Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
13346773_10205613418648800_5126751849155481565_n.jpg
 
Sveti Pajsije Velickovski :

"О томе како разликовати Божију вољу од ђавољег наговора

Питање: Када се у односу на неко добро дело појави сумња, тј. ако једна помисао подстиче на то дело, а друга му се противи, на основу чега се може сазнати да ли је у питању благовољење Божије или демонско искушење?

Одговор: Ђаво има обичај да прикрива истину и меша добро са злом. Но, како је могуће сазнати истину? У свакој нашој намери Божије благовољење је кротко, поуздано и несумњиво; не само у добром делу, него и у безакоњу нашем, Бог са благошћу и стрпљењем очекује наше покајање. А како познати ђавољи наговор? Ђаво нам се обично супроставља и одвраћа нас од добра. Исто тако, ако се било у чему што је наизглед добро наш ум смућује и колеба, ако се страх Божији удаљује, ако бивамо узнемирени тако што нас без икаквог разлога боли срце, а ум оклева, онда знај да је у питању ђавољи наговор и одбаци га. Ђавоље је гнусно, немирно, сумњиво за ум ма шта да је у питању. Не треба увек веровати расположењу нашег срца – прво ваља просудити, да ли је такво расположење корисно. Кад је ум стешњен помислима и тугом од стране демона, тад треба у потпуности оставити сваку мисао и расуђивање; јер не можемо знати истину док се ум не очисти молитвом, пошто се помисли дотле ковитлају као мутна вода, или блуде као облак, а душевна чула постају сасвим неосетљива. Стога, ко жели да спозна истину, нека подстакне себе на дуготрајну ватрену молитву и на жељено дело; у време молитве ђаво не може да сакрије истину, јер тада је лишен власти; на делу можеш проверити истинитост оваквог убеђења. Богу нашем слава у векове. Амин.".


+++


"Беседа 43.

О несумњивој вери

Ко несумњиво верује у Божији промисао, не оптерећује се тиме каквом ће смрћу скончати: од људи, или до звери, или од глади, или услед претешког рада, или на неки други начин; јер две смрти неће бити, а једну нико не може избећи. Ко се једном, Царства ради Божијег, ослонио на Бога у свакој невољи и умро за свет, неће више бринути о томе како ће скончати. Ко се узда у Бога, не брине више за себе и, шта год да уради, у свему ће наћи корист за своју душу. И нека зна, да ће предајући се невољама Бога ради, на сваком месту пронаћи спасење. Благодат Божија даје нам се по вери нашој; за малу веру мало се даје; већом вером удостојићемо се веће благодати за трпљење. Без промисла Богжијег и мимо плана Његовог ништа нам се не може догодити; Бог од нас очекује само добру вољу. Али путеви Божији су несхватљиви; зато је неопходно спасавати своју душу у трпљењу, и ко претрпи до краја спашће се кроз Исуса Христа, Господа нашег. Њему нека је слава сада и увек и у векове векова. Амин"..
 
Poslednja izmena:
Христос поново не изговара ни реч. Дира ме ово Христово ћутање. Христос ћути, зато што је поново на Крсту, ћутке нас гледа. Сад Христос не говори, али се сећам као је тада на Крсту рекао: «Оче, опрости им» (в.: Лк. 23: 34). И на Крсту је зрачио љубављу.

У последњим тренуцима Његовог живота сва наша злоба је била усмерена на Њега. Донели смо Му сву нашу злобу, а Христос је и на њу одговорио љубављу, опраштањем, добротом и милосрђем.

