Korisne zivotinje u basti

[Nina]

Ježevi su omiljeni i korisni. Mladi ježevi dolaze na svet u proleće, a ponekad i u jesen. Porodica ježeva lovi u sumrak. Hrane se puževima, grčicama, crvima, gusenicama, miševima a ponekad i zmijama. Osim toga, ježevi vole i jagode i jabuke. Da bi ježevi stvorili dom, potreban je miran kutak ispod grmlja sa zaostalim lišćem.

 

[Umri_muski]

Traze cisto zemljiste....jez je zeznut za gajenje...

 

[ChristopherWalken]

Hrane se i živinom. To im je "boljka" Inače retko simpatična živuljka.

 

[Ganfajter]

a jel porodica jezeva mama jez tata jez i mali jez

jel zenka jeza jezica ?

 

[BLAJBI]

Zasto ljidi vole jezeve kada oni bodu i uvek su loseg raspolozenja?

- - - - - - - - - -

Najkoraisnija zi votinja u basti je - glista.

Bez rada glista nikakva proizvodnja ne bi bila moguca.

 

[Nina]

i krtice su korisne iako kod većine baštovana nemaju baš dobar ugled najviše zbog toga što svojim humkama uništavaju travnjake i povrtarske gredice. Za njih je potrebno strpljenje. Rastresita zemlja koju su izbacile krtice savršena je za sadnju saksijskog cveća, dok ostatak humke treba ponovo okopati. Krtice se hrane crvima (nažalost i kišnim glistama), rovcima, insektima, larvama, grčicama, puževima golaćima, a uništavaju i gnezda voluharica.

 

[Ganfajter]

kako je jez dobar za bastu kad jede voce i povrce i pravi stetu

- - - - - - - - - -

:*
edtuj malo to jeote

 

[Sugaenzi]

Ja krtice pomlatim sve do jedne

 

[hirajgoagain]

pa sladak je jež, gliste baš i nisu nešto ljupke

- - - - - - - - - -

kako je jez dobar za bastu kad jede voce i povrce i pravi stetu

- - - - - - - - - -

:*
edtuj malo to jeote

bilo ih je na nbgd nekad

 

[hypnotoad]

Moj pas je jednom dobio po labrnji jer je pokusao da lizne jeza

 

[Nina]

Ptice su važan dodatak svakom vrtu

Kosovi, vrapci i čvorci hrane se crvima, insektima i gusenicama. Vrapci jedu i seme korova. Par senica, tokom leta, može za svoje mladunce da skupi oko 30 kg gusenica. Korisne ptice su i crvendać, crvenorepka i zeba. Ptice lako možemo privući postavljanjem kućica za njih ili sadnjom živice i grmlja koji im pružaju dom. Kućice su pogodne za senice, brgljeze i crvenorepke, a kao pomoćna gnezda mogu da posluže i lastama. U živici i drveću legu se crvendaći, zebe i carići. Kao neophodna zaštita ptica su pojilište ili mali bazenčić za ptice, a tokom zime potrebno je postaviti hranilicu

kos

cvorak

vrabac

 

[Aruena*]

Bubamare su korisne, hrane se biljnim vašima.

 

[Nina]

Slepićem protiv puževa golaća
U korisne gmizavce ubraja se slepić. On nije opasna zmija, to je zapravo gušter. Telo mu je zmijoliko, leđa su sivo-smeđa ili bakarna sa crnim prugama, a stomak mu je taman. Često boravi na vlažnim livadama i skrivenim mestima u vrtu. U lov ide tokom ranih jutarnjih sati i hvata puževe golaće, crve i insekte. Preporučljivo je ostaviti ih da neometano borave na kompostištu, među trulim drvima i ispod granja, pa ih treba zaštititi od domaćih životinja.

 

[Владан]

Ухолаже... једу биљне ваши.
Морке.. једу ваши у дворишту, кромпирове златице..

