КОНФЛИКТ

moram ozbiljno da vežbam taj umereni ton. ja to ne umem.


sve što počne da liči na konflikt pokrene mi adrenalin a to je dobar uvod u to da ne mogu ni reč da izgovorim na miran način.
to je jedan od glavnih razloga zbog koga po svaku cenu izbegavam raspravu sa drugim ljudima


Ја опет никада не вичем осим када тотално попиздим а то је када неко у сред лета затвара прозор у бусу.

Или кренем бесно да отварам и да држим говор како има глупог света, примитиваца и тутумрака који су навикли да смрде у затвореном.
 
Ја опет никада не вичем осим када тотално попиздим а то је када неко у сред лета затвара прозор у бусу.

Или кренем бесно да отварам и да држим говор како има глупог света, примитиваца и тутумрака који су навикли да смрде у затвореном.

isto i ja mada mi se retko desi da se toliko uneredim od nervoze da ne mogu da se kontrolišem.
zapravo nikada se ne svađam sa ljudima zato što ja želim svađu, već uvek zbog toga što sam isprovocirana na nedopustiv način.

u prevozu retko primećujem išta osim tog smrada koji štipa nos a sve je hermetički zatvoreno da ih ne okrzne promaja ali ne reagujem nikada burno. kako da ih ispraviš,

- - - - - - - - - -

nepopravljivi su
 
Jako sam osetljiva na pojavu kada neko zauzme ceo trotoar i ne pada mu na pamet da se postojeća površina podeli. Isto važi i za mimoilaženje automobila na uskom putu.
Ako primetim da smatraju da je sve njihovo, pokažem im da nije. :zkez: Jednom ću ostati bez retrovizora.:lol:
 
Rl i vl nisu isto
Ovde i mogu da dozvolim sebi da se eventualno prepucavam u rl ne želim i povlačim se
Stedim živce i energiju od budala a to treba primeniti svuda
Da se posvadjam mogu samo sa ukućanima i da se pomirim takođe
 
isto i ja mada mi se retko desi da se toliko uneredim od nervoze da ne mogu da se kontrolišem.
zapravo nikada se ne svađam sa ljudima zato što ja želim svađu, već uvek zbog toga što sam isprovocirana na nedopustiv način.

u prevozu retko primećujem išta osim tog smrada koji štipa nos a sve je hermetički zatvoreno da ih ne okrzne promaja ali ne reagujem nikada burno. kako da ih ispraviš,

- - - - - - - - - -

nepopravljivi su

Kako sve tebe nadju? Sto mene ne pitaju za put?
 
Naporni su mi ovi nikovi koji glume neko mudo i trude se da svakome nameću sopstveni stav kao jedini ispravan. Retko imam volje da se sa njima prepucavam, tek ponekad mi je ok da to radim...Ebeš forumašenje ako ću se vazda sa drkošima raspravljati. To je zarazna bolest.
 
Читам, видим, осећам и знам да смо сви ми овде веома мирољубиви до те мере да је сасвим реално да неко са овог форума буде предложен за Нобелову награду за мир.

Ипак, ту и тамо, сваком од нас се деси да понекад поклекне и ступи у мало жучнију и темпераментнију расправу у распону од лаких речи до тешких удараца.

Некад се посвађамо на форуму, некад код куће, некад на послу, некад у саобраћају, некад са појединцем, некад са групом, некад са друштвом, некад са системом...

И тада јагње у нама прераста у вука, орла, змију, лава ...

Шта радите и докле идете кад се нађете у конфликту:

1. Са слабијим од себе.

2. Са равноправним себи.

3. Са јачим од себе.
Ех, ствар је ситуације, процене.

Некад се мораш посвађати и са слабијим и са јачим.
С равноправним је чак и пожељно , с времена на време, продискутовати. ;)
 
Prema svecu i tropar. Pamcenje sluzi da se shvate posledice.

Kaze se: Ko trazi djavola, uvek ga nadje.

Perfi ne daj se dirati.

- - - - - - - - - -

Forum je jedino mesto gde mozes da budes i iskusan i nevin.

Hvala na lepom i korisnom savetu, ovih dana me konflikt sam traži
i što je najgore pronašo me dva puta iako sam mislila da sam se sakrila.:(
 
Читам, видим, осећам и знам да смо сви ми овде веома мирољубиви до те мере да је сасвим реално да неко са овог форума буде предложен за Нобелову награду за мир.

Ипак, ту и тамо, сваком од нас се деси да понекад поклекне и ступи у мало жучнију и темпераментнију расправу у распону од лаких речи до тешких удараца.

Некад се посвађамо на форуму, некад код куће, некад на послу, некад у саобраћају, некад са појединцем, некад са групом, некад са друштвом, некад са системом...

И тада јагње у нама прераста у вука, орла, змију, лава ...

Шта радите и докле идете кад се нађете у конфликту:

1. Са слабијим од себе.

2. Са равноправним себи.

3. Са јачим од себе.

