Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Људи имају обичај да кажу: нека буде воља Божија.
Пријатељу мој, ако живиш лоше то није воља Божија! Нити може бити, никада. То је твоја воља и кукавичлук, за које ти не желиш да сносиш одговорност.
Лош карактер, пороци и грехови са којима нећеш да се бориш нису воља Божија, него воља демонска. Треће воље нема. Не треба човек да скрива своју прљавштину и тврдовратост да скрива иза воље Божије. Тако само јако погоршава.

Гервасије Агиорит
 
Питао сам старца Гаврила како да постим, нисам слутио тада шта ће ми рећи. Када сам га, дакле, то питао он ме погледао, ћутао је неко време а онда ме повео у страну, да нико не чује, и испричао ми цео мој живот, све моје грехове која сам учинио од детињства, као да је био поред мене. Био сам јако потресен. Запрепашћен. Почео сам да плачем.
Затим, када сам се прибрао, опет смо сели, старац је био јако благ и тешио ме. Онда је донео неко послужење и рекао: "Узми, послужи се мало!"
Рекао сам, још узнемирен: "Оче, не могу сад ништа да једем." Он је тада одложио послужавник и рекао: "Ето дете моје, то пост! Кад видиш своје грехове па не можеш да једеш."
 
" Човеку је све исписано на лицу, читав његов живот, грехови и пороци, врлине, стање његове душе.
Али те ствари могу само духовни људи да виде. "

Свети старац Самсон, исповедник
 
Ако хоћеш да промениш живот, мораш променити себе изнутра. Ако то не желиш да схватиш, мораћеш много да пострадаш.
Чудо је колико људи пре бирају да живе у агонији и да се муче, него да се мењају. Несхватљиво, каква везаност за оно шта их убија... Твој ум и срце остварују заједницу или са светлошћу или са тамом. Ако негујеш таму у себи - никад неће бити светлости у твоме животу. Ако одбациш зло у себи - нестаће га у свим облицима и у твоме животу!

Гервасије Агиорит
 
Каква год те туга обузела, каква год те болест задесила, колико год неподношљив твој живот био,колико год несигуран био - свагда притичи Царици Небеској, и Владичица наша ће те услишти и помоћи, јер је њој све могуће.

Игуманија Руфина Харбинска
 
Разговор са Богом

Уснуо сам сан да разговарам с Богом.
„Дакле, ти би хтео разговарати са мном?“ рече Бог.
„Ако имаш времена“ рекох.
Бог се насмеши.
„Моје је време вечност. Шта си ме желео питати?“
„Шта те највише изненађује код људи?“
Бог одговори:
„Што им је детињство досадно.
Журе да одрасту,
а потом би желели поново бити деца.
Што троше здравље да би стекли новац,
па потом троше новац да би вратили здравље.
Што размишљају тескобно о будућности,
заборављајући садашњост.
На тај начин не живе ни у садашњости ни у будућности.
Што живе као да никада неће умрети,
а онда умиру као да никада нису живели.“
Бог ме прими за руку.
Остадосмо на тренутак у тишини.
Тада упитах:
„Као родитељ,
које би животне поуке желео да твоја деца науче?“
Осмехујући се, Бог одговори:
„Да науче да никога не могу присилити да их воли.
Могу само волети.
Да науче да није највредније оно што поседују,
него ко су у свом животу.
Да науче како се није добро упоређивати с другима…
Да науче како није богат онај човек који највише има,
него онај којем најмање треба.
Да науче како је довољно само неколико секунди
да се дубоко повреди вољено биће,
а потом су потребне године да се излечи.
Да науче опраштати тако да сами опраштају.
Да спознају како постоје особе које их нежно воле,
али то не знају изрећи нити показати.
Да науче да се новцем може купити све. Осим среће.
Да науче да две особе могу посматрати исту ствар,
а видети је различито.
Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима…
а ипак их воли.
Да науче како није увек довољно да им други опросте.
Морају и сами себи опраштати.“
Људи ће заборавити шта си рекао.
Људи ће заборавити шта си учинио.
Али никада неће заборавити какве си осећаје у њима побудио.
 
"Ја ћу умрети! И где ћу отићи, где се налазим!?
Да ли је ико остављен овде на земљи?!
Јесте ли чули шта је Александар Македонски, кад је умирао, рекао: " Оставите моје руке да висе кад ме будете сахрањивали. Да сви виде, да ја - који сам владао светом и покоравао царства - одлазим празних руку."

