Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Primoravati ljude silom da čine ono što se nama čini dobro, najbolji je način da im se ulije odvratnost prema onome što smatramo za dobro. (Tolstoj)

Sila je ono oruđe kojim neznanje primorava ljude da čine stvari prema kojima oni po prirodi nisu skloni. I kao što se voda koju primoravamo da teče iznad visine korita vraća prvobitnoj nizini čim pritisak prestane, tako u času kad popusti sila prestaju i sve njene posledice. Imaju samo dva načina kojima ljudsko delovanje može da se upravlja. Jedan način je da zavladamo sklonošću, da ubedimo rasuđivanjem, a drugi način je da primoramo čoveka da radi protivno od svojih sklonosti i mišljenja. Prvi način zasnovan je na iskustvu i uvek se svrši s uspehom, dok drugi upotrebljavaju nespretnjakovići i posledica tog načina je razočarenje. I čudna stvar: sve do sada neznalištvo je vodilo i vodi čovečanstvo baš tim putem nasilja koji svagda vodi razočarenju. (Komb)

Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nematati sebe samog vrhunac je nasilja. (Lao Ce)
 
Poslednja izmena od moderatora:
A кад виде народ многи што се сјатио по кафићима у центру Београда, стаде на Трг Републике те их учаше и почевши од Мојсија и од свих пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. А тад дођоше студенти и професори ПБФ-а и рекоше му где је погрешио у тумачењима и исправише га; и Исус се насмеја, а ту пролазаше православци који поштују славу и свеца, не перу веш на црвено слово, правилно се крсте и купују свеће од по 30 и по 60 и по 100 динара; и стадоше му казивати како се Бог не смеје;
----------------
И закука народ како је глад у земљи и да немају шта јести. И узе Исус пет лепиња и две пљескавице, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици народу и би довољно да се сви насите; ал’ ови не једоше, него стадоше да сликају за Инстаграм, и за Фејсбук, и за Твитер.
----------------
И дођоше атеисти Србије и Пеђа с њима и тражаху да им покаже знак са неба; и показаше им одмах, ал’ му не вероваше него почеше да цитирају некога Докинса и да му нуде неке летке о еволуцији.
-----------------
Тада га дозва Синод да служи Литургију и поче Христос ломити Хлеб и даде им Чашу, ал’ га прекидоше; и једни Га тераше да затвори двери, а други да отвори; и једни Му причаху како треба гласно да говори молитве Оцу, а други супротно и почеше расправљати међу собом. Тада им рече да приступе, а сви се почеше изговарати; први му рече:
„Ја нисам постио шест дана на води, молим те, изговори ме.“
И други рече: „Ја не прочитах све предпричасне акатисте и молитве и каноне, молим те, изговори ме“
И трећи рече: „Ја се не исповедих, и зато не могу, молим те, изговори ме.“

https://www.facebook.com/pages/Pravoslavni-motivacioni-posteri/208704085830287?fref=nf
 
10923_829222457111777_7145751111522462353_n.jpg
 
" Људи тихи и смерни судије су својих дела, док људи брзи су испитивачи туђих дела."

(Св. Григорије Богослов)


"Да окривимо друг друга свагда смо готови, а да исправљамо оно у чему смо сами криви и потпадамо под одговорност, на то смо свагда спори!"

(Св. Златоуст)
 
" Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.
Započeo je neobaveznu priču sa frizerom.
Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče:
“Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.
Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?
Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?
Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.
Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao.
Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.
Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.
Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.
Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!”
 
"Не одвајати и не давати сиромасима (сиротињи) од онога што остаје сврх наших потреба, значи отимати туђе добро."

(Блажени Августин)


"Човек који може указати помоћ и учинити добро, но не указује га и не чини, жалосно је и уједно недостојно биће."

(Леонид, архиеп. Јарославски)
 
Сви Божији људи не воле бити у слави међу људима. (Филарет Московски).

Праведни човек не поноси се када га људи узносе и славе.

Ласкаво похваљивање - неподношљиво је бреме за праведника (Дела Ап. 16, 18).
 
" Један подвижник је казивао следеће:
"Овамо долазе многи студенти.
Једном их је овде било десеторица и затражили су од мене да учиним неко чудо. Били су веома упорни. Размишљао сам на који начин да уразумим ову децу.
Тада сам им рекао:
- Ево, станите у ред да вам одсечем главе. После тога ћу да учиним чудо и да вам их поново прилепим! Само, удаљите се један од другога, јер постоји опасност да помешам главе и тела! Јесте ли спремни? Хоћете ли да видите чудо?'

Младићи су се одмах успротивили:
- Не, не, оче, није потребно", једногласно су повикали.


+++


"Свет је изгубио смисао живота. Дакле, требало би да га нађе. Безверје прави велику штету. Одатле све потиче."


+++

Један старац је рекао:
"Многи светитељи су чезнули да живе у наше време и да воде нашу битку."
 
bakonja:
" Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.
Započeo je neobaveznu priču sa frizerom.
Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče:
“Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.
Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?
Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?
Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.
Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao.
Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.
Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.
Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.
Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!”
Kliknite za proširenje...