 

[BLAJBI]

Ухолаже... једу биљне ваши.
Морке.. једу ваши у дворишту, кромпирове златице..

Uholaze ti se nocu uvuku u uvo i stignu do mozga koji im je omiljena poslastica...

 

[Nina]

Insekti mogu biti korisni

Ose najeznice su mali insekti dugi 5-30 mm. Tamnih i sjajnih krila, a na njihovoj zadnjici se nalazi duga žaoka kojom ubadaju lisne vaši, i u njih, dok su još žive polažu jajašca. Larva ose najeznice živi unutar domaćina, izjeda ga i prezimljava umotana u čauru. Ženka može da izleže 200-1000 jajašaca. Veće vrste osa najeznica napadaju moljce i gusenice leptira kupusara, dok su druge specijalizovane za čaure lukove muve. Pri pregledu listova na kojima se nalaze lisne vaši, potrebno je obratiti pažnju i ne uklanjati one vaši u kojima su začaurene ose najeznice.

ose najeznice

Pauci krstaši, pauci skakači i pauci vučjaci, razlikuju se svojim oblikom i veličinom. Neki od njih pletu mreže dok drugi žive na zemlji. Međutim, možemo ih prepoznati po njihovim nogama. Pauci su najuspešniji lovci na štetočine jer love muve, leptire, tvrdokrilce, gusenice, stenice i vaši. Da bismo ih zaštitili, potrebno je da sačuvamo njihove jedinke (iako ih se neki ljudi plaše), odnosno da ih ne prskamo otrovom. Samoniklo bilje, pokrivači zemljišta i prirodni kamenjar omogućava im prostor za život
pauk krstas

 

[BLAJBI]

Bez pcela bi zivot na planeti tesko opstajao i bio bi mnogo manje bogat....

 

[Nina]

Bez pcela bi zivot na planeti tesko opstajao i bio bi mnogo manje bogat....

kazu kada bi pcele izumrle , za 4 godine vise ne bi bilo hrane

 

[Nina]

Muve lebdilice se razlikuju od kućnih muva po crnim i žutim mrljama. Duge su 7-15 mm. Imaju karekterističan brz i nečujan let uz izrazite cik-cak pokrete. Jajašca polažu u kolonije lisnih vaši, a kod nekih vrsta to počinje već u rano proleće. Njihov broj je u direktnoj vezi s brojem lisnih vaši. Odrasle jedinke muva lebdilica hrane se polenom i medom, pa imaju važnu ulogu pri oprašivanju. Larve se hrane lisnim vašima i tokom svog života (8-15 dana) pojedu 400-800 lisnih vaši. Biljke iz porodice štitarki (mirođija, krasuljica, šargarepa) privlače muve lebdilice u svaku baštu.

 

[Владан]

Uholaze ti se nocu uvuku u uvo i stignu do mozga koji im je omiljena poslastica...

Пре ће ми жена попити мозак звоцањем него ухолажа.

 

[Владан]

 

[Nina]

i za kraj teksta Blajbijeve kisne gliste

Najvažnije životinje koje pomažu baštovanima su definitivno kišne gliste. One kopaju duge tunele u zemljištu unoseći u svoj organizam zemlju i organski otpad, a izlučuju najplodniji humus. Njihovo čitavo telo je jedan probavni trakt i u njemu se mešaju organski sastojci i mineralne čestice zemljišta s probavnim izlučevinama. Kišne gliste su dvopolni organizmi. Za vreme vlažnih noći izlaze iz svojih kanala, a nakon oplodnje se vraćaju u zemlju gde polažu jaja. Tokom jakih kiša njihovi tuneli se pune vodom, pa zato one moraju da izađu na površinu. Tu im preti druga opasnost - sunce, jer ako ne uspeju dovoljno brzo da se vrate u zemlju, uginuće. Kišne gliste doprinose obogaćivanju humusnog sloja iz čega proizilazi i otporan rast biljaka.