старац Клеопа
 
Ако тугујеш било због чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља изгледа да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се низашта не брине. Када му нешто треба он и себе и оно што му је потребно предаје Богу и ако се догоди да не добије оно што тражи, остаје спокојан као да је примио.

Отац Тадеј
 
" Никада, апсолутно никада, не треба прихватати очајање и безнадежност. Бог то стање ни у ком случају није предвидео ни за једног човека. То стање је својствено само злим, демонским силама. Бог има хиљаду начина да промени свет, да промени чак и природни поредак ако је потребно.
Али без Бога и са паклом у души неће се ништа променити. "

Гервасије Агиорит
 
Човек је склон набрајању својих невоља, али никада не набраја своје радости. Кад би их набројао онако како оне то заслужују, увидео би да свако има, довољно среће у животу.

Патријарх Павле
 
ПОУЧНА ПРИЧА

Како обичан хлеб и вино постају тело и крв Исуса Христа?
Неки човек дође монаху и упита га:
"Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?"
Монах му одговори:
"Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Спаситељ сигурно моћнији од твога тела?"
"Па, добро", рече човек, "а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус Христ?"
Монах му поново одговори питањем: "Крајолик који је пред тобом, видиш ли?"
"Видим", потврди човек.
"Ето", настави монах, "и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око."
"Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христ у исто време бити присутан у стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?"
Монах узе огледало и даде човеку да се огледа: "Колико особа видиш?" упита.
"Само једну, себе!" одговори човек.
Тада монах испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече човеку: "Погледај доле, колико сада ликова видиш?"
"Заиста, заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.
Након тога је заћутао и ништа више није питао.
 
На питање да ли је исправно рећи за неког ко је неком начинио неправду, да му Бог врати за то, старац Пајсије је одговорио:

– Онај ко тако говори преварен је од ђавола, јер не схвата да на тај начин “учтиво” проклиње. Има људи који говоре за себе да су осетљиви, да су пуни љубави и такта, да трпе неправде које им наносе људи, али говоре: “Нека би им Бог узвратио”. Сви ми овде полажемо испите како бисмо прешли у онај други, вечни живот, у Рај. Помисао ми говори да је ово “учтиво” проклињање испод сваког духовног нивоа, и да је недопустиво за хришћанина. Јер, Христос нас није учио таквој врсти љубави, већ, ако то раде, "Оче опрости им, не знају шта раде".
 
Cigani čergari, jako mudri, i najzad najprirodniji ljudi, imaju najjaču izreku na svetu: “Bože, kad sledeći put budeš pravio svet, pazi šta radiš.” Prepoznali su sve mane i svo zlo sveta, koje je delo zlog genija. Nema mudrosti iznad ovoga, ni u jednoj jedinoj religiji.

Postoji legenda da su Cigani, negde u Indiji, pronašli ulaz u Agartu. Na ulazu su se naselili i dugo i dobro živeli, sve dok ih nisu odatle proterali i rasuli po svetu. Od tada oni nemaju državu, još uvek tražeći put do Agarte, arhetipski svesni da će ostati nomadi dok ponovo ne nađu ulaz. Namaste.
 
Poslednja izmena:
Због чега осуђујемо браћу своју?
Због тога што се не старамо да познамо сами себе. Ко је заокупљен познањем самога себе, нема када да примећује друге. Осуђуј себе и престаћеш да осуђујеш друге.

Свети Серафим Саровски
 
Ти говориш: Имам много невоља. Међутим, ја ти кажем, или тачније, Сам Господ ти говори: Смири се и твоја ће се жалост окренути на радост и у чуду ћеш се упитати зашто си се раније толико мучио и жалостио. Сада се, пак, радујеш, јер си се смирио и примио благодат Божију. Када би био и једини који је у беди, радост те не би напустила, јер у души имаш мир о коме је Господ рекао: Мир свој дајем вам (Јн. 14; 27). Свакој смиреној души Бог даје свој мир.

Старац Силуан
 
Ти говориш: Имам много невоља. Међутим, ја ти кажем, или тачније, Сам Господ ти говори: Смири се и твоја ће се жалост окренути на радост и у чуду ћеш се упитати зашто си се раније толико мучио и жалостио. Сада се, пак, радујеш, јер си се смирио и примио благодат Божију. Када би био и једини који је у беди, радост те не би напустила, јер у души имаш мир о коме је Господ рекао: Мир свој дајем вам (Јн. 14; 27). Свакој смиреној души Бог даје свој мир.

Старац Силуан
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top