Konformizam

realistic

realistic

Aktivan član
Poruka
1.108
Imati svoje ili tudje misljenje, pitanje je sad... Da li je bolje ici linijom manjeg otpora? Zar je toliko tesko naci drustvo koje se bazira na realnom, pravednom i eticnom sistemu vrednosti?

Sve cesce upadam u situacije kad citava gomila ima slicno misljenje na proizvoljnu temu, sta god da se raspravlja, okruzen si gomilom cije se misljenje neverovatno podudara, bez obzira da li je ono potpuno lazno. Na kraju gotovo uvek zavrsim u raspravi "ja protiv mnogo njih" o necemu potpuno ociglednom, ali te gomila svim snagama pokusava odvratiti od toga da imas svoje misljenje, bez obzira i ako je ono ocigledno ispravno, cak i ako oni znaju da je ispravno. Cak i ako im zelis dobro, opet nisi dobrodosao, smetas, osecaju se nelagodno... Svet lazi je mnogo laksi, zivot u laznoj sigurnosti grupe isto tako, lakse je oteti nego stvoriti, lakse je glumiti nego biti ono sto jesi, lakse je naslediti nego zaraditi... Navikli su na to, nema tu ni zelje ni volje za promenom... Ili ni ne znaju i ne mogu drugacije? Ljudi koji juce kazu jedno, danas pricaju nesto sasvim drugo, samo da su deo gomile, samo da su prihvaceni... Kameleoni neverovatnog formata, misle da su face, da su zasticeni i utopljeni u grupi... Misle da tako treba. Neverovatno je kako vole iste stvari, filmove, igre, serije, gotive iste ljude, pevace, muziku, sport, koncerte, crkve, liturgije i ko zna sta sve ne... Samo jedni drugima klimaju glavom, ni na trenutak ne pokusavajuci da budu malo drugaciji, svoji, posebni... "Ne", "nije tako" i "nisi u pravu" se medjusobno ne koriste. Ako ne znaju sta da ti odgovore, uvek se odluce za ono vecinsko misljenje, koje po pravilu odudara od tvoga, drugacijeg, samostalnog, posebnog... Poruka je jasna - ili si s nama, ili si protiv nas. Dva losa ubise Milosa. Ili ces da prihvatis zakon gomile, glumu, lazno misljenje, lazno predstavljanje, lazne veze i brakove, medjusobno uslovljavanje, lazna napredovanja i ulizivanje... ili ce te gomila izolovati i osuditi na socijalnu smrt. Neverovatna je i tuzna ucestalost slabih u okruzenju. Svaki tracak pravednosti, ljubavi, srece, istine, uspeha, samostalnosti i sposobnosti biva docekan na ostricu noza.

Da li je resenje izolovati se i igrati po svojim pravilima? Da li je resenje otici? Zasto oni koji imaju vise snage da ispostuju razlicite moralne norme nailaze na strahovit otpor, otezavanje i agresiju gomile? Da li su sposobnost i pravednost danas postale nepozeljne osobine, ili je oduvek tako bilo (ide sa odrastanjem)?
 
Ovo bi bila vise psiho.sociološka tema nego filozofska...Ali ne mari, na pravom si mestu,taman da malo napušimo ove naše
filozofe-konformiste koji ni jedan post ne mogu da napišu bez oslanjanja I čak citiranja nekog od renomiranih filozofa...
Nemanje svog mišljenja tj originalnog doktrinarnog mišljenja čini sagovornika dosadnim I nekako sekundarnim,slugom,a ne gazdom...
Opet,težiti originalnosti po svaku cenu I ne prihvatati ništa što su već drugi smislili I nije moguće,a osim toga je asocijalno I nekorisno!
Recimo:učimo Aristotelovu logiku I tautologije kako bismo dobro izvodili zaključke pri rešavanju određenih problema.Naravno da nećemo
sad izmišljati novu logiku!
Međutim,šarenilo filozofskih doktrina nas void u filozofsku baštu u kojoj možemo da uzberemo cvetove raznih žbunova-doktrina. Ako smo
vredni I ako imamo dobro seme,posejaćemo svoju biljku I negovati dok ne procveta...Međutim I ako procveta ličiće na neku od onih koja
već postoji u toj bašti I već cveta.Ili smo posejali od semena neke biljke iz te baste ili nam se oprašilo tamo pa imamo hibridnu doktrinu...

