Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.413
Autor: Matt Barlow, Predavač političke ekonomije, Univerzitet u Glazgovu
U aprilu, predsednik Argentine, Havijer Milei, delimično je ukinuo kontrolu kapitala i valute koja je bila na snazi od 2011. godine. Ovaj potez je postao moguć zahvaljujući pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 20 milijardi američkih dolara, što sada omogućava Argentincima neograničenu kupovinu dolara.
Milei je odluku najavio u Buenos Ajresu, u prisustvu američkog sekretara za trezor Skota Besenta. Iskoristio je priliku da ovaj korak uporedi sa „danom oslobođenja“ bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Iako se Milei često povezuje sa Trampom zbog svoje retorike i baze desničarskih populističkih pristalica, njegov „dan oslobođenja“ za cilj je imao smanjenje uloge države u ekonomiji, za razliku od američkog modela koji je nastojao da je ojača.
Poslednja verzija valutne kontrole uvedena je za vreme predsedništva Kristine Fernandez de Kiršner kako bi se stabilizovala vrednost argentinskog pezosa.
Ove mere, poznate kao „el cepo“ (stezač), ograničavale su građane i kompanije u kupovini strane valute, dok su istovremeno otežavale prebacivanje novca van Argentine. Iako je cilj bio sprečavanje odlivanja kapitala, zapravo su smanjile dolazne investicije.
Kontrole, u kombinaciji sa centralno regulisanim kursom strane valute, dovele su do procvata crnog tržišta dolara, pri čemu su građani nastojali da zamene pezose za sigurniji američki dolar.
Kontrola valute ranije je ukinuta 2015. godine od strane predsednika Maurisija Makrija, zagovornika tržišno orijentisanih politika. Međutim, ponovo je uvedena 2019. godine na kraju njegovog mandata kako bi se stabilizovala vrednost pezosa.
Za razliku od Makrijeve nagle deregulacije, Milei postepeno ukida kontrole, u uslovima manje ekonomske nestabilnosti i stabilnijeg državnog budžeta.
Ovaj put, mere omogućavaju da se vrednost pezosa kreće između 1.000 i 1.400 pezosa (64p-87p) za jedan američki dolar, umesto da bude fiksna. Mileijeva prethodna politika bila je „crawling peg“, gde je pezoso bio vezan za dolar, ali mu je bilo ograničeno mesečno slabljenje na 1%.
Međutim, to je bilo skupo za centralnu banku, koja je morala da osigurava likvidnost, trošeći 2,5 milijardi dolara od sredine marta na održavanje zvaničnog kursa pezosa.
Uvođenje fluktuirajuće vrednosti omogućava da tržište odredi njegov kurs. Iako donosi određenu nestabilnost, definisani valutni opseg pruža sigurnost, dok se centralna banka može usredsrediti na jačanje svojih rezervi.
Za međunarodne kompanije, kapital sada može biti prenet iz Argentine, što je ranije predstavljalo prepreku za investicije. Ranija ograničenja su sprečavala međunarodne firme da premeste svoje profite van zemlje.
I dok Argentinci sada mogu kupovati neograničene količine dolara putem banaka, na fizičku razmenu gotovine i dalje postoji ograničenje od 100 američkih dolara.
Mileijevo “kockanje”
Analitičari su Mileijev potez nazvali smelim i hrabrim, ali i rizičnim. Prethodni pokušaji slične politike završili su masovnim odlaskom kapitala, skoro bankrotom i ponovnim uvođenjem kontrola.
Ipak, ovo je korak koji je Milei obećao tokom kampanje 2023. godine. Tada je tvrdio da su ekonomska stabilnost i deregulacija ključni za privlačenje investicija u Argentinu.
Dok se administracija Donalda Trampa fokusira na unutrašnje prilike, Milei otvara Argentinu privatnom sektoru, naročito u vezi sa njenim ogromnim prirodnim resursima, uključujući naftu i gas iz škriljaca, kao i litijum.
Eksploatacija argentinskih rezervi nafte i gasa iz škriljaca usporila se poslednjih godina, ali privlačenje stranih investicija u infrastrukturu bilo je visoko na Mileijevoj listi prioriteta. Poslovni sektor, uključujući američku energetsku kompaniju Chevron, pokazuje oprezan optimizam.
Porast stranih ulaganja u sektor rudarstva litijuma u Argentini doneo je nade da bi zemlja mogla igrati ključnu ulogu u globalnoj energetskoj tranziciji. Ipak, to istovremeno povećava argentinsku zavisnost od iscrpljivih resursa.
