Ponos grada!
Primećen član
- Poruka
- 633
”Наш први предбројник”
”Невен”, лист чика Јове Змаја, заиста је - у оној форми и концепцији коју је осмислио чика Јова - лист који може послужити и данашњим часописима за децу као узор и водиља, јер Невен превазилази своју намену и нама је, када гледамо прве бројеве, пред очима цео програм васпитавања будућих нараштаја.
Због тога смо и ми почетак једног новог пупољка - нашег ”Божура”, обележили управо песмом-поздравом деци, којом је чика Јова поздравио српску децу у првом броју ”Невена”.
Међутим, још једна необична околност нагнала нас је да пренесемо и следећи текст, такође из првог броја ”Невена”, а после ћемо објаснити и која је та необична околност. Дакле, прво текст:
Наш први предбројник
У тој намери, да се деца, вршњаци садашњега нараштаја, међу собом, још за рана што боље познаду, зарекосмо се ми, да ћемо у 1-вом броју ”Невена” донети салик онога детета, које се прво пријави, да ће овај лист држати.
Јер заиста, драга децо, ви треба један за другога да разбирате, један другога за рана да познате, ако мислите негда сложно и заједнички радити и вршити дужност човечанску и српску.
Што рекосмо, то ево сада и чинимо.
Ево вам салика првог предбројника нашег, не на један, него на педесет примерака ”Невена”.
Мали Александар се први пријавио на ”Невен” и то таки други дан, кад смо наговестили да лист издавати намеравамо. Да Бог да и од сада и целога свога века првачио у сваком и корисном делу.
А ко је и чији је наш мали првак?
Он је потомак онога Србина, који се, као и многи од вас родио у простој српској кућици, - ал су га дела његова подигла високо, чак на престо српски. Он је потомак пок. кнеза Милоша Обреновића, који је покренуо и повео Србадију да ишчупа Србију из турских ноката, - да је увелича са још шест нових округа, - који је предводио Србе кад су разбили турску силу на Дубљу и Љубићу, који је свакад умео Турке и надбити и надмудрити.
Он је потомак пок. кнеза Михаила, оног врсног Србина, који је ослободио српске вароши од Турака а доцније очистио све српке градове.
Мали Александар је син српскога кнеза Милана, који је заједно са српским, црногорским кнезом Николом устао на Турке, два велика рата са њима водио, - те се тако ослободио велики Старе Србије и присајединио слободној и независној Србији, а тиме се помогло и осталим народима на Балкану и браћа наша у Босни и Херцеговини коракнуше напред бољој будућности својој.
Он је син оне нежне мајке, кнегиње Наталије, која је за оба та рата, са осталим честитим Српкињама лебдела над српским рањеницима, бринула се за њих као права мајка спремајући им одело и сваку понуду.
Александар се родио у Београду 2. августа године 1876. Он је још мален, ал је здрав, бистар, мио и окретан. Он ће слушати своје родитеље, као што и ви сви треба ваше да слушате. Он ће бранити правду и истину, слободу и част српску, - то ћете и ви чинити. Он ће се трудити и учити да осветла образ родитељима својим - то је задатак свију вас. Он ће љубити вас као што и ви, знам, њега љубите. Бог му је дао положај да може чинити многа добра, - али нема тога положаја у коме човек, само кад хоће, не би могао бити од користи својим ближњима и народу свом.
Да живи наш мали првак, - живили и ви сви, на којима свет остаје, који ћете стварати догађаје и ново време, који ћете сачувато што је за чување, допунити што је за допуњавање, поправити што је поправљање. - Нас онда бити неће, али ће нам се душе радовати, ако времена ваша буду времена среће и напретка, времена мира и братинске љубави, времена племенитости душе и срца.
Прионите сложно да то тако буде!