Pogledala sam ti profil da vidim kakve teme imaš, pa nađoh ovu.
Ovde nemam želju ni za kakvim konfliktom, jedino što imam potrebu da se umešam ako se neko iživljava nad nekim drugim, čisto da podsetim da nije lepo
uvek ima načina da se nešto saopšti na lepši način, više ljudski
na kraju, ako nekog neko želi kritikovati, što to ne uradi na pp nego radi javno
to se ne odnosi na diskusije i rasprave oko stavova, to je nešto drugo
 
Pogledala sam ti profil da vidim kakve teme imaš, pa nađoh ovu.
Ovde nemam želju ni za kakvim konfliktom, jedino što imam potrebu da se umešam ako se neko iživljava nad nekim drugim, čisto da podsetim da nije lepo
uvek ima načina da se nešto saopšti na lepši način, više ljudski
na kraju, ako nekog neko želi kritikovati, što to ne uradi na pp nego radi javno
to se ne odnosi na diskusije i rasprave oko stavova, to je nešto drugo

О да, сећам се ове теме и зашто и због чега и због кога сам је отворио. Но то је прошло(ст).

Теми фали под 4. Конфликт са самим собом. Како и зашто долази до тога? Има ли победе без пораза? Ово је прича о томе:

Пре пет година случајно сам набасао на Крсту. Нити сам кога знао нити је ко знао мене. Иди вамо, иди тамо,

читај овде, читај онде, негде ти досадно, негде ти занимљиво. Мени се највише допало овде.

Било је лепо, живо, забавно, понекад тужно, али сваки дан се могло насмејати до суза на форумске форе, фазоне, поскочице

и доскочице. У то време на свакој теми без обзира о чему се радило појавила би се Чикита да прича о дојењу, а ако нема ње

онда би неко други сматрао за свету дужност да то обавезно помене, јер без тога тема би безусловно пропала.

Вихор Чикитиног заноса носио је и друге форумашице да пишу много више о себи него што би то иначе чиниле у време форумске бонаце.

Једна од највреднијих и најрасписанијих била је Смоки. И тако с временом, многобројним постовима и прегрштом слика од најранијих

дана свог бивствовања Смоки нас је увела у свој живот. Све смо знали о њој, од првог пишкења у песку до првог плакања за снајком,

све, ама баш све. Још на то кад додаш све оне лепе слике са ДВВД и онај њен незаборавни осмех онда није никакво чудо што је она

у мојим очима била анђео, сан, идеал... Толико је била блиска срцу мом да ономад, прошлог лета кад се мучена туширала под струјним

ударима ја бих осетио муње по свом телу кад год би се туширао. То је било толико болно да сам потпуно престао да се туширам и цело

лето сам ујутро у 6 ишао на Аду да се плакнем у језеру. Два пута само што се нисам утопио. Први пут упао сам у неку хладну струју

стрефили ме грчеви, како ме није стрефила срчка појма немам, једва жив остадох. Други пут запетљао сам се у некакву травуљину,

млати ногама, млати рукама, повуци, потегни, ишчупати се не можеш. Утопио би се сигурно но срећа моја па сам кракат, усправим се

дотакнем ногама дно и одшетам са 10-15 кила језерске травуљине око врата. Алоха фазон. Тек кад се Смоки вратила кући, могао сам поново под туш.

Или оно кад се Боби ушинуо, кад га је водила код ветеринара, кад је Боби требао на операцију... Нисам стигао ни до краја поста, а

већ ми се кук укочио и ћопао сам идућих недељу дана. Или оно са снајком. Плаче Смоки за снајком, ридам ја за снајком. Толико сам

плакао за снајком да ми се тастатура толико наквасила да је избио кратак спој. Само што ми се кућа није запалила. Јецајући и

ридајући отишао сам у Техноманију и купио водоотпорну тастатуру. Нек кошта шта кошта, Смоки и снајка немају цену.

И онда... и онда... и онда црни дане, црна судбино! Боље да ме ономад језеро прогутало или струја убила него што сам прочиатао

како Смоки питу прави. Питу прави коштицу не вади! Црна земљо прогутај ме! Једном коштицом убила је анђела, сан претворила у кошмар,

идеал срушила и у блато бацила. Ни то јој није било доста него је још поставила слику тањира са испљунутим коштицама. Катастрофа!

Одма се сетих оне бабе и чоколаде од пола кила са лешницима. Баба узме коцку чоколаде, растопи у устима и у сласт поједе, а

лешник испљуне. Чоколаду је појела, а лешницима госте нудила.

О Смокво, црна Смокво, форумски живот си ми упропастила.

Схваташ ли Јенка сву дубину мог унутрашњег конфликта?

Сву борбу смртно рањених анђела и повампирених демона, сву борбу слатких снова и грких кошмара, сву борбу светлих идеала и

тамних баналности?

Никад више нећу плакати за снајком ни ћопати ко Боби.

Пите више у животу нећу окусити.

ДВВД више нећу отворити.

Готово је са мном.

Моји су дани избројани.
 

Back
Top