Тако и ти поступај. Реци: ''Христе мој, онај ко ми је нанео зло, она која ме је увредила, онај ко ме је раставио, она која ми је нанела бол – шта год да ми учине, чак и најстрашније, молим Те, помози и да моје срце постане попут Твог. И дај свима онима који су ми задали бол и који су ми причинили штету, дарове Твоје љубави. Дај им здравље, дај им радост, дај им доброту, дај им другове и другарице, дај им диван живот. Немој се никоме светити, Господе. И ако сам проклео онога ко ми жели зло и ако сам пожелео да му се деси нешто рђаво, и ако сам сазнао да му се нешто десило, па сам се обрадовао у души, све то, Господе, промени! Промени ме, Господе, учини моје срце попут Твог, научи ме да волим тако као што Ти волиш.''

Иначе нисам хришћани. Иначе, чак и ако све испуним, ако о свему могу да разговарам, да размотрим црквене теме, догматске, светоотачке, монашке, ако дивно говорим, али то не чиним, – како ћу стати пред Тобом? Шта ћу рећи? Шта ћу рећи ако не научим да волим?

Побогу па нисмо непријатељи. Зашто да се растајемо? Чему поделе? Где ћеш за сто година бити ти, и где ћу бити ја? Где ћемо сви бити пред Богом? Зашто онда да се свађамо? Зашто да се не волимо? Зашто да не опраштамо? Просто смо глупаци! Глупост је не волети другог. А волети – значи имати велику памет, мудрост и светост. Божански је волети.

Архимандрит Андреј (Конанос)
 
Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету? Да ли је Христос за мене најважнија моја брига у овом свету? Да ли је Христос једини истинити Бог за мене у овоме свету, или ја полако се одвајам од Њега и бежим од Њега и придружујем се лажним боговима овога света, лажним наукама, лажним учењима. Сваки нека провери себе. Провера је врло лака и за мене и за тебе.

Свети Јустин Ћелијски
 
Када се човек од све душе моли за друге, онда Анђели - чувари тих људи моле се за њега. Твоја молитва, као одблесак, појачан молитвама Анђела, враћа се теби.

Архимандрит Рафаил Карелин
 
Онај који напредује у радости, напредује у свему. А онај који напредује у тугама, не напредује ни у чему. Зато вас молим, а особито младе људе – радујте се животу и радујте се једни другима.
Како је могуће да неко не воли другог човјека, да не воли свјетлост, радост, овај свијет, биљке и сво растиње његово, све што живи и дише у њему? Како је могуће да се неко тако загледа у своју тугу, у злобу, у увреду која му је нанесена од стране другог човјека и да не види да су све туге људске као једна кап у океану Божијег милосрђа? Како је могуће да неко на увреду узвраћа увредом, на љутњу љутњом, кад се свакодневно молимо Ономе који све опрашта да нам опрости дугове наше као ми дужницима својим?
Остајмо бестрасни у ономе што нам се догађа, то јесте у разним непријатностима од других људи, и не дозвољавајмо памћењу да убиљежи у ум нешто од тих жалосних догађања. Јер тако чини Бог, а ако му се нелажно и нелицемјерно молимо молитвом Оченаш, онда смо и ми позвани да чинимо исто. У противном, живот нам се може претворити у адско роптање.
Радост је највећа благодарност Богу.

О. Тадеј

- - - - - - - - - -

Чим осетиш да страдаш телесно или духовно, сети се да не страдаш само ти. Свако страдање има неки виши смисао. Не страдаш само ти, око тебе страда цео свет. Све страда и мучи се - час у немој тишини, скривајући своју бол, ћутећи о својој тузи, час у отвореним мукама које нико и ништа не може ублажити. Страдања су нам неизбежна. Природно је желети да она не буду превелика. Али треба се учити страдати достојанствено и продуховљено. У томе је велика тајна живота. У томе је вештина земаљског бивствовања.

Архимандрит Јован Крестјанкин
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Gedeon
Korisne verske propovedi
Odgovora
4
Pregleda
172
Gedeon
Gedeon
Sekhem
Što su duševne bolesti? Odgovor iz duhovne perspektive.
Odgovora
9
Pregleda
315
Sekhem
Sekhem

Back
Top