviću da uhvati i ubije izdajnika Kostu Pećanca. Vama je dobro poznato da smo s njim imali mnogo muka, i da je zaslužio ovu kaznu. Ali Keserović mi javlja da mu se do sada nije pružila nijedna zgodna prilika u kojoj bi mogao da realizuje ovaj zadatak. Kaže mi da Pećanca, pored nekolicine njegovih vojvoda, čuvaju Nemci i Bugari, što ja lično mnogo ne verujem. Pre će biti da Keserović neće da digne oružje na svoga bivšeg vojvodu, koji ga je spasao iz nemačkog zatvora u Kruševcu. Prema izveštaju prim-ljenom iz Deligradskog korpusa od Brane Petrovića, vašeg dobrog prijatelja, Pe-ćanac se sada nalazi u Sokobanji i postoje mogućnosti da ga uhvatimo. Brana mi traži da mu pošaljem vas i desetak omladinaca. Uverava me da će s tom ekipom sigurno uspeti da mi Pećanca živog preda.
Ne čekajući da mu bilo šta na ovo odgovorim, Draža je, posle kraće pauze, nastavio:
— Ako smatrate da bi, uz Braninu pomoć, sa gruporn od desetak omladinaca, mogli na prevaru da uhvatite Pećanca, krećite odmah za Deligradski korpus, a sva dalja uputstva dobićete od Brane. Sve što vam bude potrebno staviće vam se na raspolaganje, čak i ceo korpus Ljuhe Jovanovića.
Posle ovog Dražinog izlaganja odgovorio sam mu da ću uložiti sve svoje iiapore da izvršim ovaj zadatak.
Gledajući me preko naočara, zapovedničkim tonom Draža mi je rekao:
— Odmah pronađite deset omladinaca i što hitnije s njima se javite Brani. Po prvog januara hoću da imam Pećanca u rukama. Vodite računa! Njega ćete uhvatiti samo i jedino na prevaru. Tu morate biti vešti i oprezni.
Krajem prve polovine februara 1944. godine dobili smo autentičan podatak da će Pećanac za nekoliko dana krenuti u lov. Čak je bio naznačen i uži pojas njegovog kretanja u lovu. Ocenili smo da bi ovo mogla da bude zgodna prilika, koja se ne sme propustiti. Zbog toga smo se svi bacili na posao. Prikupili smo potrebne snage i odredili mesta i zadatke zasedama. Pustili smo vest da postoji neposredna opasnost od upada partizana u Sokobanju. Prema Braninim instrukcijama, ovu vest su naši ljudi iz Pećančeve okoline vešto iskoristili u nagovaranju Pećanca da, prilikom njegovog odlaska u lov, najmanje polovinu svoje pratnje ostavi u Sokobanji zbog eventualnog napada partizana.
Ovaj manevar nam je uspeo. Njegov uspeh uglavnom je doprineo da se i cela akcija uspešno završi.
U ataru sela Kesnika, na dva kilometra od puta Sokobanja — Aleksinac, 17. februara 1944. godine uhvatili smo Kostu Pećanca i četrdeset i četiri njegova četnika, među kojima su bili i četiri vojvode. Nekoliko dana kasnije, kao naš zatvorenik ostao je samo Kosta Pećanac.
Kada je čuo za ovaj uspeh, Draža je naredio da Pećanca ne ubijemo, već da ga krijemo po terenu, sve dotle dok ga o svemu detaljno ne saslušamo.
U dogovoru sa Branom, a uz Dražinu saglasnost i sugestije, doneli smo od-luku da prihvatimo Pećančev predlog. Tako sam, puna dva meseca, vodio brigu o bolesnom Pećancu, skrivao ga po okolnim selima, postavljao mu razna pitanja i pisao njegove odgovore, koji su, zaista, predstavljali njegove memoare.
Pećanac mi je prićao o mnogobrojnim događajima, od kojih su neki poznati i rasvetljeni. Ali o svojoj ulozi u dogadajima u 1941. i 1942. godini davao mi je prilično škrte izjave. Ipak neke njegove reči ostale su mi u dobrom pamćenju.
Govoreći o unutrašnjoj politici emigrantske vlade, Pećanac je tvrdio da je ona neuspeli nastavak politike koju su vodili radikali, sa Pašićem na čelu, u toku prvog svetskog rata, dok su se nalazili van zemlje, na ostrvu Krfu i u Solunu.
"Međutim", nastavlja Andrić, "prodor jedinica Narodnooslobodilačke vojske u oblast Sokobanje i Aleksinca prekinuo je moje razgovore sa Pećancem. Izvešten o novonastaloj situaciji i upitan šta da radimo sa Pećancem, Draža nam je odgovorio:
'Pećanac ni u kom slučaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog naređenja likvidirajte.
Čim smo primili ovo naređenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Pećanca.
Tako je 5. maja 1944. godine, na putu Sokobanja — Čitluk — Knjaževac na mestu oko dva kilometra udaljenom od Sokobanje, Branin dželat zvani 'Kasapče' klanjem okončao život ovog poznatog četničkog vojvode.*'
********************************
Tako je окончан анимозитет Драже према К.Пећанцу!