(Psihološko zapažanje:Pokretač teme pokazuje otpor prema konformizmu kao blaži vid asocijalnog ponašanja,a što govori o snazi alfa
mužjaka koja I nije nešto korisna.Konformisti-oportunisti prolaze bolje u životu.Opiranje glavnoj struji-mejnstrimu je česta kod mladih
"boraca" za sticanje jedne od vodećih uloga I naravno ,lakše dostupnosti dama...:per: No,ništa tu nije nenormalno-mlade bundžije su
mlada nada naše I ne samo naše,društvene zajednice!)
 
Opa,zaboravio sam reč samokritike u vezi teme...:lol:
Ama,nije lako se "samoubiti",dići ruku (reč) na sebe...:mrgreen:

Priznajem,I sam se često pozivam na pojedina učenja raznih filozofa I možda I vise nego li je to umesno.
No ,ne priznajem da ih isturam kao štit.radije koristim za odbranu od naturanja nekih poznatih učenja sopstvenu
veštinu uma u primeni tautologija I donošenju konkluzija...Odmah da kažem da nisam usamljen u tom:Marlon,Borka,
Boljarin,Navar,Barbi,Znatiželjni (odskora) I još neki vise misle "svojom glavom"nego li da se priklanjaju nekim društveno
uobičajenim mišljenjima...Marlon je čak u tom jedinstven jer "časti" poznate umne ljude svojim originalnim mišljenjem...:mrgreen:
Simpatično,ali svakako posledica previse tog pročitanog u životu,ali I neke ,njemu svojstvene nehajnosti...
 
realistic:
Imati svoje ili tudje misljenje, pitanje je sad... Da li je bolje ici linijom manjeg otpora? Zar je toliko tesko naci drustvo koje se bazira na realnom, pravednom i eticnom sistemu vrednosti?


Da li je resenje izolovati se i igrati po svojim pravilima? Da li je resenje otici? Zasto oni koji imaju vise snage da ispostuju razlicite moralne norme nailaze na strahovit otpor, otezavanje i agresiju gomile? Da li su sposobnost i pravednost danas postale nepozeljne osobine, ili je oduvek tako bilo (ide sa odrastanjem)?
Kliknite za proširenje...

