Наши су "преживјели" први прозор квалификсација.
Да ли ментална блокада, да ли психолошка припрема није била најбоља, да ли је нешто треће спутало наше кошаркаше, у сваком случају, утакмица са Швајцарском мучење, утакмица са Босном и Херцеговином мучење.
Наши копаркаши који су наступили на тим мечевима, уз пуно уважавање противника, могу и морају боље од оног што су показали у већем дијелу тих утакмица. Једино позитивно јесте да су наши кошаркаши у оба меча показали карактер, нису потонули када су мечеви по злу отишли, у оба меча су се вратили. Приступ какав је био у 4/4 оба меча мора бити током читаве утакмице, од првог минута. Само таквим приступом неши могу прегрмити ове квалификације.
Шта је ту је. За Алимпија и стручни тим је ово нова ситуација, ново искуство, у којој нису били раније, воде тим који су тек окупили, гдје се играчи тек упознају, гдје нема времена за уигравање варијанти, гдје и нема увид у могућности свих играча.
Лед је пробијем, сада се упознао са могућностима барем ових играча које је испробао у ова два меча, зна шта могу и шта од њих очекивати.
Никола Танасковић се мора издвојити, одиграо је медч против БиХ врхунски, остали како написах, могу и морају боље.