A šta to znači za same Argentince? Za mnoge starije stanovnike, situacija može delovati kao déjà vu. Otvaranje tržišta, smanjenje regulativne uloge države i privatizacija ključnih državnih resursa uz dodatne kredite od MMF-a već su viđeni potezi u argentinskoj ekonomskoj politici.
Predsednik Karlos Menem primenjivao je sličan pristup devedesetih godina. Iako je u početku donosio uspeh, kasnije je rezultirao ekonomskom katastrofom, neodrživim dugom (što je dovelo do neispunjenja obaveza prema MMF-u 2001. godine) i gurnuo skoro 60% stanovništva u siromaštvo.
Paket zajma od 20 milijardi američkih dolara od MMF-a (uz dodatna zaduženja) obezbeđuje centralnoj banci Argentine kapital za ukidanje ograničenja valute. Dodavanje ovom već postojećem dugu MMF-u (koji je u martu 2025. iznosio više od 40 milijardi dolara) do sada je bilo pozitivno primljeno na tržištu,
međutim, podrška tržišnim reformama od strane tržišta je očekivana – ali kakve su društvene posledice?
Mileijev program oštrih mera štednje uključivao je smanjenje plata i socijalnih davanja. Ovo je isprva povisilo nivo siromaštva na 53%, što je najviši procenat u poslednje dve decenije. Poslednji podaci pokazuju da je, iako i dalje zabrinjavajuće visok, pad inflacije pomogao da se ovaj procenat smanji na 38%.
Međutim, ove brojke ne odražavaju stvarnu tešku situaciju mnogih građana. Smanjenje državne potrošnje i ukidanje subvencija doveli su do toga da su primanja radnika i penzionera niža nego 2023. godine. Mnogi pribegavaju dodatnim i nesigurnim poslovima, dok su javne kuhinje postale neophodne.
Za mnoge građane, vest o delimičnom ukidanju valutnih ograničenja nije od značaja – kupovina dolara im nije ni najmanje dostižna.
Jedno u čemu se Argentinci uveliko slažu jeste njihovo nezadovoljstvo MMF-om. Prethodna zaduživanja su zemlju dovela do ivice propasti – Milei sada pokušava da se oslobodi jednog tereta, ali ostaje pitanje da li će njegov dogovor s MMF-om doneti još veći.
U aprilu, predsednik Argentine, Havijer Milei, delimično je ukinuo kontrolu kapitala i valute koja je bila na snazi od 2011. godine. Ovaj potez je postao moguć zahvaljujući pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 20 milijardi američkih dolara, što sada omogućava Argentincima neograničenu kupovinu dolara.
Milei je odluku najavio u Buenos Ajresu, u prisustvu američkog sekretara za trezor Skota Besenta. Iskoristio je priliku da ovaj korak uporedi sa „danom oslobođenja“ bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Iako se Milei često povezuje sa Trampom zbog svoje retorike i baze desničarskih populističkih pristalica, njegov „dan oslobođenja“ za cilj je imao smanjenje uloge države u ekonomiji, za razliku od američkog modela koji je nastojao da je ojača.
Poslednja verzija valutne kontrole uvedena je za vreme predsedništva Kristine Fernandez de Kiršner kako bi se stabilizovala vrednost argentinskog pezosa.
Ove mere, poznate kao „el cepo“ (stezač), ograničavale su građane i kompanije u kupovini strane valute, dok su istovremeno otežavale prebacivanje novca van Argentine. Iako je cilj bio sprečavanje odlivanja kapitala, zapravo su smanjile dolazne investicije.
Kontrole, u kombinaciji sa centralno regulisanim kursom strane valute, dovele su do procvata crnog tržišta dolara, pri čemu su građani nastojali da zamene pezose za sigurniji američki dolar.
Kontrola valute ranije je ukinuta 2015. godine od strane predsednika Maurisija Makrija, zagovornika tržišno orijentisanih politika. Međutim, ponovo je uvedena 2019. godine na kraju njegovog mandata kako bi se stabilizovala vrednost pezosa.
Za razliku od Makrijeve nagle deregulacije, Milei postepeno ukida kontrole, u uslovima manje ekonomske nestabilnosti i stabilnijeg državnog budžeta.
Ovaj put, mere omogućavaju da se vrednost pezosa kreće između 1.000 i 1.400 pezosa (64p-87p) za jedan američki dolar, umesto da bude fiksna. Mileijeva prethodna politika bila je „crawling peg“, gde je pezoso bio vezan za dolar, ali mu je bilo ograničeno mesečno slabljenje na 1%.