Najbolje je onako kako sama osoba može, ume, razume i ima snage da se nosi. Nije moguće da svi imaju isti pristup rešavanju životnih situacija, potreba i problema.
Ukoliko osoba u sebi oseća prevashovno delovanje čulne prirode onda će ona prihvatati rešenja za brzo i lagano zadovoljenje svojih potreba. Ukoliko osoba funkcioniše prevashodno sa pozicije emocija ili recimo uma onda će ona tražiti odgovarajuće rešenje i odgovarajući način prihvatanja života i situacija.
Ipak, ako je osoba nadrasla te prethodne stadijume pa ima dublju potrebu da zadovolji nešto što kod drugih još nije ni naslućeno onda je takva osoba "obrala zelen bostan."
Zašto što je neće razumeti nijedna prethodna kategorija a neretko ni sama sebe neće razumeti. Tako je zato što osoba polako nadrasta prethodno stanje svesti i ulazi u novo gde se još ne snalazi. Gde se još uvek preispituje u smislu da li da budem pravičan i etičan ali sa time i da prihvatim mršavu gozbu koju će ponuditi život ili da odstupam od svopjih unutarnjih vrednosti da mi stomak ne bi krčao a drugi na mene gledali kao na odbeglu ovcu.
Pitanje je sad; Hoće li osoba pasti nazad ili će ići napred da osvaja ono što nikada ranije nije poznavala?
Ukoliko želi zadovoljiti svoju osnovnu potrebu duhovnog sazrevanja i rasta a sa time i dubokog razumevanja života što kao posledicu donosi visoki stadijum etičnosti ali ne retko donosi i odbačenost, usamljenost pa ne retko i uslove života koji će biti mršavi onda ta osoba pred sobom ima ozbiljan posao..
Kako je ulazak u nova stanja svesti ujedno i proces duhovne ekspanzije (jer je svest duhovna a ne intelčektualna kategorija) to će osoba početi da u sebi nadalje vodi jedan stalno prisutni rat. Ne bez razloga on je nazvan "Sveti Rat."
Međutim, tada osoba dolazi i do spoznaje da realnost onakvom kakvom je ljudi zamišljaju, ne postoji.
Zašto?
Zato što se mi ne rađamo jednakim onako kako su drugi teoretisali i verovali. Mi sa sobom donosimo ono stanje svesti koje smo sagradili u svim prethodnim inkarnacijama. To znači, svako donosi to svoje bogatstvo da bi ga dalje dograđivao.
Kako je Svest sadržana u jednoj duhovnoj jedinici to ona ne samo što je duhovna kategorija već je sa njome skopčan i jedan drugi kvalitet a to je ljubav. Zar ljubav nije ta koja čini da se čovek odnosi etičnije prema okolini?
Sve ovo govori da pojedinac koji se našao u stanje koje ni sam ne razume ne može sebi naći odgovor u nauci a neće ga naći ni u religijama a još manje u filozofiji, psihologiji ili bilo kojoj drugoj grani.
Pa gde će ga onda naći?
U svima po malo. Shvatiće da treba da sastavi svu tu rastrganu posebnost u jednu jedinstvenu celinu ako želi razumeti sebe i život kojeg živi ali i različitost od drugih.
Pravedan sistem, onako kako ga čovek zamišlja, ne postoji, ali postoji nešto što se stara da svako od nas sve mora da izbalansira i odgovarajućom cenom nadoknadi. Jer ovo je svet u kojem nema ništa besplatno. Sve može biti na kredit pa bilo da je kredit načinjen sa dozvolom ili bez dozvole, krađom, lažima, pljačkom...

Izolacija od društva za pojedinu osobu znači duhovno samoubistvo (naravno ovo je moja kategorizacija pa je ne prihvatati kao takvom da bi se prenosila drugima.) Zašto? Zato što u zajednici trebamo nastaviti da izrastamo ali i da zauzvrat damo doprinos toj istoj zajednici nezavisno što ona ne sledi pojedinca.

Zašto gomila ne voli različitu ovcu? Odgovor na ovo pitanje ćeš imati ako pogledaš i shvatiš zašto je Sokrat bio osuđen na smrt ispijanjem čaše otrova ili, što je isto, zašto je Isus razapet na krstu?
Odgovriš li na ovo shvatićeš i ostatak pitanja o agresiji gomile i o poželjnosti ili nepoželjnosti drugačijih ovaca u ranijim periodima.
 
Poslednja izmena:
"Zar je toliko tesko naci drustvo koje se bazira na realnom, pravednom i eticnom sistemu vrednosti?"

свако друштво је убеђено да је на том темељу.
ал су то само празни појмови сред насиља...
самоубеђивање.
 
REALISTIC:

Imati svoje ili tudje misljenje, pitanje je sad... Da li je bolje ici linijom manjeg otpora? Zar je toliko tesko naci drustvo koje se bazira na realnom, pravednom i eticnom sistemu vrednosti?