Morao sam da "odgovorim sa citatom" na ovo.
Odavno nisam nešto lepše pročitao
 
"... Било је много подвижника на Светој Гори којима су, као мирјанима, припадала истакнута места у друштву и у научном свету. Такав је био и руски кнез, јеромонах Партеније Каруљски, који је у почетку живео у келији "Свети Николај Буразери". Био је келијни секретар. У време изградње цркве добио је писмо од једне руске сељанке које га је приморало да се још ревносније подвизава у застрашујућој Каруљи.

Ево шта је речено у том писму: "Молим вас, Свети Оци, да примите овај мали новчани прилог. Чула сам да градите цркву и да вам је потребна помоћ. Била сам несрећна што немам новаца да вам пошаљем, због чега сам одсекла своју бујну косу и продала је неким отменим госпођама чија је коса кратка, али које на пријемима носе туђу косу. Молим вас да примите ову моју скромну лепту."

Овај догађај снажно је погодио кнеза, оца Партенија. Донео је херојску одлуку да на гребенима Каруље живи као да је бестелесан. Док је приповедао о овој одлуци, рекао је: "Кад сам прочитао ово писмо, дошле су ми следеће помисли: Неки одсецају косу а неки дају мало од онога што имају, док ја овде удобно седим у фотељи и пијем чај. Љубави Христове ради и ради спасења моје душе морам отићи у Каруљу."

Прича се да је лице оца Партенија блистало и да је поседовао дар прозорљивости. Спавао је на тлу пећине у којој је живео. Од његове похабане одеће ширио се миомирис. Много је дао Господу - велику жртву, много љубави, много сиромаштва и нестјажанија.
Међутим, овај руски кнез добио је и много награда, како у овом животу, тако и у оном вечном и бесконачном..."...


I:

"... "Прослављам Господа и благодарим Богу и Пресветој Богородици што ме никад нису напустили", говорио је некадашњи разбојник Никита из Светог Василија, следећи оног благодарног разбојника који је био распет са Господом. За монаха га је постригао чувени духовни отац, Харитон Исихаста.

"Како можеш да живиш без новца, кад се не бавиш никаквим рукоделијем", питао га је незаборавни старац Јоаким.

"Прослављам Бога и благодарим Му! Одем до неког манастира и затражим хлеб, а кад се вратим у своју каливију затекнем тамо два-три хлеба", одговарао је са запањујућом простотом Никита, некадашњи разбојник, и зато га је благодат Божија чудотворно посећивала.

Кад се разболео и био прикован за постељу, о њему су се бринули његови суседи - пустињак Дамаскин и монаси из његове заједнице. Пред крај живота био је заражен вашкама. Чим би га оци очистили, оне би га поново прекриле од главе до пете.

"Док сам био у свету, био сам разбојник", често је говорио. "Преклињао сам Бога да ми Он плати за све што сам учинио. Нека ме вашке живог поједу!"
 
Poslednja izmena:
"I unapred vam kazem, u trenutku kad sa uzasom gledate da, kraj svih vasih napora, ne samo da se niste priblizili cilju, nego ste se cak od njega udaljili, - u tom istom trenutku, to vam unepred velim, vi cete najedared dostici svoju svrhu, i ugledacete jasno nad sobom cudotvornu silu Boga, koji vas je sve vreme voleo i sve vas vreme tajanstveno rukovodio..."


....

"Jer ljudi su za srcu stvoreni, i ko je potpuno srecan, taj je zbilja udostojen da kaze sebi: "Ja sam ispunio zavet Bozji na ovoj zemlji". Svi pravednici, svi sveti, svi sveti mucenici bili su srecni."


.......

Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka i grešnog, to je već slika Božanske ljubavi, i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božije, i celokupno, i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božiju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar - i tajnu ćeš Božiju razumeti u stvarima A shvatiš li je jedared, ti ćeš je posle neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno.


Fjodor Dostojevski
 
ГЛАВА 12



Поука авве Олимпија



Један брат упита авву Олимпија, презвитера лавре светог Герасима:

"Кажи ми реч спасења." А он му рече:

"Не живи са јеретиком, обуздавај језик свој и ма где се настанио једнако понављај: ја сам странац, странац јесам."
 
ГЛАВА 32



Обраћење Вавиле комедијанта



Био неки комедијант у Тарсу Киликијском по имену Вавила. Он је имао две пријатељице. Једној је било име Комита, а другој Никоса. Вавила је у своме животу чинио дела која личе само на људе који сарађују са демонима. Једнога дана је отишао у цркву и то баш у дан када се, по промислу Божијем, читао одељак из Еванђеља у коме се каже: "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско"[13]. Ове речи су се дубоко коснуле његовог срца и он је почео да плаче, да размишља и каје се за сво зло које је у свом животу учинио. Истог тренутка, пошто је изишао из цркве, позвао је оне своје две пријатељице и рекао им:

"Ви знате у каквом сам блуду живео са вама двема, подједнако блудничећи са сваком од вас. Сада задржите све што сам вам поклонио, узмите и сву моју имовину и поделите међу собом. Ја данас одлазим, одричем се света и идем да постанем монах."