Međutim, to je bilo skupo za centralnu banku, koja je morala da osigurava likvidnost, trošeći 2,5 milijardi dolara od sredine marta na održavanje zvaničnog kursa pezosa.
Uvođenje fluktuirajuće vrednosti omogućava da tržište odredi njegov kurs. Iako donosi određenu nestabilnost, definisani valutni opseg pruža sigurnost, dok se centralna banka može usredsrediti na jačanje svojih rezervi.
Za međunarodne kompanije, kapital sada može biti prenet iz Argentine, što je ranije predstavljalo prepreku za investicije. Ranija ograničenja su sprečavala međunarodne firme da premeste svoje profite van zemlje.
I dok Argentinci sada mogu kupovati neograničene količine dolara putem banaka, na fizičku razmenu gotovine i dalje postoji ograničenje od 100 američkih dolara.
Mileijevo “kockanje”
Analitičari su Mileijev potez nazvali smelim i hrabrim, ali i rizičnim. Prethodni pokušaji slične politike završili su masovnim odlaskom kapitala, skoro bankrotom i ponovnim uvođenjem kontrola.
Ipak, ovo je korak koji je Milei obećao tokom kampanje 2023. godine. Tada je tvrdio da su ekonomska stabilnost i deregulacija ključni za privlačenje investicija u Argentinu.
Dok se administracija Donalda Trampa fokusira na unutrašnje prilike, Milei otvara Argentinu privatnom sektoru, naročito u vezi sa njenim ogromnim prirodnim resursima, uključujući naftu i gas iz škriljaca, kao i litijum.
Eksploatacija argentinskih rezervi nafte i gasa iz škriljaca usporila se poslednjih godina, ali privlačenje stranih investicija u infrastrukturu bilo je visoko na Mileijevoj listi prioriteta. Poslovni sektor, uključujući američku energetsku kompaniju Chevron, pokazuje oprezan optimizam.
Porast stranih ulaganja u sektor rudarstva litijuma u Argentini doneo je nade da bi zemlja mogla igrati ključnu ulogu u globalnoj energetskoj tranziciji. Ipak, to istovremeno povećava argentinsku zavisnost od iscrpljivih resursa.
A šta to znači za same Argentince? Za mnoge starije stanovnike, situacija može delovati kao déjà vu. Otvaranje tržišta, smanjenje regulativne uloge države i privatizacija ključnih državnih resursa uz dodatne kredite od MMF-a već su viđeni potezi u argentinskoj ekonomskoj politici.
Predsednik Karlos Menem primenjivao je sličan pristup devedesetih godina. Iako je u početku donosio uspeh, kasnije je rezultirao ekonomskom katastrofom, neodrživim dugom (što je dovelo do neispunjenja obaveza prema MMF-u 2001. godine) i gurnuo skoro 60% stanovništva u siromaštvo.
Paket zajma od 20 milijardi američkih dolara od MMF-a (uz dodatna zaduženja) obezbeđuje centralnoj banci Argentine kapital za ukidanje ograničenja valute. Dodavanje ovom već postojećem dugu MMF-u (koji je u martu 2025. iznosio više od 40 milijardi dolara) do sada je bilo pozitivno primljeno na tržištu,
međutim, podrška tržišnim reformama od strane tržišta je očekivana – ali kakve su društvene posledice?
Mileijev program oštrih mera štednje uključivao je smanjenje plata i socijalnih davanja. Ovo je isprva povisilo nivo siromaštva na 53%, što je najviši procenat u poslednje dve decenije. Poslednji podaci pokazuju da je, iako i dalje zabrinjavajuće visok, pad inflacije pomogao da se ovaj procenat smanji na 38%.
Međutim, ove brojke ne odražavaju stvarnu tešku situaciju mnogih građana. Smanjenje državne potrošnje i ukidanje subvencija doveli su do toga da su primanja radnika i penzionera niža nego 2023. godine. Mnogi pribegavaju dodatnim i nesigurnim poslovima, dok su javne kuhinje postale neophodne.
Za mnoge građane, vest o delimičnom ukidanju valutnih ograničenja nije od značaja – kupovina dolara im nije ni najmanje dostižna.
Jedno u čemu se Argentinci uveliko slažu jeste njihovo nezadovoljstvo MMF-om. Prethodna zaduživanja su zemlju dovela do ivice propasti – Milei sada pokušava da se oslobodi jednog tereta, ali ostaje pitanje da li će njegov dogovor s MMF-om doneti još veći.