Sve cesce upadam u situacije kad citava gomila ima slicno misljenje na proizvoljnu temu, sta god da se raspravlja, okruzen si gomilom cije se misljenje neverovatno podudara, bez obzira da li je ono potpuno lazno. Na kraju gotovo uvek zavrsim u raspravi "ja protiv mnogo njih" o necemu potpuno ociglednom, ali te gomila svim snagama pokusava odvratiti od toga da imas svoje misljenje, bez obzira i ako je ono ocigledno ispravno, cak i ako oni znaju da je ispravno. Cak i ako im zelis dobro, opet nisi dobrodosao, smetas, osecaju se nelagodno... Svet lazi je mnogo laksi, zivot u laznoj sigurnosti grupe isto tako, lakse je oteti nego stvoriti, lakse je glumiti nego biti ono sto jesi, lakse je naslediti nego zaraditi... Navikli su na to, nema tu ni zelje ni volje za promenom... Ili ni ne znaju i ne mogu drugacije? Ljudi koji juce kazu jedno, danas pricaju nesto sasvim drugo, samo da su deo gomile, samo da su prihvaceni... Kameleoni neverovatnog formata, misle da su face, da su zasticeni i utopljeni u grupi... Misle da tako treba. Neverovatno je kako vole iste stvari, filmove, igre, serije, gotive iste ljude, pevace, muziku, sport, koncerte, crkve, liturgije i ko zna sta sve ne... Samo jedni drugima klimaju glavom, ni na trenutak ne pokusavajuci da budu malo drugaciji, svoji, posebni... "Ne", "nije tako" i "nisi u pravu" se medjusobno ne koriste. Ako ne znaju sta da ti odgovore, uvek se odluce za ono vecinsko misljenje, koje po pravilu odudara od tvoga, drugacijeg, samostalnog, posebnog... Poruka je jasna - ili si s nama, ili si protiv nas. Dva losa ubise Milosa. Ili ces da prihvatis zakon gomile, glumu, lazno misljenje, lazno predstavljanje, lazne veze i brakove, medjusobno uslovljavanje, lazna napredovanja i ulizivanje... ili ce te gomila izolovati i osuditi na socijalnu smrt. Neverovatna je i tuzna ucestalost slabih u okruzenju. Svaki tracak pravednosti, ljubavi, srece, istine, uspeha, samostalnosti i sposobnosti biva docekan na ostricu noza.

Da li je resenje izolovati se i igrati po svojim pravilima? Da li je resenje otici? Zasto oni koji imaju vise snage da ispostuju razlicite moralne norme nailaze na strahovit otpor, otezavanje i agresiju gomile? Da li su sposobnost i pravednost danas postale nepozeljne osobine, ili je oduvek tako bilo (ide sa odrastanjem)?
Kliknite za proširenje...

Dobar post si napisao. Prikazao si stanje upravo onako kakvo jeste. Ali nije ovde problem konformizam, jer čovek - i ne samo čovek - je društveno biće i kao takav može da preživi samo u zajednici kao društvo i gomila. Ovde je problem nešto sasvim drugo - nedostatak ispravne filozofije života, ispravnog sistema vrednosti, nedostatak ISTINE o postojanju materije, života i prirode i njihovoj svrsi i smislu. Kad se te istine i te vrednosti otkriju sve laži će da padnu i svi ljudi će da budu konformisti, tj. istomišljenici, jer neće biti normalno da i jedan čovek na svetu zastupa laž i živi po laži, ako zna istinu, jer živeti po laži je uvek živeti na svoju štetu, a to niko ne želi. Po laži i na svoju štetu se može živeti samo u nedostatku istine i nepoznavanju pravih, opšte korisnih životnih vrednosti. To stanje laži vlada od kad je sveta i veka jer ljudi još uvek pojma nemaju ni šta su, ni kako postoje, ni zašto. Pa onda im i ne ostaje drugo, nego "kud svi turci tu i mali mujo", nebitno o kojoj i kakvoj vrsti laži da je reč.

Naravno, prave životne vrednosti sa značenjem istine i dobra su odavno poznate, ali ljudi ih teško prepoznaju u moru laži koje vladaju svetom, zato jer svetski moćnici i manipulatori pomoću laži lakše manipulišu svetom i koriste ga za svoje sebične, mračne i nečasne ciljeve i svrhe. Ukupna organizacija života i rada celokupnog ljudskog društva temelji se na lažima. Ideološko-politička, religijska, nacionalna i klasna podeljenost sveta, kao i svetski monetarni sistem su najveće svetske laži, zavere i prevare u koje je celo ljudsko društvo uhvaćeno i zarobljeno. Najveća tragedija je to što to ljudi sveta još uvek ne shvaćaju, što svi tako hoće i svi to brane jer misle da je sve to za njihovo dobro. Ne znajući da je sve to glavni izvor i uzrok svih mogućih dosadašnjih svetskih zala.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top