Оне му онда, као из једних уста, рекоше;

"У греху и у погибији душе ми смо те следиле, а сада нас остављаш кад хоћеш да учиниш богоугодно дело. Искрено ти кажемо, не остављај нас, желимо да те следимо и у добру које намераваш да учиниш."
 
О монаху којег је мудра девојка одвратила од греха



Када сам био у Антиохији, чуо сам од једног презвитера да је патријарх Анастасије[28] причао да је једном неко од монаха авве Севиријана био послан, послушања ради, у крајеве Елефтерупољске. Тамо је овај монах отсео код неког христољубивог сељака, који је имао кћер јединицу, чија је мајка давно умрла. Како је монах остао неколико дана у тој кући, ђаво, који се увек бори против људи, почео је да му убацује нечисте помисли са циљем да га наведе на телесни грех са младом девојком. Он сав беше устрептао од жеље и тражио је прилику да девојку заведе. Ускоро му је ђаво, који је и изазвао ту телесну борбу, створио прилику да оствари своју замисао. Када је девојчин отац отишао у Аскалон по неком свом послу, монах је, схвативши да се у кући не налази нико осим њега и девојке, кренуо са намером да је саблазни. Но, она, чим га је видела силно узбуђеног и свег горућег од жеље, мирно му се обрати:

"Не узбуђуј се и не жури да ми учиниш зло, јер се мој отац неће вратити ни данас ни сутра. Дакле, саслушај ме прво шта ћу ти рећи, а Бог ми је сведок да ћу и ја после, драге воље, учинити што будеш желео. Реци ми прво, мој господине брате, колико си дуго у манастиру?"

"Седамнаест година."

"Да ли си икада у своме животу познао жену?"

"Не."

"Зар желиш у једном сату да изгубиш сав свој труд? Сети се колико си пута пролио сузе да би Господу принео своје тело чисто од сваке нечистоте. А сада желиш за једно мало уживање да изгубиш све своје победе. Рецимо да те послушам. Ако учиниш са мном грех, да ли имаш куда да ме одведеш и да ме издржаваш?"

"Немам."

"Искрено ти говорим и не лажем те. Ако ме будеш понизио бићеш узрок многих зала."

"Како то?" упита је монах, а она одговори: "Осим тога што губиш своју душу, од тебе ће се тражити и моја душа. Да ти ово буде јасно, обећавам ти, заклињући се Оним који је рекао: "Не сведочите лажно"[29], ако ме понизиш, ја ћу се обесити, а то ће бити као да си ме ти убио и бићеш на Страшном Суду осуђен као убица. Али пре него што постанеш узрок толиких зала, врати се у свој манастир и дуговаћеш ми многе молитве у знак захвалности."

Пошто је монах дошао к себи и престао да гори ватром телесне страсти, вратио се у свој манастир и замолио игумана за благослов да више никада не изиђе из њега. Три месеца после овога отишао је ка Господу,
 
Psalam 23. (Davidov)

Gospodin je pastir moj:
ni u čemu ja ne oskudevam;
na poljanama zelenim
On mi daje odmora.
Na vrutke me tihane vodi
i krepi dušu moju.
Stazama pravim On me upravlja
radi imena svojega.

Pa da mi je i dolinom smrti proći,
zla se ja ne bojim, jer si Ti sa mnom.
Tvoj štap i palica tvoja
uteha su meni.

Trpezu preda mnom prostireš
na oči dušmanima mojim.
Uljem mi glavu mažeš,
čaša se moja prelieva.
Dobrota i milost pratiće mene
sve dane života moga.
U Tvome ću domu prebivati
kroz dane mnoge.
 
" Једном приликом ишао је Агатон са својим ученицима путем, па наиђоше на руковет пасуља.
Један од ученика, видећи то, упита Агатона:
-Ако благословиш ја ћу то да узмем."
Старац га зачуђено погледа па га упита:
- A јеси ли ти то оставио?
- Нисам, одговори ученик.
- Па кад ниси како можеш узети оно што ти сам ниси оставио?"
 
Patnje koje proističu iz nerazumnog života dovode do svesto o neophodnosti razumnog života. (Tolstoj)

Kao što samo noćni mrak otkriva nebesna svetila, tako samo patnje otkrivaju istinsko značenje života. (Toro)

Tek kad sam iskusio šta je patnja, ja sam saznao blisko srodstvo ljudskih duša među sobom. Treba da se dobro napatiš, da bi sve one koje pate razumeo. A tada i u umu biva jasnije: položaji i životi u koje si dotle bio neupućen postaju ti poznati i tebi biva jasno šta je kome potrebno. Veliki je Bog što nas je umudrio. A čime nas je umudrio? Onom istom nesrećom od koje bežimo i hoćemo da se sakrijemo. Pisano je da patnjom i nesrećom dobijamo mrvice mudrosti koju ne nalazimo u knjigama. (Gogolj)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top