Duchess Izadora
Početnik
- Poruka
- 6
Pretpostavljam da se u dilemi oko izbora fakulteta nalazi takodje i veliki broj potencijalnih buducih studenata tako da otvaram ovu zanimljivu temu sa ciljem da buduci brucosi i ja pokusamo da se barem malo priblizimo donosenju odluke prilikom izbora i da izadjemo iz sumornog raspolozenja koji sa sobom vuce gore navedeni konflikt.Naime sledece godine bih zelela da se upisem na Bg univezitet,a sto se tice konkretno fakulteta koji cu pokusati da upisem nisam sigurna da li cu napraviti pravi izbor.Eliminisala sam sve tehnicke fakultete(ETF,FON,Arhitektura,Gradjevina,Masinstvo,Tehnoloski,Hemijski+Veterinu,Stomatologiju,Farmaciju) obzirom da nisam nadarena za prirodne predmete,tacnije ja mogu da ulozim napor da ih naucim ali to nije ni izbliza onoliko kako izgleda kada izdominiram (prilikom odgovaranja) na nekom humanistickom predmetu.Obzirom na postojecu situaciju u zemlji a i u svetu cinjenica je da je vecina diploma(tacnije vrste znanja) koje nude drustveni fakulteti predstavljaju kasnije suficitarna zanimanja samim tim i nostrifikacija diplome je skoro nemoguca,Moje sfere interesovanja su drustvo(sociologija),istorija,engleski,manje vise psihologija- sto bi navodilo na cinjenicu da bih trebala da upisem Politicke Nauke(diplomatija,medjunarodni odnosi,prava(ali me ustav ne zanima),engleski na filoloskom,psihologiju na Filozofskom-mada se tesko upada 
Citajuci razlicite clanke kao i poznavajuci veliki broj ljudi iz te branse dosla sam do konkluzije da vecina njih ili je na birou ili je nezadovoljna svojim platama obzirom na napor ulozen prilikom studija.Takva situacija me deprimira i dovodi do toga da se gotovo skoro pola godine nalazim u tzv "konfliktu ambivalentnosti" u poslednje vreme cini mi se da situacija polako kulminira strahujem za sebe da ne dobijem neki psihosomatski poremecaj obzirom na svu anksioznost i frustraciju zbog nemogucnosti donosenja odluke odnosno jako je tesko obzirom da sam dobar djak,razmisljam takodje i o medicini koja mi je mogo dosadnija u odnosu na ostale pomenute stvari+sto traje jos 2 godine,ne svidja mi se takodje radna atmosfera u bolnici(previse je mucna)znaci ne volim toliko materiju koja se izucava(previse je konkretna i deterministicka),niti posao (od specijalizacija mi se svidja jedino psihijatrija) gledala sam knjige sa fakulteta i mnogo su dosadne tako da razmisljam iako upisem to o napustanju, ali mi se svidja to sto je moguce nostrifikovati diplomu u Nemacku,Norvesku,Svedsku uz znanje jezika i imati solidnu platu a samim ti m bih se osamostalila od roditelja,dok sa drustvenim fakultetom bilo bi mi teze ali je pitanje da li ja mogu da zavrsim medicinu i da li bih eventualno mogla da je zavolim.Tako da nzm vise sta da radim,dajte neki savet,kakvu biste vi uspostavili hijerarhiju motiva prilikom donosenja ovako vazne odluke?Plizzzz Pomozite!
Citajuci razlicite clanke kao i poznavajuci veliki broj ljudi iz te branse dosla sam do konkluzije da vecina njih ili je na birou ili je nezadovoljna svojim platama obzirom na napor ulozen prilikom studija.Takva situacija me deprimira i dovodi do toga da se gotovo skoro pola godine nalazim u tzv "konfliktu ambivalentnosti" u poslednje vreme cini mi se da situacija polako kulminira strahujem za sebe da ne dobijem neki psihosomatski poremecaj obzirom na svu anksioznost i frustraciju zbog nemogucnosti donosenja odluke odnosno jako je tesko obzirom da sam dobar djak,razmisljam takodje i o medicini koja mi je mogo dosadnija u odnosu na ostale pomenute stvari+sto traje jos 2 godine,ne svidja mi se takodje radna atmosfera u bolnici(previse je mucna)znaci ne volim toliko materiju koja se izucava(previse je konkretna i deterministicka),niti posao (od specijalizacija mi se svidja jedino psihijatrija) gledala sam knjige sa fakulteta i mnogo su dosadne tako da razmisljam iako upisem to o napustanju, ali mi se svidja to sto je moguce nostrifikovati diplomu u Nemacku,Norvesku,Svedsku uz znanje jezika i imati solidnu platu a samim ti m bih se osamostalila od roditelja,dok sa drustvenim fakultetom bilo bi mi teze ali je pitanje da li ja mogu da zavrsim medicinu i da li bih eventualno mogla da je zavolim.Tako da nzm vise sta da radim,dajte neki savet,kakvu biste vi uspostavili hijerarhiju motiva prilikom donosenja ovako vazne odluke?Plizzzz Pomozite!
Poslednja izmena:
. Zaslepljujuca ljubav. No matter what. To je ono pravo. Slicno je i kao u romanticno-partnerskoj ljubiavi sa partnerom....Ako si nekada volela nekog, po tvojim kriterijumima "najvise, pravo, zaista i ah to je taj pravi-sindrom", isto to trebas osetiti i prema nekoj nauci, fakultetu, pozivu, na kraju krajeva, poslu u praksi koji budes obavljala.....Fakulteti, univerziteti, ovi oni, studijske grupe - to je sve alat, organon, a praksa, "idem na posao", rad u specificnoj usko-specijalizovanoj struci tu i tu - je ono sto ces raditi 40 godina. PAZI DOBRO. 40 godina. Ako zelis da imas penziju jelte.... 
To onda nije posao i zivot, nego mucenje u paklu, a imas samo 1 jedini zivot, za koji je 100% dokazano da postoji....Nema repriza nema nista posle toga (nije dokazano za sada, i prema tome, logicki gledano tako se i uzima, da nema, dokle god se ne dokaze da ima ), tako da moras dooobro da meris pre nego sto seces. 
Ima ona "sve se moze, kada se ode" 
Jbg.... Nisi jedan od onih srecnika..... E takvi na kraju zavrse reda radi Ekonomski fakultet, ili Pravni fakultet.....A tu su uvek i DIF i "jao nisam se udala a da mi ne prolazi vreme dzabe, sta da radim, znam idem da postanem zastitar na radu". 
