Корисне духовне поуке

[Bix]

 

[причалица]

Наша дела имају свој властити језик. Она доказују љубав више од речи, јер кад говор утихне дела настављају проповедати.

Свети Кирило Јерусалимски

 

[Bix]

 

[Bix]

 

[dulesrbenda]

„Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у Мене не остане у тами" (Јн. 12, 46)

 

[Bix]

 

[причалица]

 

[причалица]

 

[Nestor-rus]

Све нам се невоље дешавају зато што нећемо да се смиримо. Смирење је највеће богатство које човек може да поседује.

 

[причалица]

Научимо децу да воле људе, а не да суде о њима! Слух за саосећајност, срдачност и искреност није, дакле, она уобичајена и увежбана учтивост. То је чисто душевна, морална особина. Обдарити дете слухом за саосећајност - то је оно најбоље што родитељи могу учинити за његову срећу.

Симон Соловејчик

 

[dulesrbenda]

 

[Bix]

 

[причалица]

Ти не знаш шта је теби корист, али Бог то добро зна. Зато често од њега тражиш нешто што ти шкоди и што је опасно, али Бог, Који се промишљу Својом стара за твоје спасење, не води рачуна о ономе што тражиш, него се у свакој прилици стара да примиш оно што ти је корисно.

Свети Јован Златоусти

 

[причалица]

Какво срце, онакве и речи. Какво срце, онаква и дела.
Све, све зависи од срца.

Владика Николаj

 

[Nik Mihailovic]

 

[причалица]

Велико је благо научити се Христовом смирењу. Са њиме је лако и радосно живети и тада све постаје мило срцу. Само смиренима Господ открива себе Духом Светим. Ако се не смиримо, нећемо видети Бога.

СВ. Силуан Атонски

 

[причалица]

Желиш ли познати Бога? Прво онда спознај самога себе.

Ава Јевгериј

- - - - - - - - - -

 

[причалица]

 

[причалица]

Где је радост, нестаје бол суза. Где је радост, беже сета и жалост. Где је радост, нема туге. Где је радост, тамо су знамења весеља .

Св. Јован Златоусти

 

[причалица]

„Покајати се значи промијенити начин мишљења и најдубље мисли нашега бића."

Отац Павле Флоренски

 

[причалица]

 

[причалица]

 

[причалица]

„Треба да знаш, човек је усамљен онда кад никога не воли. Јер, љубав је слична нити која нас везује за вољеног човека. Тако и букет начинимо. Људи су цветови, а цветови у букету не могу бити усамљени. Ако се цветић развија како треба, ако почне да мирише, вртлар ће га узети у букет.

Тако је и с нама, људима. Ко воли, његово срце цвета и мирише; он поклања своју љубав баш као цветић свој мирис. У том случају није усамљен, јер је његово срце код онога кога воли: он мисли о њему, брине се о њему, радује се његовом радошћу и страда његовим страдањем. Он нема времена да се осети усамљеним или да размишља о томе да ли је усамљен или не. У љубави човек заборавља на себе: живи с другима, живи у другима. А то и јест срећа.“

(Божићно писмо мајке сину)
Иван А. Иљин

 

[причалица]

 

[причалица]

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: Сагреших, и опрости ми Оче, и на тај начин прогони тескобу. Зар ја, каже, нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним? Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости. Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА